Kad himna Kosova odjekne Podgoricom

Kako će se ponašati fubaleri Crne Gore rođeni i odrasli u Srbiji kada danas na stadionu u Podgorici bude svirana himna Kosova? To pitanje novinari su nedavno postavili prvom čoveku Fudbalskog saveza Crne Gore. A bivši fudbaler Zvezde Dejan Savićević odgovorio je: "Očekujem da se ponašaju kao i za svaku drugu himnu, to je utakmica kao i svaka druga."

Međutim, gledano iz Srbije, današnja utakmica kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2020. između Crne Gore i Kosova nije kao svaka druga. I to nije prvi put da se kroz sport prelamaju politički odnosi, piše RTS.

Marko Milačić, nekada novinar, a danas lider partije Prava Crna Gora, za RTS kaže: „Crna Gora je priznala Kosovo, to svi dobro znamo, i pored toga što je decidno rekao aktuelni premijer Duško Marković da je 85 odsto građana bilo protiv toga. I sada, da u Crnoj Gori, kad je takva situacija slušamo intoniranje himne kvazi države koja je izgrađena na kriminalu, terorizmu i ratnim zločinima - jeste svetogrđe i nešto što u dugoj istoriji aktuelnog beščašća vlasti u Crnoj Gori zauzima važno mesto."

Utakmica između Srbije i Crne Gore

Novinar Jakša Šćekić ističe da su pravila UEFA jako stroga i da onaj ko neće da igra protiv Kosova može da bude izbačen.

„To je najrazumljivije da građani Srbije najteže opraštaju Crnoj Gori jer istorija je toliko vezivala dva naroda, ali ljudi u Srbiji moraju da razumeju da je Crna Gora otišla svojim putem, Srbija je izabrala drugi put i mora da se poštuje ta volja, oni su prešli taj rubikon NATO, Srbija je odlučila da bude neutralna", navodi Šćekić.

Urednik u nedeljniku NIN Zoran Preradović detinjstvo je proveo u Crnoj Gori. Kaže da Srbiju boli odnos Crne Gore prema Kosovu jer „ne očekujete takve odluke od nekoga koga smatrate rođakom ili prvim komšijom".

„Uz svo razumevanje Đukanovićevih shvatanja geostrateških kretanja u svetu, koje je pametno, jer zemlja od 600 hiljada stanovnika može da bude samo mali čamčić uz neki veliki brod NATO. Ali svejedno, ne očekujete da Crna Gora stane prva u red za priznavanje Kosova, ne očekujete da na godišnjicu Oluje, gde je napravljeno etničko čišćenje najveće posle Drugog svetskog rata, Crna Gora pošalje svog oficira, ne očekujete da Duško Marković, šta god da se desilo prošlog utorka, jesu li to kriminalci ili nisu, imamo malo informacija, sutra završi u Prištini, u nekoj zvaničnoj poseti. I naravno da vas to boli od nekoga koga smatrate najbližim", navodi Preradović. 

Duško Marković i Ramuš Haradinaj

Marko Milačić, nakon hapšenja prošlog utorka, bio je na severu Kosova.

„Imao sam obavezu da istog dana zbog obraza istinske i prave Crne Gore pođem na sever Kosova da bih poslao poruku u ime onih 85 odsto koji su bili protiv priznanja. Da pošaljem poruku da je istinska i prava Crna Gora uz svoj bratski narod, a da je lažni Montenegro tamo u Prištini sa Haradinajem i Tačijem", navodi lider partije Prava Crna Gora.

Utakmice koje su ogolile sve 

Ako je poslednja utakmica finalne serije ABA lige između Crvene Zvezde i Budućnosti bila reakcija na ono što je desilo u Podgorici? Ako je ono u Podgorici bilo reakcija na ono što je bilo u Beogradu? Ako je ono u Beogradu bilo reakcija na ono u Podgorici od prošle godine? Ako je politika nastavak rata drugim sredstvima, a sport nastavak politike, da li su utakmice između Zvezde i Budućnosti razgolitile odnose Srbije i Crne Gore?

Peta utakmica Crvene Zvezde i Budućnosti

Jakša Šćekić ne misli tako i dodaje da je mali procenat ljudi ušao u jednu i drugu halu. „Rukovodiocima sportskih klubova su ambicije toliko velike da ne postoje kočnice, manipuliše se navijačkim grupama. Kad pogledate atmosferu, bila je na ivici noža. Da se otelo kontroli, moglo je da bude vrlo opasno", navodi Šćekić.

„Ne očekujete sa tribina da čujete - Ubij Srbina, a to se dešavalo u Podgorici, kao što ovde nije u redu skandiranje - Šiptari, Šiptari. U Crnoj Gori postoji dobar deo ljudi, šta god mi mislili, koji se i dalje osećaju Srbima ili imaju u naznakama taj srbski sentiment", ističe Zoran Preradović.

Navijači Budućnosti

Marko Milačić smatra da je u Crnoj Gori u toku proces ukrajinizacije. „To huškanje, to uništavanje i crkve i jezika, to uništavanje jednog bića, to mi vidimo sada u ubrzanoj formi u Crnoj Gori. Ali kako vreme odmiče, taj proces indoktrinacije, fanatizacije, stvaranje lažnog Montenegra, ima svoj tok. Evo, moj sin treba da pođe u prvi razred osnovne škole, ja se direktno suočavam s tim u svojoj kući da mu neko ispira glavu lažima, propagandom, novom istorijom, novim identitetom. Ja to doživljavam kao da moj sin ide prema nekoj litici, a ja treba da dođem pre njega na tu liticu i da ga spasem", kaže Milačić.

Predsednik Prave Crne Gore dodaje: „Kad sam bio u Kosovskoj Mitrovici, ja sam jednom čoveku rekao da mi vodimo ne manju borbu nego Srbi sa Kosova. A on je meni rekao - vama je teže. Ja sam pitao zbog čega. Zato što vas svađaju između istog naroda, a mi se bar svađamo sa Tiranom i Prištinom."

Državni udar, Putin i NATO

Osim sporta, odnose dve zemlje određuje i sud. Odnosno presuda za pokušaj državnog udara od 9. maja. Tada su dvojica srbskih političkih lidera iz Crne Gore Andrija Mandić i Milan Knežević osuđena na zatvorske kazne. Presuda kaže da su bili deo grupe, koja je, zajedno sa ruskima agentima, 2016. navodno planirala likvidaciju tadašnjeg premijera Mila Đukanovića s ciljem zaustavljanja ulaska Crne Gore u NATO.

Jedan od osuenih u slučaju "Državni udar", predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević

Milačić ističe da je suđenje farsa. „To su stvari za verovali ili ne gde specijalni državni tužilac govori o tome kako je oružje bilo sakriveno na dnu jezera, pa se poziva na boga kao svedoka. Dakle, mogao bi se napisati i udžbenik o tim gafovima, blefovima i komičnim stvarima iz tog suđenja."

Zoran Preradović smatra da je sve oko slučaj „državni udar" bio pokušaj da se nešto malo ruskog uticaja instalira u Crnoj Gori. „To nije prošlo, presude su visoke prilično i sramotno za Srbiju je ćutanje na te presude", smatra Preradović.

Na pitanje - da je Putin hteo da sruši Đukanovića, da li bi se ovako završilo - Jakša Šćekić odgovara: „Svi zaboravljaju zašto je odjednom direktor FSB-a došao u Beograd. Tu ima dosta stvari koje nisu razjašnjene. Mislim da Rusi Milu nikad neće oprostiti što je ušao u NATO. Jednostavno to je granica koju je Milo prešao i doživotno se zamerio Rusiji, Rusija je najurena iz Crne Gore, kao i iz Severne Makedonije."

Milo Đukanović

I Andrija Mandić i Milan Knežević kraj postupka čekaju na slobodi. Dan posle izricanja presude, Mandić je na paradi u Nišu razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom. Tada ih je pozvao da se distanciraju od crnogorskog predsednika Mila Đukanovića jer, kako je naveo, "neprijatelj srbskog naroda u Crnoj Gori ne može biti prijatelj nijednom srbskom političaru".

