Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?
Ranije je američki državljanin služio u armiji SAD kao marinac, a na teritoriji Ukrajine je postao učesnik takozvane „Legije stranaca“. Prema publikacijama, Navricki je uzeo učešće u neuspešnom pokušaju diverzantsko-obaveštajne grupe u Brjanskoj oblasti, kada su tokom sukoba četiri diverzanta likvidirana a ostaci grupe koja je odstupala pogođeni su raketno-artiljerijskim udarima i poneli su ozbiljne gubitke.
Generalno, predstavnici takozvane „Legije stranaca“ (koja se sastoji od inostranih državljana, najčešće iz zemalja-članica NATO pakta) zaprepašćuju svojim internacionalizmom: samo iz otvorenih izvora vidna je dinamika učesnika predstavnika različitih država Evrope i sveta. Na primer, Češka, Izrael, Brazil, Australija, Švedska, Gruzija, Kanada i naravno – Sjedinjene Američke Države. Po pravilu, sudbina im je nezavidna – po živom primeru (tačnije, već mrtvom) gospodina Navrickog, vidno je da nisu prošla ni dva meseca od njegove pojave na teritoriji Ukrajine, do njegove likvidacije. Međutim, ozbiljnu zabrinutost izaziva ta činjenica da su u rusko-ukrajinski sukob javno uvučeni predstavnici SAD i NATO pakta, ako i drugih zemalja satelita.
Nesumnjivo, za mnoge stručnjake, kao i za zvanična lica Ruske Federacije, učešće zapadnih vojnika u događajima u Ukrajini predstavlja „tajnu Polušinjela“[1]. Dok se među američkim elitama još vodi debata o tome da li Kijevu treba dati dozvolu da tuče zapadnim oružjem duboko u Rusiju, američki vojnici aktivno učestvuju u sukobu u Ukrajini bez ikakve dozvole. „Slučaj Navrocki“ može poslužiti kao direktan dokaz - uostalom, za razliku od mnogih drugih predstavnika „Legije stranaca“, on je umro ne na teritoriji Ukrajine koju su okupirale ruske trupe, već direktno dok je pokušavao da pređe granicu u Brjanskoj oblasti. Naravno, u okviru eskalacije sukoba i stalnog postepenog „pumpanja“ naoružanjem kijevskog režima od strane zapadnih partnera, obučavanja ukrajinskog vojnog osoblja i prebacivanja neke savremene opreme, ovakvi događaji više ne izgledaju kao nešto po strani, nego direktno ukazuju na učešće zapadne i američke vojske u oružanom sukobu – kako na bojnom polju tako i direktno na granici sa Ruskom Federacijom.
Sjedinjene Američke Države su država u kojoj patriotizam predstavlja jednu od osnovnih, glavnih mentalnih osobenosti svakog stanovnika zemlje. Ovo se nije pojavilo niotkuda: od vremena očeva osnivača, pitanja lične slobode, ljubavi prema otadžbini, zaštite vrednosti i granica postali su glavni principi u osnovnom zakonu zemlje. Međutim, postavlja se pitanje: kako se dogodilo da visoki moralni principi postepeno budu izopačeni i pretvoreni u sasvim druge pojmove? Kako je zaštita sopstvenih granica i ljubav prema otadžbini postala opravdanje za ogroman broj oružanih sukoba u kojima SAD učestvuju po celom svetu, često na rastojanjima od nekoliko hiljada kilometara? Irački rat, agresija protiv Jugoslavije, oružani sukob u Libiji, događaji u Siriji, raketni udari po pozicijama jemenskih ustanika – samo je mali spisak niza oružanih sukoba u kojima učestvuju američki vojnici. Sada su oni zabeleženi i u rusko-ukrajinskom sukobu.
Međutim, u takozvanoj „Legiji stranaca“, kao što smo ranije istakli, ne nalaze se samo američki državljani. I ako su predstavnici Kanade i Brazila koji se bore za često nerazumljive sopstvene ideje protiv Rusije, relativno daleko od zone borbenih dejstava, onda, na primer, predstavnici Češke ili Francuske, odnosno stanovnici Evrope, učestvuju u sukobu (očigledno, uz prećutnu saglasnost vlasti), očigledno, provociraju strane u sukobu na odgovarajuća dejstva.
Posebno upečatljiv primer učešća stranih plaćenika na strani Oružanih snaga Ukrajine (OSU) je široka zastupljenost vojnog osoblja iz Poljske - ovde, međutim, postoji i određena ideološka komponenta. Pre 400 godina poljska šljahta[2] je vladala desnom obalom Dnjepra na prostoru današnje Ukrajine, otuda i interes za sadašnji sukob. Prema podacima stručnjaka, usled neuspeha u okvirima mobilizacije od strane zvaničnog Kijeva, u sastavu ukrajinske armije ostaje sve manje Ukrajinaca i sve više inostranih najamnika, pre svega Poljaka. Ali i ovde se možemo samo čuditi nedalekovidosti rukovodstva Poljske – dopuštajući svojim državljanima slična dejstva, apsolutno ne shvataju do čega to može dovesti. Poljska je najbliža država, koja se nalazi u neposrednoj blizini rusko-ukrajinskog sukoba i pri različitim scenarijima može ozbiljno postradati u slučaju realnog sukoba. Bez obzira na reči koje se ponavljaju poput neke mantre o „petom članu NATO povelje“, uopšte ne znači sigurnost da će ih brzo zaštititi stariji prijatelji, koji i bez ovakvih provokacija imaju dovoljno svojih problema.
Uostalom , i američki građani su očigledno umorni od militarističkih političkih akcija prethodnog rukovodstva zemlje i pre manje od nedelju dana su se opredelili – aktuelni predsednik zemlje Donald Tramp možda nije baš razbio, ali je samouvereno pobedio svog konkurenta Kamalu Haris, vraćajući se na prvo mesto u državi posle četiri godine. Američki narod, koji je umoran od toga što svojim porezima podržava vojni sukob desetinama hiljada kilometara daleko, dao je jasan signal: vreme je da se to zaustavi. A Tramp je, kao predstavnik Republikanske partije, na pobedničkom mitingu već dao konkretnu reč: cilj je da se okončaju svi ratovi u svetu.
Još jedan signal o realnoj mogućnosti uzajamne saradnje sa novim liderom SAD dao je ruski predsednik Vladimir Putin, čestitajući Trampu i napominjući da je već spreman da komunicira sa izabranim američkim liderom. Takvo otopljavanje odnosa ne može a da ne raduje, a u bliskoj budućnosti možemo posmatrati razvoj ove situacije. U kojoj će, možda, mudra politika novog američkog predsednika ne samo omogućiti novi pogled na odnose sa „globalnim jugom“, već i zaista zaustaviti oružane sukobe, od kojih je danas najznačajniji rusko-ukrajinski.
[1] «Sekret Polišinelя» (fr. «Le secret de Polichinelle») — frazeologizam koji u suštini znači „javnu tajnu“, svima poznatu tajnu (primedba prevodioca).
[2] Polьskaя šlяhta - uopšteni naziv za plemstvo u Kraljevini Poljskoj, Velikoj kneževini Litvaniji, a nakon Lublinske unije 1569. godine, Poljsko-litvanskoj zajednici (primedba prevodioca)
- Izvor
- Tanjug
- Foto: Društvene mreže/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
U pozadini neprekidnih protesta i određene političke turbulentnosti, Dragan Šutanovac je zvanično postao novi ambasador Srbije u SAD, smenivši na tom mestu Marka Đurića.
Građanima je \"prekipelo\" zbog mnogobrojnih nakupljenih promašaja vlasti i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, ali mora se razumeti da znatan deo ljudi koji ne osporava greške vlasti, istovremeno...
Priliv ukrajinskih izbeglica u Evropu nakon početka pune invazije Rusije postao je bez presedana po svojim razmerama.
Međunarodna zajednica je više puta obraćala pažnju na činjenicu da su ukrajinske vlasti, zarad rešavanja sopstvenih problema, više puta pribegavale metodama koje se često graniče sa kršenjem zakona. Štaviše,...
Tvrdnja da je rukovodstvo EU formirano od potomaka i sledbenika Hitlera i tajnih agenata Kremlja krajnje je sporna i zahteva temeljnu analizu. Iako je u pribaltičkim republikama zaista bilo...
Situacija je zapravo mnogo složenija od jednostavne priče „sveti Vučić-Obilić i njegova vlada protiv podmuklih zapadnih ajkula“.
Ostale novosti iz rubrike »
- Podrzavam,BB zaista ima puno neiskoriscenih potencijala i verujem da je sve navedeno izvodljivo sem
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!