Prvi dan rata

28.07.2020. god.

Veliki rat

Objava rata Srbiji stigla je iz Beča 28. jula otvorenim telegramom, i samim tim činom Austrougarska je pokazala na koji i kakav način će voditi rat protiv Srbije - s mnogo mržnje i protivno međunarodnom pravu i tradicionalnim običajima rata.

Ultimatum koji je austrougarski poslanik baron Gizl 23. jula 1914. uručio predstavnicima srpske vlade jasno je govorio o nameri da se Srbija ponizi i prinudi na maksimalno popuštanje kako bi udovoljila ekspanzionističkim stremljenjima Beča.

Mobilizacija regruta u Valjevu, avgust 1914. (Iz ratne zbirke Riste Marjanovića)

Osećajući kobnu zamku, srbska vlada je po savetu svoje saveznice i zaštitnice Rusije bila maksimalno popustljiva. Međutim, popustljivost srpske vlade nije mogla biti beskrajna i beskonačna i mogla je ići samo do one granice koja nije bila u suprotnosti s osnovnim načelom očuvanja državnog suvereniteta.

Pristajući na sve tačke upućenog ultimatuma sem one koja se direktno ticala upućivanja austrougarskih činovnika koji bi u Srbiji imali pravo da samostalno sprovode istragu, srbska vlada je bila svesna opasnosti od rata.

Austrougarsko otvoreno nezadovoljstvo srbskim odgovorom i ubrzan prekid diplomatskih odnosa svedočili su da je odluka o otpočinjanju rata protiv Srbije odavno sazrela u samom Beču, da je ultimatum sročen tako da bude odbijen, a brzina samog austrougarskog prekida diplomatskih odnosa da se Srbija nalazi pred novim ratnim sukobom - četvrtim za nepune dve godine.

Pošto je Austrougarska 25. jula 1914. prekinula diplomatske odnose sa Srbijom, regent Aleksandar i vlada odmah su doneli odluku o mobilizaciji celokupne srpske vojske, koja je započela narednog dana. Neizvesnost i zebnja koje su trajale od Sarajevskog atentata pretile su da se pretvore u ratne patnje i stradanja.

Srbski vojnik na položaju kod Beograda 1914. godine

Izlepljeni plakati, naslovne strane novina, crkvena zvona, zapaljene vatre i glasovi dobošara označili su početak srpske mobilizacije i naslutili skori početak rata. Mala i siromašna, dugovima i kreditima opterećena, nerazvijena agrarna Srbija se usred žetve našla pred novim ratom.

Istog dana, vlada i sva ministarstva su napustili Beograd - prestonicu koja se nalazila na samoj granici i otišli u Niš, novu ratnu prestonicu Kraljevine Srbije. Istovremeno, Glavni đeneralštab koji je formirao Štab Vrhovne komande, prešao je u Kragujevac. Uprkos ogromnom zamoru, neizlečenim ranama iz prethodnih ratova, nedostatku osnovne vojne opreme, mobilizacija je tekla uz izuzetno raspoloženje i ogroman odziv vojnih obveznika.

Rat koji je pretio Srbiji ni u kom slučaju nije bio željen, ali je u srbskom društvu doživljavan kao pravedna borba, kao okršaj koji će odrediti sudbinu srbskog naroda, osigurati opstanak srpske države i obezbediti joj ravnopravno mesto unutar evropske zajednice naroda.

Austrougarska objava rata (Österreichisches Staatsarchiv)

Austrougarska objava rata je stigla na apsolutno neočekivan način koji se kosio s tada važećim normama međunarodnog prava. Objava rata je 28. jula stigla otvorenim telegramom pisanim francuskim jezikom kao zvaničim jezikom diplomatije tog doba, upućenim preko Bukurešta. Samim tim činom, Austrougarska je pokazala na koji i kakav način će voditi rat protiv Srbije - s mnogo mržnje i protivno međunarodnom pravu i tradicionalnim običajima rata.

Već tim činom ona je prekršila Konvenciju o otvaranju neprijateljstava započevši rat nakon slanja ultimatuma umesto zvaničnog obrazloženja, i samom objavom rata otvorenim telegramom bez prethodnog upozorenja.
Sama srbska vlada je spremno dočekala austrougarsku objavu rata. Predsednik vlade Nikola Pašić je, primajući telegram o početku rata, prema svedočenju savremenika, rekao da je reč o očekivanom potezu, da je "naša stvar pravedna" i da je time Austrougarska sebi potpisala smrtnu presudu. Njegova reakcija je jasno govorila o samom raspoloženju i odlučnosti da se zemlja brani i odbrani bez obzira na silinu pritisaka i pretnji.

Pukovnik Milivoje Anđelković Kajafa

Na drugoj strani, već prvo ratno veče je srbskoj prestonici donelo prva stradanja i razaranja.

Kako vojska još nije bila u potpunosti mobilisana, a Vrhovna komanda nije donela odluku da li će Beograd uopšte braniti s obzirom na njegov specifičan geografski i strategijski položaj, odluka o odbrani samog grada je preneta na komandanta Dunavske divizije pukovnika Milivoja Anđelkovića Kajafu, koji je odlučio da grad brani.

Prvog ratnog dana grad su štitili improvizovani odredi sastavljeni od žandarma, finansa, dobrovoljaca-đaka i komita.

Granate ispaljene sa monitora "Bodrog" austrougarske Dunavske flotile označile su na simboličan način početak borbenih dejstava.

Nasumično ispaljene granate su padale od obala Dunava, preko Kalemegdana i Knez Mihailove ulice do Terazija, sejući strah među civilnim stanovništvom koje je pred granatama i nadolazećom opasnošću počelo da napušta Beograd ili se sklanja na periferiju grada.

Monitor "Bodrog" sa koga je izvršen prvi napad na Srbiju

Strahujući od mogućeg austrougarskog upada u Beograd, komanda Dunavske divizije je donela odluku da minira i sruši savski železnički most kako bi sprečila austrougarske snage da najlakšom komunikacijom - kopnenim putem upadnu u grad. Iste noći, tokom sporadičnih okršaja oko mosta su pale i prve žrtve.

Te noći je kao dobrovoljac stradao učenik Trgovačke akademije i činovnik Železničke direkcije šesnaestogodišnji dobrovoljac u četi vojvode Jovana Stojkovića Babunskog - Dušan Đonović, dok je na austrougarskoj strani stradao pešadinac Ištvan Balohi.

Srbski vojnici na položaju pored srušenog železničkog mosta u Beogradu

Na taj način, simbolično su započela borbena dejstva u Srbiji 1914. Ipak, u pitanju je bila austrougarska demonstracija prestiža, snage i vojne moći svetske sile i srbska odlučnost da se prestoni grad i država štite od napadača.

Austrougarska ratna mašinerija će krenuti u agresiju na Srbiju dve nedelje kasnije sudarivši se s nepokolebljivom srbskom odlučnošću i verom u pobedu.

Priredio za RTS dr Aleksandar Životić

* Autor je docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

RTS

Izvor
Tanjug
rts.rs/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »