Kako je Napoleon hteo da služi u ruskoj armiji ali je odbijen

Bonaparta u svojoj mladosti umalo nije postao ruski oficir. I da nije bio toliko arogantan svetska istorija bi izgledala sasvim drugačije.

Ruski general-lajtnant Ivan Zaborovski primao je 1788. godine u Firenci strane oficire u rusku vojnu službu sa ciljem da se oni kasnije pošalju u rat sa Otomanskim carstvom. Jednom prilikom je Zaborovskom saopšteno da neki Korzikanac koji se preziva Bonaparta moli generala da ga hitno primi. U običnoj situaciji oficir tako visokog ranga ne bi ni razmatrao tu molbu ali se ovde radilo o Korzikancu, a generalu je bilo naloženo da obrati posebnu pažnju na oficire koji dolaze iz tog regiona i zato je on pristao, piše Russia beyond

Ivan Aleksandrovič Zaborovski

Public domain

U kabinet je ušao 19-godišnji potporučnik. Bio je bled, mršav i iscrpljen. Molio je, pa čak i zahtevao, da bude primljen u rusku armiju u istom činu koji je imao u francuskoj armiji. To je bilo suprotno pravilima koje je Katarina Velika nedavno uvela. Zaborovski je bio ugledan i prekaljen general. On je mogao napraviti izuzetak za nekog francuskog generala ili pukovnika, ali baš za nepoznatog potporučnika to nije bilo moguće. Zaborovski je odbio molbu, a oneraspoloženi Bonaparta je žurno napustio kabinet. Zapravo, skoro je istrčao viknuvši prezrivo: „Idem kod Prusa da služim! Pruski kralj će mi dati čin kapetana!“

Uvertira

Napoleon Bonaparta (1769-1821) kada je imao 16 godina (crtež crnom kredom), nepoznati autor

Napoleon Bonaparta je svoju kuću na Korzici napustio 1779. godine pre nego što će napuniti 10 godina, i upisao se u vojnu školu u Brijen le Šatou na severu centralne Francuske. Iako je bio na neki način odbačen u društvu vršnjaka (zbog izrazitog korzikanskog patriotizma), ipak je bio uspešan u matematici, istoriji i geografiji. Kada je 1784. godine završio školu izabrao je karijeru artiljerijskog oficira. Primljen je u vojnu školu u Parizu. Završio je školovanje pre roka, 1785. godine, u činu potporučnika i počeo da služi u francuskoj armiji.

Napoleonov otac Karlo Bonaparta umro je početkom te godine ostavivši veliki dug francuskim vlastima (propao mu je biznis koji je pokrenuo u poznim godinama). Napoleon nije bio najstariji sin ali je preuzeo obavezu glave porodice. Tek je bio primljen u vojnu službu a već je morao da moli da bude privremeno oslobođen kako bi podržao porodicu. Prvi put posle mnogo godina vratio se na Korziku. Dva puta je morao da produžuje odsustvo. Čak i kad se 1788. godine vratio na službu u onom istom činu potporučnika živeo je veoma skromno i većinu plate je slao kući, tj. majci koja je postala udovica. Budući prvi konzul je često morao da gladuje u pravom smislu. Preživeo je samo zahvaljujući svom neumoljivom i čvrstom karakteru.

Napoleon Bonaparta 1792. godine, potpukovnik Prvog korzikanskog bataljona Nacionalne garde.

Henri Félix Emmanuel Philippoteaux/Versajski dvorac

U očajničkoj potrazi za putem kojim će njegova karijera krenuti uzbrdo Napoleon umalo nije stupio u rusku vojnu službu. Kada je 1788. godine počeo rat između Ruske imperije, kojom je vladala Katarina Velika, i Osmanlijskog carstva, general-lajtnant Ivan Zaborovski poslat je u južnu Evropu sa ciljem da vrbuje strane oficire u rusku imperatorsku armiju. Evropljane je mogao da privuče samo novac jer su ruski oficiri primali veću platu nego oficiri bilo koje druge evropske armije. Zaborovski je imao naređenje da posebnu pažnju obrati na oficire koji dolaze iz Grčke, Albanije i sa Korzike jer oni odavno kubure sa Turcima, a u rusku armiju su pozvani pod parolom „rat hrišćana protiv bezbožnika“.

Međutim, Katarina je nedavno, pre pomenutog događaja, izdala ukaz da se prilikom prijema u rusku armiju čin stranog oficira mora smanjiti za jedan rang. To bi značilo da bi Napoleon u ruskoj armiji morao dobiti čin zastavnika, tj. postati niži oficir. Častoljubivi Bonaparta to nije mogao podneti. Na kraju krajeva, on je prvi maturirao u pariskoj vojnoj školi. Zato je pokušao lično da ubedi generala Zaborovskog kao što je opisano.

Posledice

Naravno, Napoleon nije stupio u prusku službu kao što je najavio u trenutku negodovanja. Vratio se u svoj puk, a u čin poručnika je unapređen tek 1791, kada se već dogodila Francuska revolucija.

Posle toga se njegova karijera vinula u nebesa. Vratio se na Korziku gde je stupio u francusku Nacionalnu gardu i uskoro je unapređen u čin potpukovnika, a zatim degradiran u čin kapetana, da bi 1793. posle čuvenog podviga za vreme opsade Tulona dobio čin brigadnog generala.

Bonaparte prilikom opsade Tulona 1973, Žan Batist Eduard Detaj.

Muzej armije

Kada je 1812. godine Napoleonova armija ušla u Rusiju Ivan Zaborovski je već imao 77 godina, živeo je u Moskvi i bio senator u jednoj moskovskoj kancelariji Praviteljstvujuščeg senata Ruske imperije. Bio je već star, nije mogao ni da komanduje ni da učestvuje u bitkama i zato je, kao i većina moskovskih plemića, morao da se skloni u selo. Ali je ipak doživeo da Napoleon bude pobeđen i proteran iz Rusije. Ivan Zaborovski je umro 1817. godine.

Georgij Manajev, Russia beyond