Predsednik partije Prava Crna Gora Marko Milačić kaže da se odnos Aleksandra Vučića prema Crnoj Gori može tumačiti samo kroz zvanične podatke.

„On nije bio u zvaničnoj poseti Crnoj Gori od kad je na visokoj poziciji. To je najrelevantniji podatak. Sa tog aspekta, da ne govorim o drugim podacima, mi imamo najgore odnose, ne samo u novijoj istoriji, nego od kad postoje ove dve države i jedan isti narod. Ja sam s jedne strane srećan što on nije bio kod Đukanovića zato što bi to značilo legitimisanje tog režima", ističe Milačić, koji veruje da će ubuduće više biti kontakata Vučića sa predstavnicima srbskih političkih stranaka u Crnoj Gori.

Andrija Mandić, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik

Jakša Šćekić poručuje da bi za srpske političke partije bilo bolje da razreše sve probleme sa crnogorskim partijama. „Ako srbsko rukovodstvo očekuje da će Vučić da im rešava probleme, onda su u velikoj zabludi, jer on to ne može. Ako Beograd uđe, biće optužen za velikosrpstvo i to nije dobro, to izaziva odijum običnih Crnogoraca", ističe Šćekić.

Marko Milačić upozorava na dramatično težak položaj Srba u Crnoj Gori.

„U Hrvatskoj, kad su stvarali svoju novu naciju i identitet promenili su naziv jezika, ali nisu išli tako da leko da pincetom menjaju srbsko-hrvatski i da mu nešto dodaju. Oni su stvarali nove reči, ali nisu izmišljali nova slova. Crna Gora je pošla korak dalje, otišla je dublje u uništavanje tog identiteta", kaže lider Prave Crne Gore.

Hoće li Srbi u Crnu Goru na more? 

Sve ovo dešava se u najgore vreme po crnogorski turizam. Da li će Srbi ove godine u Crnu Goru na more? Pisac Momo Kapor jednom je zapisao - Nekad su moji preci od Turaka bežali u Crnu Goru. A sad od Crne Gore bežimo u Tursku. 

Crnogorsko primorje

„Srbi će ići tamo gde im je najjeftinije, ne ide se iz patriotizma na more", ističe Jakša Šćekić i dodaje: „Ja 18 godina nisam bio u Crnoj Gori na moru, sad sam bio, i mogu da kažem da sam se prijatno iznenadio. Bio sam tri nedelje dole, niko mi nije spomenuo politiku, a za vreme Miloševića u pojedinim crnogorskim kafićima nisu hteli da me usluže kad su čuli odakle dolazim, e sad, vidite koja je to razlika."

„Ima tu nagomilanog afekta i besa zbog svega ovoga o čemu pričamo, razočaranja ima, ali ima i ekonomskih razloga", objašnjava Zoran Preradović odluku ljudi iz Srbije da ne idu u Crnu Goru na more. Kao neko ko je detinjstvo proveo u Crnoj Gori voleo bi da se odnosi dve države bar malo poprave u budućnosti.

Marko Milačić veruje da je preduslov za rešavanje problema Crnoj Gori unutar-pravoslavno pomirenje.

"To je ključno, na tome moramo da radimo. Da pokažemo jednokrvnoj braći koja se izjašnjavaju kao Crnogorci da je od vitalnog značaja za Crnu Goru da mi moramo da se držimo čvrsto i da se držimo zajedno. Antisrbska politika nije samo antisrbska, ona je duboko anticrnogorska i protiv države Crne Gore. Ja kad stajem u odbranu nas Srba, ja samim tim stojim na braniku države Crne Gore. Oni ljudi koji najviše čuvaju crnogorstvo u Crnoj Gori su Srbi", ističe Marko Milačić.

Reprezentacija Crne Gore na utakmici sa Engleskom

A kad je reč o utakmici s početka priče između Crne Gore i Kosova, ona će se igrati bez publike, jer je UEFA kaznila Crnu Goru zbog rasizma na utakmici s Engleskom.

Pomalo paradoksalno, ali Crnoj Gori, u ovakvim unutrašnjim okolnostima, i sa ovakvim odnosima sa Srbijom, ništa se bolje nije moglo desiti od kazne UEFA.

Stevan Kostić, RTS