Koga su naučnici „vaskrsli“ iz ruske večno smrznute zemlje?

Izgleda da Jakutiju slobodno možemo nazvati nepresušnim prirodnim „frižiderom“ u kome naučnici svake godine pronalaze po neku životinju staru više desetina hiljada godina. A neke od njih su čak i oživele, piše Russia beyond. 

Rotatorije stare 24 hiljade godina

Prošlog meseca objavljena je vest da su ruski naučnici uspeli da odmrznu rotatoriju koja je oživela i posle najmanje 24 hiljade godina počela da se razmnožava. Eksperiment odleđavanja mikroskopskih, ali svejedno višećelijskih crva iz sibirskog večno smrznute zemlje izveden je 2015. godine, ali je tek sada opisan u prestižnom časopisu Current Biology. Naučnici su u međuvremenu proučavali njihov genom i proveravali da li crvi mogu da prežive ponovno zamrzavanje.

„Zasada je ovo najpouzdanije svedočanstvo da višećelijska živa bića mogu da prežive desetine hiljada godina u stanju praktično potpuno zaustavljenog metabolizma“, rekao je jedan od istraživača, naučni saradnik Instituta za fizičko-hemijske i biološke probleme proučavanja tla Ruske akademije nauka Stanislav Maljavin.

 

Anna Titova (CC BY 4.0)

Rotatorije su vrlo žilave, u stanju da „sasuše“ same sebe u ekstremnim uslovima. Pri nedostatku vode u vreme suše (ili kada se ona pretvara u led), brzo uklanjaju sve njene ostatke iz ćelija i proizvode materije pomoću kojih upadaju u anabiozu. Međutim teško je bilo pretpostaviti da su u stanju da ožive nakon toliko godina.

Istraživanje je pokazalo da su „vaskrsle“ rotarije dobro podnele i ponovno zamrzavanje, iako savremene vrste to ne mogu, jer njihove ćelije propadaju kada se formiraju kristali leda. Očigledno je da su drevne rotarije imale neki zaštitni biološki mehanizam za kojim se i traga u njihovom genomu.
Međutim, one nisu jedini višećelijski organizam koji je „oživeo“.

Valjkasti crvi od 42 hiljade godina

 

A. V. Shatilovich, A. V. Tchesunov, T. V. Neretina, I. P. Grabarnik, S. V. Gubin, T. A. Vishnivetskaya, T. C. Onstott & E. M. Rivkina

Rekord rotatorija oborili su valjkasti crvi - nematode. Prve vesti o njima objavljene su 2018. godine. Pomenuti institut za proučavanje tla saopštio je da su odmrznute drevne nematode stare 42 hiljade godina.

A pronađene su sasvim slučajno. Naučnici su stavili uzorke zamrznutih stena u Petrijevu posudu sa hranljivim sastojcima kako bi istražili zamrznute jednoćelijske organizame. Međutim, zajedno sa njima oživeli su i višećelijske nematode.

„Primetili smo crve kada su oni počeli da se kreću. Od trenutka odmrzavanja bilo je prošlo oko dve nedelje, rekla je Anastasija Šatilovič, stariji naučni saradnik.

U ovom trenutku jedan deo je zamrznut, drugi sasušen, a treći živ i razmnožava se.

 

LiudmilaLim (CC BY 4.0)

Međutim, kao i u slučaju sa rotarijama zasad nije jasno šta im je omogućilo da prežive toliko dugu kriokonzervaciju. Na osnovu poznatih biohemijskih reakcija u višećelijskim organizmima to nije bilo očekivano ni pod kojim uslovima.

Praistorijska štenad

Sergeй Fedorov/Severo-Vostočnый federalьnый universitet imeni M. K. Ammosova

https://www.s-vfu.ru/

U jakutskom permafrostu nađene su tri mumije praistorijske štenadi. Dva nalaza potiču sa obala reke Salah, iz 2011. i 2015. godine. To su tromesečna štenad psa iz istog legla, koja su u zamrznutoj zemlji proveli 12 500 godina. Nastradali su verovatno usled odrona, alu su oba odlično očuvana. Kod jednog je čak izvađen gotovo neoštećen mozak.

Sergeй Fedorov/Severo-Vostočnый federalьnый universitet imeni M. K. Ammosova

https://www.s-vfu.ru/

Mumiju trećeg šteneta pronašli su 2018. godine u odvaljenom grumenu zemlje meštani u Abijskom regionu u Jakutiji, 360 kilometara severno u odnosu na prvi pronalazak. Na mumiji nisu sačuvani samo krzno i brkovi, nego i trepavice i nežni nos. Međutim nije bilo jasno da li je praistorijski pas bio vuk, pas ili vučjak. Uzorci genoma šteneta poslati su u Švedski centar za paleogenetiku koji ima najveću u Evropi banku DNK svih pasa, međutim genetička podudarnost sa jakutskim psom nije registrovana. Pretpostavlja se da je reč o jednoj od najstarijih domaćih životinja.

Izumrli konj

Severo-Vostočnый federalьnый universitet imeni M. K. Ammosova

https://www.s-vfu.ru/

Još jedan originalni pronalazak, jedini na svetu leš izumrlog konja Equus lenensis proveo je u permafrostu 42 hiljade godina. Pronađen je u Batagajskom krateru poznatom i kao „vrata pakla“.

Po rečima direktora Muzeja mamuta Semjona Grigorjeva konj je najbolje sačuvani nalaz iz ledenog perioda u celom svetu. Trup nema nikakvih vidljivih oštećenja.

Kako je ekspertiza pokazala u trenutku smrti životinja je imala oko dve nedelje. Konj je pao u krater i udavio se u blatu, o čemu svedoče njegovi ostaci u unutrašnjim organima. Blato se brzo smrzlo i zato truljenje nije zahvatilo unutrašnje organe, meka tkiva posle 40 hiljada godina ostala su crvenkaste boje, a iz krvnih sudova srca naučnici su uspeli da izvade uzorke tečne krvi - „najstarije krvi na svetu“.

Mičil Яkovlev/Severo-Vostočnый federalьnый universitet imeni M. K. Ammosova

https://www.s-vfu.ru/

U saradnji sa naučnicima iz Seula, ruski stručnjaci su pokušali da iz krvi izdvoje ćelije koje bi mogle da se koriste za dešifrovanje genoma i kloniranje izumrle vrste, ali zasad u tome nisu imali uspeha.

Pećinski lavići

 

Vitalij Belousov/Sputnik

Nekada su na prostoru današnjeg Sibira obitavali ogromni pećinski lavovi Panthera leo spelaea teški oko 260 kilograma i dugi dva metra. O njima se danas zna na osnovu četiri mladunčeta koji su pronađeni 2015, 2016 i 2018. godine. Najstariji lavić proveo je u zemlji 47 hiljada godina.

 

Vitalij Belousov/Sputnik

Uzged oni su potvrdili teoriju da je Panthera leo spelaea imao šare u vidu pega. Naučnici su pre toga bili skloni da takve lavove pripišu „umetničkoj slobodi“ praistorijskih autora crteža na zidovima pećine Šove u Francuskoj. Dve jakutske mumije lavića zaista imaju gusto krzno prošarano pegama.

Mamuta, ne zna im se broj

Na prostoru Jakutije nalazi se oko 70 odsto u svetu postojećih kostiju i drugih ostataka mamuta. Zato se mamuti tu najčešće pronalaze. Prvi je pronađen 1799. godine. Adamsov mamut prvi je od kompletnih skeleta mamuta sa kojim su naučnici imali posla, mada su morali malo da pričekaju. Prvo su četiri godine lokalne Evenke čekale da se leš skroz istopi na litici i posle ga prodali lokalnom trovcu. Preko njega je za ovaj pronalazak saznao asistent na zoologiji Imperatorske akademije nauka Mihail Adams koji je preneo sve što je od mamuta ostalo u peterburšku Kunstkameru, a to je bio skelet sa velikim komadima kože, dve noge i oko.

 

Monika Ďuríčková (CC BY 2.0)

Najbolje od svega sačuvana je mumija mlade ženke koja je živela pre oko 28 hiljada godina. Pronađena je 2011. godine na južnoj obali Laptevskog mora i dobila ime Jukoj. Bila je visoka 165 centimetara, a dužina tela od korena surle do repa bila je nešto više od dva metra.

 

Vitalij Belousov/Sputnik

Jedra mišićnih ćelija bila su tako dobro očuvana da su naučnici jajne ćelije presadili mišu i njih pet pokazale su „znake biološke aktivnosti“, reakcije koje se obično događaju pred deljenje. Međutim do same deobe nije došlo.

Jekaterina Sineljščikova, Russia beyond