Ko danas živi u moskovskom Kremlju?

Drevna moskovska tvrđava, nekada rezidencija ruskih careva, sve do sredine prošlog veka nije obuhvatala samo državna zdanja, hramove i muzeje. U vreme careva sam carski dvor nije se prostirao na velikom području. Veći deo Kremlja činile su prometne ulice sa privatnim imanjima uglednih bojara, dvorištima zanatlija i sveštenika i uobičajenim gradskim pejzažom, prenosi Russia beyond.

Za vreme boljševika situacija se nije menjala sve do sredine šezdesetih godina prošlog veka. U Kremlju su, na isti način, zvanično živeli ljudi. Među prvima, posle Revolucije, ovde je stigao Vladimir Lenjin, a za njim u kremaljske stanove ustremili se sovjetski funkcioneri sa porodicama. Sve koji nisu bili neposredno vezani sa sovjetskom nomenklaturom iselili su, a na njihova mesta doveli „svoje“. „U Kremlju, kao i u celoj Moskvi vodila se neprekidna borba za stanove kojih nije bilo dovoljno“, pisao je revolucionar Lav Trocki. Na kraju unutar crvenih zidina naselilo se više od dve hiljade ljudi.

Kremaljskim stanovima odzvonilo je za vreme Nikite Hruščova koji je 1955. godine zabranio da se na teritoriji tvrđave živi. Poslednji stanovnici zadržali su se do 1961. godine, posle čega tamo više nema stanova. Da li to znači da u Kremlju niko ne živi?

Predsednički puk

 

Vladimir Astapkovič/Sputnik

Na prostoru Kremlja u istorijskoj zgradi Arsenala nalaze se kasarne Predsedničkog puka, jedinstvene vojne jedinice koja osigurava bezbednost visokih državnih zvaničnika i čuva kremaljske dragocenosti. Ovi vojnici drže počasnu stražu kod Groba neznanog junaka i Lenjinovog mauzoleja i učestvuju u svim svečanim ceremonijama. Oni su zaštitni znak Kremlja, njihov izgled doveden je do savršenstva (čak i priprema obuće Počasne straže odvija se u sedam faza i traje skoro 24 sata).

Oni borave i treniraju unutar kremaljskih zidina. Ustaju u šest sati ujutru, postrojavaju se i rade jutarnju gimnastiku. „Radimo vežbe, trčimo otprilike dva kilometra. Treniramo na području Kremlja, za to postoji specijalno mesto“, kaže vojnik Nikolaj Tarov. Posle toga je nastava ili strojeva obuka. Slobodno vreme je posle 18 časova. Dan se završava večernjom šetnjom, ali vojnici i tada moraju da idu u stroju. Povečerje je u 22 časa.

 

Kirill Zыkov/Moskva Agency

Vojnik Predsedničkog puka može sam da izađe van kremaljskih zidina tek posle četiri meseca službe, pod uslovom da je položio ispite. Mobilni telefoni su dozvoljeni ali bez upotrebe interneta i fotografisanja. Za pušenje postoji specijalno mesto, dok je alkohol strogo zabranjen.

Brojnost formacije je vojna tajna. Predsednički puk tradicionalno se smatra kadrovskom rezervom svih službi i jedinica Federalne službe obezbeđenja. Oni čuvaju, između ostalog, predsednika i visokopozicionirane zvaničnike.

Sova i deset jastrebova

 

Ilья Pitalev/Sputnik

Postoje i drugi čuvari sa službom i mestom boravka u Kremlju. To je buljina Fil i desetak jastrebova. Oni su specijalno obučene ptice koje isto štite kulturnu baštinu, ali od druge pošasti, vrana koje od davnina obitavaju na Borovickom brdu.

 

Ilья Pitalev/Sputnik

Borba protiv vrana u Kremlju odavno se vodi. U početku ih nisu voleli iz sujeverja da „crnilo“ koje se nadvija iznad Kremlja nagoveštava rat ili glad. Kasnije borbu protiv vrana počela je da se objašnjava praktičnijim argumentima: vrane privlači pozlata na kupolama hramova, čije listiće gule.

Isprobavani su najrazličitiji načini borbe. Za vreme Lenjina na ptice je pucano iz pušaka, ali to je ometalo glavnog ideologa u radu. Zatim se prešlo na manje krvav način, ozvučenje sa agresivnim tonovima. Ni to nije funkcionisalo. Onda su 1973. godine u Kremlju osnovali ornitološku službu i počeli da gaje sokolove. Kako se ispostavilo, oni nisu bili najbolji izbor. Zamenjeni su prvo jastrebovima, a zatim sovama. Buljine su prirodni neprijatelji vrana.

 

Vladimir Vяtkin/Sputnik

„Sove su aktivne u svim vremenskim prilikama, i noću i danju, lete sporo iznad jata vrana i hvataju svaku pticu do koje dosegnu“, napominju iz Federalne službe obezbeđenja.

 

Ilья Pitalev/Sputnik

Kremaljske ptice borave u Tajnickom vrtu. Njihov glavni zadatak nije da uništavaju vrane, već da ih rasteruju. I zasad to funkcioniše. Po rečima zaposlenih u Kremlju vrane su počele da zaobilaze Kremlj.

Predsednik ne živi u Kremlju

Predsednička rezidencija, Novo Ogarjovo

Vladimir Rodionov, Sergeй Veličkin/TASS

Bez obzira što je reč o zvaničnoj rezidenciji predsednika Ruske Federacije, Vladimir Putin ne živi u Kremlju. U istorijskom zdanju moskovskih departmana Senata izgrađenom po nalogu Katarine Velike nalazi se njegov radni i svečani kabinet.

Putin živi u rezidenciji Novo Ogarjevo, imanju iz 19. veka u Moskovskoj oblasti, gde između ostalog, i radi. Koje su još rezidencije na raspolaganju ruskom predsedniku pročitajte ovde.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond