BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Gde se Crvena armija borila protiv nacista posle nemačke kapitulacije?

Gde se Crvena armija borila protiv nacista posle nemačke kapitulacije?
19.12.2020. god.
Dok su sovjetske trupe jurišale na Berlin deo teritorije Sovjetskog Saveza je još uvek bio pod nemačkom okupacijom.

 

„Posle kapitulacije nacističke Nemačke naš puk je još pet dana vodio borbe u češkim planinama. Nekoliko momaka je poginulo u tim okršajima posle Pobede“, sećao se stariji vodnik 1433. zasebnog Novgorodskog samohodno-artiljerijskog puka Vladimir Vostrov, piše Russia beyond.

 

Okršaji protiv nacista su vođeni i posle zvaničnog završetka rata u Evropi. Ukupno je u tim borbama poginulo nekoliko hiljada vojnika Crvene armije.

Predaja vojnika jednog dela berlinskog garnizona.

Šta je primoralo Nemce da nastave sa pružanjem otpora kada je već sve bilo završeno? Pre svega strah od ruske odmazde. On ih je terao da se u borbama probijaju na zapad sa ciljem da se predaju Englezima ili Amerikancima.

Bornholm

Nemačka kapitulacija je stupila na snagu 8. maja, a sutradan je dvesta sovjetskih vojnika čamcima izvršilo desant na dansko ostrvo Bornholm gde je bio nemački garnizon sa preko 11.000 vojnika. Nemci su odmah saopštili da će se predati samo saveznicima, a Rusima je bolje da odmah napuste ostrvo jer će u protivnom biti uništeni.

Izgled Renea posle sovjtskog bombardovanja.

Desantna jedinica je tada krenula u juriš i zauzela luku i telegraf, presekla komunikacione kablove i postavila ultimatum komandantu garnizona generalu Rolfu Vutmanu – ukoliko Nemci ne polože oružje sovjetska avijacija će bombardovati celo ostrvo. Nekoliko časova kasnije Nemci su kapitulirali. Za oslobađanje Bornholma život je dalo trideset sovjetskih vojnika.

Istoga dana, 9. maja, oko ostrva su vođene borbe na moru i u vazduhu jer su nemački konvoji pokušavali da prodru na zapad. Potopljeno je ukupno deset neprijateljskih brodova i oboreno 16 njihovih aviona.

Prag 

Veliki otadžbinski rat (1941-1945). Prvi beloruski front. Vojnici sa automatima u 
 bici za Prag.

„Naš pohod na Prag nije bio nimalo bezazlen. Svi putevi su bili minirani, Nemci su nas stalno tukli sa svih strana“, sećao se komandir tenkovskog voda 52. gardijske tenkovske brigade, gardijski potporučnik Ivan Maslov.

Bohemija u kojoj su se koncentrisali ostaci nemačkih trupa trebalo je da postane „drugi Berlin“, prema planu general-feldmaršala Ferdinanda Šernera. Nemci su imali zadatak da zaustave ofanzivu Crvene armije i što duže izdrže na položajima, dok sa druge strane ne pristignu zapadni saveznici, pa da se njima predaju.

Borbe za češku prestonicu počele su 5. maja. Protiv nemačkog garnizona su ustali i žitelji Praga. Njima se pridružila Prva pešadijska divizija kolaboracionističke Ruske oslobodilačke armije (ROA), nadajući se da će tako zaslužiti milost pobednika.

Kolona zarobljenih nemačkih vojnika kreće se ulicom češkog grada Hrudima.

Kada su 8. maja jedinice Prvog ukrajinskog fronta prišle gradu vojnici ROA su napustili položaje i požurili na zapad, u susret američkim trupama. Odmah za njima se povukla i većina nemačkih jedinica protiv kojih su se kolaboracionisti borili tih nekoliko dana. U Pragu su se od Crvene armije branili delovi Vermahta koji nisu uspeli da se povuku, kao i jedinice SS divizija „Valenštajn“, „Rajh“ i „Viking“.

Borbe za glavni grad Čehoslovačke trajale su 9. maja od ranog jutra do četiri sata popodne, sve dok neprijatelj nije kapitulirao. Sovjetske trupe su oslobodile grad i nastavile prodor na zapad, tako da su 11. maja uveče uspostavile liniju razgraničenja sa američkim trupama. Istoga dana su blizu sela Slivice crvenoarmejci i čehoslovački partizani uz podršku američkih trupa krenuli u juriš na položaje poslednje organizovane formacije nemačkih oružanih snaga u Centralnoj Evropi. Na čelu te formacije od 7.000 vojnika bio je SS grupenfirer Karl Fridrih fon Pikler-Burghaus. Tu su bili ostaci SS divizija „Valenštajn“ i „Rajh“.

Kurlandija 

Vojnici Prvog pribaltijskog fronta naoružani automatima vode ulične borbe sa nemačko-fašističkim osvajačima.

Sredinom oktobra 1944. godine u velikoj ofanzivi Crvene armije na Baltiku nemačka grupa armija „Sever“ je izolovana i blokirana u Kurlandiji (zapadnoj Letoniji). Oko 400.000 nacista se našlo u Kurlandskom obruču koji je u Sovjetskom Savezu dobio šaljivi naziv „logor naoružanih ratnih zarobljenika“.

Sve do kapitulacije Nemačke vođene su žestoke borbe u pokušaju da se likvidira grupa armija „Sever“, koja je početkom maja brojala oko 250.000 ljudi. „Ceo ’Kurlandski obruč’ je išpartan rovovima. Zauzmemo jedan rov, a odmah iza njega naiđemo na drugi. Činilo se da im nema kraja“, 
napisao je Jakov Karasin, redov 140. armijskog rezervnog puka.

Osmog maja uveče počela je masovna kapitulacija trupa u obruču (predalo se preko 60.000 ljudi), ali su ostali nastavili da pružaju otpor. Nemci su pokušavali da se pridruže poslednjim konvojima koji odlaze na zapad, a takođe da se kopnom probiju u Istočnu Prusku.

Evakuacija iz Ventspilsa, Letonija.

„U Kurlandiji nismo završili rat 8. nego 13. maja, kada je pročešljan sav oslobođeni teren. Četiri dana posle Pobede smo morali da prolivamo krv dok nismo pohvatali i dokrajčili one koji nisu hteli da se predaju. Praktično smo se borili protiv ljudi osuđenih na smrt. Naša četa je dočekala kraj rata sa svega 11 ljudi, računajući i mene“, priča natporučnik Mihail Ljevin. 

Poslednja veća bitka u Kurlandiji vođena je 22. maja, kada su ostaci 6. armijskog SS korpusa (300 ljudi) krenuli u proboj obruča. Posle neuspešnog pokušaja komandant te grupe, SS obergrupenfirer Valter Kriger izvršio je samoubistvo.

Pojedinačni raštrkani odredi Nemaca su pružali otpor Crvenoj armiji sve do jula 1945. Pored toga, hiljade kolaboracionista na Baltiku su posle likvidacije obruča stupile u redove takozvane „Šumske braće“. Oni su još pet punih godina pružali gerilski otpor sovjetskoj vlasti.

Oleg Jegorov, Russia beyond

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...


Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...


Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...


Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »