General Ratko Mladić

„Rođen sam u negdašnjoj staroj Hercegovini, staroj srbskoj kneževini...“ - priča Ratko.

Rođen za vreme Drugog svetskog rata, na šta i njegovo ime asocira, 12. marta 1943. godine u selu Božanovići, opština Kalinovik. Otac Neđo po zanimanju je bio zemljoradnik, a majka Stana, rođena Lalović, je bila domaćica koja je izdržavala troje dece Milicu, Ratka i Milivoja. Ratko je imao i brata Aćima i sestru Bojanu ali su oni ubrzo po rođenju umrli.

Ratkova majka Stana brinula se još za dva siročeta, za Ratkove bratiće Marka i Bogdana, čije roditelje su ustaše poubijale. Bilo je to vreme gladi i bede, neizvesnosti, večitog straha za život.

Sa nepune dve godine Ratko je izgubio oca, ubili su ga ustaše krajem 1944. godine. Jedan italijanski vojnik je o njemu tada brinuo. O tome Ratko svedoči, a Ljiljana Bulatović verno zapisuje: „ Iako su u početku bili naši neprijatelji u Drugom svetskom ratu, meni su život spasli italijanski vojnici, koji su jedno vreme bili smešteni u našoj kući, na Kalinoviku, gde sam rođen.
 

Bili su to vojnici iz italijanske divizije „Murđe“, koja je pre toga bila desetkovana od ustaša u kanjonu Neretve. Majka mi je bila obolela od tifusa i usahlo joj je mleko. Jedan vojnik, inače otac petoro dece, hranio me je i održao u životu. Žao mi je što nisam uspeo da ga pronađem sve ove godine. Mislio sam – biće vremena...“

Kad je Ratko napunio tri godine u svom selu izbegao je, on i njegova porodica, sigurnu smrt. Ljiljana Bulatović kaže: „Negde 1945 - 1946. godine , u njegovom selu je bilo dosta četnika, ali u Bosni i Hercegovini nisu četnici bili tako strogo odeljeni od partizana kao ovde (misli u Srbiji-nap.autora) , imali smo, kaže Ratko, jednu kravu koja nas je podizala.

Sve vreme rata hranila i onda su ih tog dana, koliko ne znam njih ali četnika, uveli su majku u staju, decu stavili okolo i zavezali joj jednu pletenicu za rog od te krave a drugu pletenicu za stub za koju je bila krava vezana u staji. Izašli su i zapalili tu staju. Spasili su ih komšije koji su pritrčali i ugasili vatru.“

Osnovnu školu završava u Kalinoviku. Imao je želju da postane učitelj, ali je nakon jednog grubog postupka učitelja prema njemu promenio mišljenje i hteo je da postane hirurg. Odlazi u Sarajevo gde neko vreme radi kao metalostrugar u preduzeću „TITO“. Nakon kraćeg vremena brzo se odlučuje da nastavi školovanje i odlazi u Beograd. Upisuje i završava Vojno-industrijsku školu u Zemunu.

Oktobra 1961. godine upisuje Vojnu akademiju kopnene vojske (VA KoV) u XVIII klasi, smer pešadija, koju je 1965. godine završio odličnim uspehom. Po završetku Vojne akademije, 27. septembra 1965. godine, primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Raspoređen je u Treću armijsku oblast, a svoju oficirsku karijeru započeo je u Skoplju (4. novembra 1965. godine) u činu potporučnika i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka.
 

Nakon godinu dana u aktivnoj vojnoj službi biva unapređen u čin poručnika. O tom prvom periodu svoje karijere Ratko je u intervjuu za NIN rekao sledeće: „Oficirsku karijeru započeo sam u Skoplju, gde sam 4.novembra 1965. došao na dužnost komandira u to vreme automatičarskog voda u puku. Već 7.novembra imali smo manevar “Jesen 65“.

O tim mojim prvim oficirskim danima mogle bi se knjige napisati, jer sam bio najmlađi u jedinici kojom sam komandovao. Nekako sam se uklopio u taj kolektiv. Prva moja polususretanja sa teškoćama vojničkog života počela su upravo na toj vežbi, kojoj je prisustvovao tadašnji državni sekretar za narodnu odbranu Ivan Gošnjak. Bilo je teško na toj vežbi, a vežbe se, ma koliko bile teške, ne mogu uporediti ni sa najlakšim ratnim danom. Eto, tako, počeo sam kao potporučnik i prošao sve komandne dužnosti, zaključno sa dužnošću komandanta brigade do 1989.godine.“ 
U Jugoslovenskoj narodnoj armiji službovao je u garnizonima: Skoplje, Kumanovo, Ohrid, Štip, Priština i Knin do 1992. godine kada je prekomandovan za načelnika štaba Druge Vojne oblasti u Sarajevo.

U Skoplju je upoznao Bosiljku Jegdić sa kojom se i oženio 1966. godine. Bosa je bila njegov verni životni pratilac sa kojom je dobio 1969. godine sina Darka i 1971. godine kćerku Anu.

Ratko Mladić je uporedo sa vojnom službom upisao vanredno Ekonomski fakultet i polaže ispite iz prve dve godine fakulteta ali ga ne završava.

U Skoplju završava tromesečni obaveštajno-izviđački kurs i kurs grčkog jezika 1967. godine, a već sledeće godine, 1968. prima dužnost komandira izviđačkog voda.

Godine 1970-te unapređen je u čin kapetana, a 1973. godine postavljen je na dužnost komandira čete kada biva i službeno ocenjen ocenom – naročito se ističe. 27. novembra 1974. godine unapređen je u čin kapetana prve klase i postavljen je za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske brigade. U septembru mesecu 1976. godine upisuje dvogodišnju Komandno-štabnu školu taktike –KŠŠT KoV (29.klasa) i završava je odličnim uspehom (9,57) 1978. godine. Krajem 1978. godine unapređen je u čin majora i postavljen na dužnost komandanta Prvog pešadijskog bataljona 89. Pešadijske brigade u Kumanovu. Nakon izvesnog perioda dobija prekomandu u Komandu Treće armijske oblasti i postavljen je na dužnost referenta za obuku u nastavnom odeljenju. Zatim je prekomandovan u Ohrid za komandanta pešadijskog puka i 1983. godine je unapređen u čin potpukovnika.

Početkom 1986. godine prekomandovan je u Štip za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije Treće vojne oblasti. U septembru mesecu 1986. godine odlazi u Beograd na jednogodišnje školovanje i 1987. godine završava Komandno-štabnu školu operatike (KŠŠO) odličnim uspehom. Nakon završene KŠŠO vraća se u Štip na dužnost komandanta brigade. 31. januara 1989. godine dobija prekomandu u Komandu Treće vojne oblasti na položaj načelnika Odeljenja za nastavu (operativno-nastavni organ) u Skoplju. Te godine biva unapređen u čin pukovnika. Od 14. januara do 26. juna 1991. godine obavljao je dužnost pomoćnika komandanta za pozadinu Prištinskog korpusa (52. Korpus JNA). U junu mesecu 1991. godine dobija prekomandu za Knin na dužnost načelnika Odeljenja za operativno-nastavne poslove u Kninskom korpusu (9.korpus).

O tome je u intervjuu za NIN Ratko Mladić izjavio: „Dok sam se 26. juna (1991. godina) nalazio u karauli Morina, prilikom obilaska jugoslovensko-albanske granice telefonom me pozvao komandant Treće vojne oblasti. Saopštio mi je odluku Vrhovne komande da treba da idem na dužnost u Knin i pitao šta ja o tome mislim. Rekao sam da nema šta da mislim, već samo odluku da realizujem. On je na to zahvalio, ali i upozorio da idem na niži položaj od onog na kome sam tada bio. Međutim, ja to nisam shvatio kao degradaciju, već kao poverenje da u tim složenim trenucima doprinesem da se rat spreči. U to vreme u Sloveniji sve je gorelo oko kasarni i karaula. Vođen je brutalan rat protiv JNA, isključivana je voda i struja, nedužni vojnici ubijani su u prolazu. Bilo je to maksimalno poniženje vojske i države. Tako sam 29. juna seo u helikopter i otišao u Knin“. 

Nikiola Savić, Frontal