Generala neporaženog u ratovima pokosila epidemija

26.12.2020. god.

Umešno je komandovao i samo pobede nizao, otadžbinu od okupatora prve ratne godine oslobađao. Ali kad su se ta početna dešavanja Velikog rata stišala njega, neporaženog na bojištu, pokosio je nevidljivi neprijatelj – podlegao je epidemiji pegavog tifusa 1915. godine.

Tako je prekraćen put srbskog generala Vukomana Aračića, prvog komandanta Užičke vojske u Velikom ratu, oficira koji se istakao još u mladosti u bojevima protiv Turaka i Bugara, piše Politika.

Njegovu biografiju istraživao je istoričar Milorad Iskrin. Dok je za svoju knjigu popisivao spomenike na užičkom groblju Dovarje, Iskrin doznaje da je tu nekad bio sahranjen i general Aračić. Traga na groblju za generalovim spomenikom, ali ga ne nalazi. Ispostavlja se da je Aračićeva porodica posmrtne ostatke generala, na Dovarju sahranjenog 1915, dvadesetih godina 20. veka prenela u Beograd u porodičnu grobnicu na Novom groblju.

Iskrin o Vukomanu Aračiću piše da je rođen 1850. u Laništu kod Jagodine, da je Vojnu akademiju završio 1874. godine. Oficir Aračić ubrzo stupa u ratne okršaje. Vojuje u ratu protiv Turaka (1876–1878) i kao načelnik štaba Jagodinske brigade na čelu svojih zemljaka ulazi u Nišku tvrđavu 1877. godine. Posle tog rata je kapetan druge klase i oficir ordonans Šumadijske divizije, da bi 1880. kao državni pitomac otputovao u Beč da studira inžinjeriju. Po povratku iz Beča obavlja dužnost načelnika štaba Inžinjerijskog puka.

Učestvuje u ratu protiv Bugara, načelnik je štaba Drinske divizije prvog poziva, a 1887. postaje komandant Šestog pešadijskog bataljona. Devedesetih godina 19. veka obavlja dužnosti pri centralnoj vojnoj upravi (uz ostale je i načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog, pomoćnik načelnika štaba Komande aktivne vojske). Od aprila 1902. komandant je Timočke divizijske oblasti i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića.

Aračić je i profesor na Vojnoj akademiji, urednik je časopisa „Ratnik” i „Službenog vojnog lista”, član vojnokasacionog suda, objavljuje dve knjige. Jedan je od utemeljivača prvog konjičkog kluba u Šumadiji.

Pukovnik postaje 1897, ali njegovo napredovanje zaustavlja Majski prevrat i promena dinastija, pa je u tom činu (kao obrenovićevac) 1903. penzionisan iz političkih razloga. Narednu deceniju Vukoman provodi kao penzioner u rodnom Laništu, gde je oko 1910. sagradio veliku kuću koja i danas stoji u centru sela. Lanište je zahvaljujući njemu dobilo železničku stanicu, nazvanu Aračićevo između dva svetska rata.

Ali kad je državi opet bilo teško, setila se zanemarenog Aračića. U osvit balkanskih ratova 1912. aktiviraju ga i kao rezervnog generalštabnog pukovnika postavljaju za komandanta Timočke divizijske oblasti. Iskrin navodi da Aračićevo umeće komandovanja dolazi do izražaja u Drugom balkanskom ratu 1913, posle junskog prepada Bugara na Bregalnici.

Tada je on sa svojim jedinicama razbio nalet Bugara i prešao u kontranapad, zauzevši Kulu i Belogradčik u Bugarskoj i opsedajući Vidin, gde su se zaustavili. Za te uspehe krajem 1913. godine unapređen je u čin generala i vraćen u aktivnu vojnu službu. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, a Zaječar ga proglašava počasnim građaninom.

Usledio je Veliki rat, u kome je general Aračić komandovao Timočkom i Šumadijskom divizijom pri oslobađanju Šapca u leto 1914.. Zatim je postavljen za komandanta Užičke vojske. Na njenom čelu je u jesen prve ratne godine sa svojim vojnicima odoleo austrougarskoj ofanzivi, pa u protivudaru vodio borbe u istočnoj Bosni. Tamo su prodrle srpske jedinice i nanele velike gubitke neprijatelju da bi se potom, iz strateških razloga, povukle u Srbiju.

Za vreme Kolubarske bitke komandovao je borbama na liniji Varda–Kadinjača–Ponikve, gde je protivofanziva srpske vojske dobro napredovala. Goneći okupatora, Aračićeve trupe ulaze u Užice 29. novembra 1914. godine.

„Posle pobedonosne Kolubarske bitke general Aračić se predano angažuje na stvaranju uslova za ozdravljenje i oporavaka vojnika zaraženih u epidemiji pegavog tifusa. I on se zarazio od austrougarskih zarobljenika. Preminuo je od tifusa 12. februara 1915 (po starom kalendaru) i sahranjen u Užicu”, piše o generalu Aračiću, odlikovanom visokim ordenjem, našim kao i stranim: ruskim, francuskim i crnogorskim. O njemu je „Politika” pisala 26. februara 1915. u tekstu „Đeneral Vukoman Aračić – nad grobom jednog junaka i vojskovođe”.

Branko Peković, Politika

Izvor
Tanjug
General Vukoman Aračić, foto: Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »