Zašto Rusija ne odustaje od redovnog služenja vojnog roka

Zahvaljujući redovnim vojnicima zemlja u slučaju potrebe može mobilisati dva miliona obučenih boraca, ali da li je to jedini razlog?

Dva puta godišnje ruska armija organizuje prijem regruta od 18. do 27. godine starosti. Svakog proleća i svake jeseni u vojsku odlazi prosečno po 150.000 mladića. Zašto ruska armija još uvek nije u potpunosti prešla na službu po ugovoru, kao što su učinile SAD i većina evropskih država, piše Russia beyond.

Zašto se svake godine regrutuje 300.000 ljudi? 

Regrut za vreme lekarskog pregleda u ujedinjenom vojnom komesarijatu (odeljenju) Čertanovskog rejona Južnog administrativnog orkruga Moskve.

Aleksandar Meljnikov/Sputnik

Danas u Oružanim snagama RF služi oko 900.000 vojnika. Od toga nepunih 600.000 vojnika služi po ugovoru, a 300.000 se svake godine regrutuje, i to su mladići od 18 do 27 godina starosti. Redovno služenje vojnog roka u Rusiji traje godinu dana.

Pojam „regrutacija“ („prizыv“) pojavio se u Rusiji 1918. godine. U početku je to bilo regrutovanje dobrovoljaca u Radničko-seljačku crvenu armiju (RKKA). Međutim, već u prvim mesecima posle izdavanja tog ukaza ispostavilo se da nije moguće kompletirati RKKA na dobrovoljnoj bazi. U vezi sa tim je 29. maja 1918. godine Sveruski centralni izvršni komitet (VCIK) izdao ukaz „O prinudnom regrutovanju u Radničko-seljačku crvenu armiju“.

Regruti ulaze u voz za Novosibirsk na Ladoškoj železničkoj stanici u Sankt Peterbrugu.

Aleksandar Galperin/Sputnik

Trajanje redovnog služenja vojnog roka u armiji i mornarici menjalo se tokom celog 20. veka, sve dok 2020. nije svedeno na godinu dana u svim rodovima vojske.

Sada Ministarstvo odbrane RF i državni vrh ne teže da potpuno pređu na služenje po ugovoru. Takav prelazak najavljaju kao mogućnost „kroz 10-15 godina“, kada „ekonmska situacija omogući izdržavanje armije od milion profesionalnih vojnika“. Danas redovni vojni rok omogućava formiranje poluprofesionalne rezerve, tj. obučenih vojnika koje će komanda mobilisati u slučaju sveobuhvatnog rata u jedinice gde su rezervisti odslužili vojsku.

„Ministarstvo odbrane RF je 2006. godine izvršilo eksperiment sa ’potpunim prelaskom’ na služenje po ugovoru. Ekonomisti su izračunali koliko novca iz državne kase i pratećih resursa može biti izdvojeno za profesionalne vojnike. Eksperiment je izvršen na teritoriji desantno-padobranske divizije br. 1976 u Pskovu (600 km severozapadno od Moskve)“, rekao je za portal Russia Beyond vojni analitičar agencije TASS Viktor Litovkin.

Vojnici Zasebne divizije za operativne namene Federalne službe trupa nacionalne garde Ruske Federacije na probi Parade Pobede na vojnom poligonu Alabino.

Aleksej Kudenko/Sputnik

Po njegovim rečima, radilo se o potpunom prelasku isključivo na profesionalne vojnike, kao u SAD i naprednim zemljama Evrope. Prvi ugovor svakog profesionalnog vojnika sa Oružanim snagama RF sklopljen je na tri godine.

Prema proračunima iz 2006. godine, država je redovnom vojniku mogla da obezbedi platu od 8.000 rubalja (oko 250 dolara po tadašnjem kursu i tačno 100 dolara po kursu od 6. novembra 2020).

„Nijedan profesionalni vojnik niti kandidat ne bi pristao da radi za tu platu“, istakao je ekspert.

Kako je on naglasio, eksperiment je trajao nekoliko meseci. Komanda je posmatrala kako vojnici žive i služe, i nije bila zadovoljna rezultatom, pa je projekat ugašen.

Osnovna obuka profesionalnih vojnika u Lenjingradskoj oblasti, 20. mart 2015.

Sergej Konjkov/TASS

„Umesto toga je odlučeno da se poveća plata višim, a kroz nekoliko godina i nižim oficirima. Tako je po završenoj vojnoj akademiji poručnik Oružanih snaga RF dobijao skoro 60.000 rubalja (oko 2.000 dolara po kursu iz 2012. godine, kada je usvojen novi program finansiranja armije pa je plata podignuta otprilike na 800 dolara po kursu od 6.11.2020) i mogao je računati na stabilan rast plate, besplatan stan i zdravstveno osiguranje za sebe i svoju porodicu“, istakao je ekspert.

Mladi vojnici na ručku u trpezariji 150. motostreljačke divizije Južnog vojnog okruga u Novočerkasku.

Sergej Pivovarov/Sputnik

U cilju još većeg podizanja prestiža služenja vojnog roka usvojen je zakon po kome prilikom prijema na rukovodeće funkcije u državnoj službi „prioritet imaju“ mladići koji su odslužili vojni rok.

Igor Rozin, Russia beyond