Narod sav u krpama, opljačkan do gole duše

30.01.2021. god.

Bio je Veliki rat i Srbija okupirana, uz stradanja ljudi i teror okupatora. Zavladala je pljačka i otimačina narodnog imetka. Ono stoke, hrane, oruđa što se u kućama Srba zateklo, neprijatelj je nemilice otimao. Kao da nije ovamo došao iz bogatih carskih država, piše Politika.

„Čim je okupator ušao u zemlju, smesta je ukinuo sve zemljoradničke zadruge, poljoprivredne stanice, voćne i vinogradske rasadnike, a njihovu imovinu, koja je iznosila stotine miliona u zlatu, prosto je opljačkao i ostavio bez igde ičega. Privatnim je licima opljačkao njihovu imovinu: vršalice, plugove, drljače, trijere i vetrenjače... Zatim je pokupljena vuna iz posteljnih stvari: a ona je u našoj zemlji bila u dušecima i jastucima u ogromnoj količini. Potom su pokupljeni svi sudovi od bakra i mesinga, kojih je u našem narodu bila ogromna količina, jer ih je i najsiromašniji čovek čuvao još od Turaka i prinavljao.”

„Opljačkan do gole duše narod je išao sav u krpama, a kad su i one spale, počeo se odevati ne više vunenim odelom već izatkanim od hladne konoplje i još hladnije koprive!”

Ovako je o tome pisao Dragiša Lapčević u svom zapisu „Okupacija” (iz 1922), što prenosi časopis užičkog arhiva Istorijska baština” broj 23.

„Uz pljačku za račun svoje države austrougarski oficiri su pljačkali i za svoj račun, po varoškim kućama sav finiji nameštaj i sve finije stvari. Jedan je oficir pridigao originalnu hrisovulju car Dušanovu koju je kao remek-delo čuvao jedan naš istorik. U Grockoj je bio jedan zlikovac i otmičar Madžar, invalid, koji je prosto od sveta otimao sve što se oteti može, osobito stoku.”

Na meti okupatora, nastavlja Lapčević, našla se i narodna hrana: ispraznio je sve privatne žitnice i koševe, čak i neobrani kukuruz s privatnih njiva kulukom obrao.

„I sve kao ratni plen odvukao, mada privatna imovina ne može biti ratni plen... Ako bi koji sopstvenik što primetio, taj je bio tučen, zatvaran i interniran. Tako dignute hrane, privatne imovine, čini vrednost čitave milijarde. Životne namirnice su za vreme okupacije postigle cenu kakva se nigda ne pamti. Te su cene artiklima koji su od okupatora bili monopolisani isključivo za njegov račun. Takvi su artikli, na primer, brašno koje se moglo samo krijumčarski prodavati, mleko koje se nije moglo kupiti ni za ma kolike pare (sve je bilo poglavito monopolisano za oficirske menaže, a krijumčariti se nije moglo te su bolesnici i deca listom propadali), mast koja je takođe krijumčarena i dostizala visoku cenu.”

Beleži ovaj autor da su svinje već prilikom prodiranja okupatorske vojske pokupljene i oterane u Nemačku, Austrougarsku i Bugarsku.

„Prvih dana vojničkoga nastupanja preko Save i Dunava doneo je ’Vorwäts’ radosnu vest: da je u Berlin i Minhen doterano 7.000 sasvim debelih, zrelih svinja iz Srbije. Posle je neprestano trajao transport, sve dok nisu gotovo sve svinje pokupljene... Goveda su takođe pokupljena, osobito gojazna i krupna, pa su posle podbirana čak i sitna. Na ovce su okupatori osobito bili alavi: osim mesa s ovcama su dobijali vunu i kožu. Gde su mogli pokupili su sve ovce, pa gotovo sve koze... Treba dodati da su i sve konje pokupili, pa su prestarele i nemoćne klali za hranu stanovništvu, koje inače smatra za pogan konjsko meso. Osim toga, rekvirirana je bila sva rakija, sve vino, sve voće, pa i bačve i burad za primanje rakije i vina. Rekvizicija nikome ništa nije plaćana, niti su kakve rekvizicione priznanice izdavane”, piše Dragiša Lapčević.

A kad je srbska vojska nadirala da oslobodi otadžbinu, nastupila je bežanija okupatora. „No ni tu otimačini nije bio kraj: bežeći pod pritiskom, okupator je ipak stigao da opljačka neke porodice i trgovačke radnje”, prenosi zapise o tome „Istorijska baština”.

Branko Pejović, Politika

Izvor
Tanjug
Srpski civili su u okupaciji utočište nalazili i u neuslovnim skloništima, foto: Vikipedija / Politika)/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »