Četiri sjajne pobede ruske armije u Prvom svetskom ratu

1. Galicijska bitka (avgust-septembar 1914) 

 

Public domain

Galicijska bitka je bila odlučujući okršaj u konfrontaciji između Rusije i Austrougarske na početku Prvog svetskog rata. U borbama na frontu dugačkom 400 kilometara učestvovalo je oko dva miliona vojnika i 3.500 artiljerijskih oruđa, piše Russia beyond.

To je bila serija pojedinačnih sukoba u kojima su Rusi zaustavili neprijateljsku ofanzivu i prešli u silovitu kontraofanzivu, zauzeli skoro celu Galiciju i deo austrijske Poljske. Austrougarska je izgubila oko 350.000 vojnika, što poginulih, što ranjenih (to je bila trećina njenih snaga na Istočnom frontu), i do kraja rata se nije oporavila od tog udarca. U svim kasnijim većim operacijama protiv Rusije Beč se oslanjao na pomoć Berlina.

Ruski vojnici sa trofejnim oružjem.

Public domain

Krah Austrougara je ozbiljno umanjio i značaj pobede koju su Nemci odneli u Istočnoj Pruskoj. Pored toga, omogućio je da se poboljša položaj Srbije, koja je do tog trenutka bila pod snažnim pritiskom austrougarskih trupa.

2. Bitka kod Sarikamiša (decembar 1914. – januar 1915)
 

Ruski rovovi u šumama Sarikamiša.

Public domain

Krajem 1914. godine Treća armija Osmanlijskog carstva intenzivno je pokušavala da zauzme rusku Karsku oblast (danas pripada Turskoj). Enver-paša je izveo 90.000 vojnika protiv Kavkaske armije (60.000) i jermenskih dobrovoljačkih odreda.

Turska vojska je 29. decembra stegla obruč oko Sarikamiša. Zauzimanje tog grada bi obezbedilo Turcima uspeh čitave operacije. I pored pritiska brojnijeg neprijatelja garnizon se junački branio, i čak je uspeo da povrati izgubljenu stanicu i kasarne, i da potisne Turke izvan grada.

Ruski plakat sa prikazanom pobedom ruske armije u bici kod Sarikamiša.

Public domain

Posle tog neuspeha Treća armija je imala velike gubitke. Dnevno je po nekoliko hiljada turskih vojnika umiralo od smrzavanja i gladi, a ubrzo zatim je ruska vojska krenula u kontraofanzivu. Treća armija je doživela potpuni slom. Izgubila je 80% ljudstva (poginuli, ranjeni, zarobljeni). Iz ruskog stroja je tada izbačeno 26.000 vojnika

Pobedom u Sarikamiškoj bici onemogućen je prodor Turaka na ruski Kavkaz, a ujedno je Britancima olakšana odbrana Sueckog kanala u Mesopotamiji (Iraku).

3. Bitka za Erzurum (decembar 1915. – februar 1916)
 

Zaplenjene turske zastave u Erzurumu.

Public domain

Krajem 1915. godine, posle fijaska u Galipolju, saveznici su odlučili da evakuišu svoje trupe sa poluostrva. Samim tim se Turcima pružila šansa da koncentrišu sve svoje snage na borbu protiv ruske Kavkaske armije.

Rusi su, međutim, odmah krenuli u ofanzivu, ne čekajući da neprijatelj prebaci svoje rezerve iz Dardanela na Kavkaz. General Nikolaj Judenič je poveo 75.000 vojnika protiv 60.000 Turaka iz već poznate Treće armije, koja je bila obnovljena posle sloma kod Sarikamiša.

Trofejno tursko oruđe u Erzurumu koji su ruske trupe zauzele. Početak 1916.

Public domain

Turci nisu očekivali tu ofanzivu. Oni su mislili da se Rusi pripremaju za proslavu Božića i Nove godine. Judeničevi vojnici su se probijali kroz smetove i snažne vejavice u neprohodnim planinama da bi na kraju odneli pobedu i zauzeli strateški važnu tvrđavu Erzurum.

Treća armija je izgubila preko 35.000 vojnika, dok je u ruskim redovima izbačeno iz stroja nekoliko hiljada ljudi. Uspeh erzumske operacije omogućio je Rusima da izađu na pristupačniji teren i da napreduju u dubinu Anadolije.

4. Brusilovljeva ofanziva (jun 1916. – septembar 1916)
 

Kajzer Vilhelm II na smotri jedinica turskog 15. korpusa u Istočnoj Galiciji, Poljska.

Public domain

U proleće i leto 1916. godine ruska armija se pripremala za veliku ofanzivu u Evropi. Zapadni front generala Alekseja Everta je imao skoro dvostruko brojnije trupe od neprijatelja, pa je bilo planirano da on nanese glavni udarac, dok je Jugozapadni front Alekseja Brusilova zamišljen kao pomoćni.

Međutim, Brusilovljeve trupe su krenule prve. Posle neočekivanog uspeha odlučeno je da njihovo napredovanje u tom pravcu bude prioritet. Jugozapadni front je bio neznatno brojniji od neprijatelja (534.000 – 448.000 vojnika), s tim što u neprijateljskim redovima uglavnom nisu bili Nemci, nego Austrougari koji su bili daleko slabiji vojnici.

Brusilov je odlučio da ne koncentriše snage na jedan pravac, nego da ih rasporedi u nekoliko pravaca. Car Nikolaj II je u početku strahovao da takva taktika neće uroditi plodom, ali je neprijateljska odbrana na taj način probijena na nekoliko mesta. Rusi su napravili prodor od 120 kilometara i zauzeli Volinj, deo Galicije i Bukovinu.

Prvi svetski rat. General A. A. Brusilov.

Public domain

Austrougarska je bila na ivici poraza. Sa Balkana su joj poslati u pomoć delovi turske armije. Pristigle su i sveže nemačke snage, tako da je u avgustu ruska ofanziva počela da jenjava i polako se pretočila u krvave pozicione borbe. Rusi su u Brusilovljevoj ofanzivi imali pola miliona, a Centralne sile preko milion poginulih, ranjenih i zarobljenih.

I pored uspeha ove operacije Rusima nije pošlo za rukom da pređu Karpate i dotuku Austrougare, ali je Brusilovljeva ofanziva ipak znatno uzdrmala Nemačku, i posebno Austrougarsku, a sa druge strane je olakšala položaj Francuza kod Verdena. Oduševljena uspehom Rusa, i Rumunija je ušla u rat na strani Antante. Doduše, svojim učešćem je samo pravila probleme saveznicima.

Boris Jegorov, Russia beyond