Iz nemačkog logora u jugoslovenski zatvor

21.02.2021. god.

Među jugoslovenskim ratnim zarobljenicima iz nemačkih logora bilo je i oficira koje je po povratku u Jugoslaviju dočekalo – novo zatočeništvo. Takvu sudbinu je imao i Stevan Stevko Živanović (1892–1979), komandant inženjerije Prve armije u Aprilskom ratu, čovek koloritne biografije koji je 14. i 15. aprila 1941. sa Nemcima vodio pregovore o uslovima primirja, koje je prethodilo kapitulaciji. Takođe, Živanović je pre Drugog svetskog rata rukovodio izgradnjom Spomenika neznanom junaku na Avali, prema ideji Ivana Meštrovića, s kojim je inače bio u kontaktu, piše Politika.

Njegov praunuk Goran Ilić za „Politiku” kaže da je Stevan posle Aprilskog rata najpre bio zarobljenik u Osnabriku, gde je po svoj prilici imao ulogu zamenika komandanta logora.

„Posle oslobođenja logora, sve sa visokim činovima angloameričke snage su upozorile da im ne garantuju da im se ništa neće desiti ako se vrate u Jugoslaviju i da bi bilo pametno da odmah idu u SAD ili zapadnoevropske zemlje. Međutim, Stevana su u zemlji čekale supruga, dve ćerke i unuci koji su u toku njegovog zarobljeništva počeli da dolaze na svet.

Po povratku u Jugoslaviju, nova vlast ga je uhapsila i osudila na smrt pod optužbom da je bio agent Abvera. Kazna je promenjena u zatvorsku, uz gubitak svih građanskih prava, verovatno zato što Stevanova uloga u Aprilskom ratu nije bila negativna. Posle sedam godina je pušten iz zatvora u Požarevcu i do penzije je radio kao inženjer u ’Partizanskom putu’. Pred smrt 1979. podneo je zahtev za rehabilitaciju ali je odbijen”, objašnjava Ilić.

On je redakciji Politike dostavio i pradedine beleške iz 1953. o pregovorima o primirju s Nemcima. Iz njih doznajemo da se Živanović 14. aprila 1941. po dužnosti obreo u Zvorniku, gde je dobio naređenje da sačeka povratak pukovnika Bogoljuba Basraka, koji je otišao da od nemačke strane zatraži uslove primirja „usled nemogućnosti da se dalje vode operacije” jer su jugoslovenski kralj i vlada napustili zemlju. Tim povodom, Stevan je zabeležio:

„Oko 17 časova pojavio se na desnoj obali Drine nemački oficir sa belom zastavom kao parlamentar. Vatra je obustavljena i parlamentar je prešao Drinu u čamcu, zajedno s pukovnikom Basrakom. Prvi pregovori vođeni su u pošti. Nemački oficir je pročitao uslove, koji su po mome sećanju bili sledeće sadržine:

1. Sve jugoslovenske trupe na pravcu kretanja Nemaca ka Sarajevu imaju odmah da polože oružje, na mestu gde se zateknu u momentu primirja

2. Trupe da budu prikupljene na svojim zborištima, oružje složeno i pripremljeno za predaju i da sačekaju dalja naređenja. Snabdevanje tih trupa preuzima nemačka intendatura

3. Putevi za Sarajevo: Zvornik–Vlasenica–Romanija–Sarajevo i Zbornik–Tuzla–Doboj–dolina reke Bosne–Sarajevo da budu potpuno slobodni za prolaz nemačkih motorizovanih kolona

4. Nikakva rušenja ili kvarenja mostova i komunikacija, kao i telefonsko-telegrafskih linija ne smeju se vršiti od strane jugoslovenskih trupa, a ukoliko su do zaključenja primirja već izvršena, imaju se od strane jugoslovenskih inžinjerskih jedinica odmah dovesti u upotrebljivo stanje za saobraćaj

5. Rok za prijem uslova: jedan čas”

Od nemačke strane je traženo da se jugoslovenskoj Vrhovnoj komandi umesto jednog, da šest časova za izjašnjavanje. Nemci su pristali, ali su istog dana zauzeli Zvornik. Vrhovna komanda je 15. aprila oko pet sati ujutru prihvatila nemačke uslove, ali zbog nedostatka veze sa svojim jedinicama nije mogla neposredno da ih izvesti o tome. Zato je ovlastila Živanovića i Basraka da idu ispred nemačkih vojnih kolona i putem obaveštavaju jugoslovenske trupe i štabove o primirju.

„Komandant nemačke oklopne divizije naredio je da nastupanje njegovih kolona otpočne u šest časova ujutro (15. aprila). On se složio sa našim predlogom da pukovnik Basrak obaveštava naše jedinice na pravcu od Tuzle do Sarajeva, a ja na pravcu od Drinjače do Sarajeva, s tim da nas prati po jedan nemački oficir kao kontrolor izvršenja uslova primirja.

I tako smo 15. aprila 1941. pukovnik Basrak i ja pošli na taj težak i tužan put, na 500 metara ispred čela nemačkih kolona. Neposredno pred Sarajevom sačekao nas je jedan konjički pukovnik, koji je preuzeo dalje vođenje nemačke kolone. Time je moja uloga bila završena”, zabeležio je Živanović.

Dimitrije Bukvić, Politika

Izvor
Tanjug
Foto: Jevrejski istorijski muzej u Beogradu / Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »