Sedam ratova, 60 dobijenih bitaka i nijedan poraz: Najbolji vojskovođa u ruskoj istoriji

Zvezda Napoleona Bonaparte možda se nikad ne bi uzdigla da je Aleksandar Suvorov još malo poživeo.

„Hrabrom ruskom grenadiru nikakva vojska na svetu ne može se odupretiˮ - voleo je da kaže generalisimus Aleksandar Vasiljevič Suvorov, jedan od najuspešnijih vojskovođa 18. veka i najveći ratni strateg u ruskoj istoriji, piše Russia beyond. Tokom svog dugog života (1730-1800) učestvovao je u sedam ratova, dobio 60 bitaka, a nijednu nije izgubio!

 

Public domain

Suvorov se izuzetno razlikovao od vojskovođa svoje epohe, koji su voleli da napreduju polako, da svoju snagu zasnivaju na odbrani, a da napadaju samo ako poseduju brojčanu nadmoć. „Treba tući umećem, a ne brojemˮ, odgovarao bi im na to Suvorov. Paljba iz veoma nepreciznih musketa i još nepreciznijih pištolja mogla je da nanese ozbiljan udarac samo slabo pokretnim metama, smatrao je ruski vojskovođa. Ne treba sopstvenu vojsku izlagati protivničkoj vatri, već protivnika slomiti drskim i brzim napadom bajonetima, čak i kada je brojčano nadmoćan. „Metak je luda, a bajonet junakˮ, govorio je on.

 

Public domain

Generalisimus je zastupao princip tri „ratničke veštineˮ: procena, brzina i navala. Pod procenom podrazumevala se sposobnost da se u neprijateljskoj odbrani pronađe slabo mesto, odlučujuća tačka za glavni napad. Brzina se zahtevala u donošenju i sprovođenju odluka, u borbenim manevrima na bojištu i u marševima: „Naša sporost će uvećati neprijateljske snage. Brzina i neočekivanost će ga razdražiti i poraziti.ˮ Navala se odnosila na dosledna i sinhronizovana dejstva dobro obučenih jedinica koje zajednički donose pobedu. „U dva stroja je snaga, a u tri snaga i po: prednji kida, drugi ruši, a treći dokrajčiˮ.

 

Charles de Steuben

Sve tri ratničke veštine Suvorov je uspešno primenjivao u bitkama protiv Turaka, poljskih ustanika i Francuza. Više puta je, mada brojčano slabiji (kao u bici kod Kozludže 1774. godine ili kod Fokšanija 1789) odlučnošću i smelošću izvojevao pobede.

 

I.F. Anting

Aleksandar Suvorov nije imao naviku da se krije iza leđa svojih vojnika („Smrt beži od bajoneta i sablje junakaˮ), što ga u bici kod Kinbura 1787. godine zamalo nije koštalo života. Ranjenog Suvorova od janjičara je spasao grenadir Ivan Novikov.

 

Public domain

Istinski trijumf ruskog vojskovođe bila je bitka kod Rimnika 1789. Protiv armije od sto hiljada Turaka Suvorov je imao na raspolaganju samo sedam hiljada ruskih i 18 hiljada savezničkih austrijskih vojnika. Istakavši u prvi plan neočekivanost i brzinu, Aleksandar Suvorov je rano ujutro 22. septembra tajno prešao reku Rimnu, potukao prve neprijateljske odrede i napao sa boka glavnicu turske vojske. Na turski tabor koji je bio zatečen iznenadnim napadom jurnula je konjica izazvavši paniku među Turcima, posle čega je posao završila pešadija. 20 hiljada neprijatelja je izgubilo živote, dok je među saveznicima stradalo oko 500 vojnika. Zbog hrabrosti i odvažnosti Austrijanci su Suvorova prozvali „General Napred“.

 

Public domain

22. decembra 1790. godine Aleksandar Suvorov je izveo nemoguć poduhvat. Njegove snage su zauzele neosvojiv tursku tvrđavu Izmail na obali Crnog mora. Suvorov je ocenio da ključ uspeha leži u brižljivoj pripremi napada. Nedaleko od Izmaila podignute su zemljane i drvene kopije rova i zidina tvrđave i tu su neprekidno održavane vežbe. Slaba karika garnizona Ajdoslu Mehmed-paše bilo je to što je broj dobrovoljaca u njemu bio veći od broja obučenih vojnika. Suvorov je računao na profesionalizam, iskustvo i čvrstinu svojih vojnika i nije pogrešio: tvrđava je pala. Neprijatelj je izgubio 26 hiljada vojnika, dok je ruska vojska izgubila samo 2 hiljade. „Na osvajanje ovakve tvrđave čovek se može odlučiti samo jednom u životu“, kasnije je govorio Suvorov.

 

F.I.Usыpenko

4. novembra 1794. godine tokom gušenja poljskog ustanka pod rukovodstvom Tadeuša Košćuška Suvorovljeva vojska je u jurišu zauzela predgrađe Varšave Pragu, pri čemu je poginulo oko 12 hiljada poljskih vojnika i građana. „U pet sati ujutro krenuli smo u juriš, a u devet sati više nije bilo ni poljske vojske koja je branila Pragu, ni same Prage, ni njenih stanovnika... Za četiri sata sprovedena je užasna osveta za poraz naših u Varšavi!“ – prisećao se general Ivan fon Klugen, misleći na Varšavski ustanak 17. aprila 1794. Tada su, na početku ustanka za vreme jutarnjeg bogosluženja uoči Vaskrsa stanovnici grada iznenada napali i ubili veći deo ruskog garnizona. Ipak, uoči napada Suvorov je građanima predložio da odmah pređu u ruski tabor (što je mnoge i spaslo), a svojoj vojsci je naredio: „U kuće ne ulaziti, neprijatelje koji traže milost poštedeti, nenaoružane ljude ne ubijati, protiv žena se ne boriti, decu ne dirati“. Varšava je kapitulirala bez otpora 9. novembra.

 

Public domain

Katarina II je Suvorova zasipala činovima i ordenjem, ali Pavle I koji ju je 1796. nasledio na prestolu nije bio tako blagonaklon prema čuvenom vojskovođi. Suvorov, koji je navikao na jednostavan vojnički život, oštro je kritikovao običaje pruske armije koje je uveo ruski imperator sa pletenjem kika, puderisanjem i neprekidnom strojevom obukom, smotrama i paradama. „Puder nije barut, perika nije top, kika nije nož, a ja nisam Nemac, nego prirodni Rus“, govorio je on, pa je ubrzo završio u progonstvu na svom imanju.

 

Public domain

Međutim, kada je početkom 1799. godine osnovana 2. antifrancuska koalicija saveznici su od ruskog monarha tražili da na čelu svoje vojske u Italiju koju je neprijatelj osvojio pošalje upravo Suvorova. Ubrzo su Francuzi od „Generala Napred“ pretrpeli teške poraze u bitkama na reci Adi i na reci Trebiji, a čitav region je konačno oslobodila i zauzela austrijska vojska.

 

Luigi Schiavonetti

Za italijanskim pohodom usledio je švajcarski, za koji će se ispostaviti da je bio poslednji veliki poduhvat ostarelog vojskovođe. Tokom nekoliko nedelja pod stalnim pritiskom nadmoćnih snaga neprijatelja Suvorovljeva vojska je kroz borbe prešla Alpe, na putu porazivši generala Andrea Masenu u Mutenskoj dolini. Suvorov je uspeo da sačuva iznurenu armiju, izvukavši se iz klopke i dovodeći do granice Austrije. „Pobeđujući svuda i čitavog svog života neprijatelje Otadžbine, nedostajalo Vam je samo jedno: da savladate i samu prirodu, ali sada ste i nad njom izvojevali pobedu“, napisao je u pismu Suvorovu oduševljeni car Pavle i naredio da mu se dodeli najviši vojni čin generalisimusa.

 

Vasiliй Surikov

Ime Suvorova slavljeno je širom Evrope. Divili su mu se njegovi neprijatelji i njegovi saveznici. Čuveni britanski pomorski vojskovođa Horejšio Nelson, koji je 1805. godine porazio francusku flotu u Bici kod Trafalgara, pisao je generalisimusu: „Zasipaju me ordenjem, ali danas sam dobio najveće priznanje: rekli su mi da ličim na Vas.“

Admiral Nelson

Lemюэlь Frэnsis Эbbott

Dvojica najvećih vojskovođa tog vremena – Napoleon Bonaparta i Suvorov – bez sumnje su znali jedan za drugog. „On je junak, čudesni bogatir, čarobnjak!“ – zapisao je generalisimus o francuskom vođi u pismu svom rođaku: „On pobeđuje i prirodu i ljude... Presekao je Gordijev čvor taktike. Ne brinući o brojkama, on svuda napada neprijatelja i potpuno ga razbija. On poznaje nesavladivu snagu navale.“ Bonaparta je, sa svoje strane, bio znatno škrtiji u svojoj pohvali, tvrdeći da je Suvorov imao srce, ali ne i um velikog vojskovođe. Nikada se, međutim, nisu sreli na bojnom polju, pa nije moguće tvrditi ko je bio veštiji u ratovanju.

 

Public domain

Boris Jegorov, Russia beyond