Deset činjenica o bici za Berlin

Čija armija je jurišala na glavni grad Trećeg rajha zajedno sa sovjetskim trupama? Na koji način je u kopnenom jurišu na Berlin učestvovala sovjetska ratna mornarica?

1. Bitka za Berlin je vođena od sredine aprila do početka maja 1945. godine, ali je mogla početi još u prvim danima februara. Posle Vislansko-odranske operacije sovjetske trupe su stigle na svega 60-70 kilometara od nemačke prestonice. Prvi beloruski front pod komandom maršala Georgija Žukova bio je spreman da preduzme odlučujući marš na Berlin. Međutim, neprijatelj je očajnički napadao na susednim frontovima – Prvom ukrajinskom i Drugom beloruskom. Pored toga, u toku je bilo prebacivanje nemačkih trupa iz Kurlandije u Pomeraniju. Žukovu je bilo naređeno da pomogne komšijama te je berlinska operacija odložena za proleće, piše Russia beyond.

Veliki otadžbinski rat 1941-1945. Ofanziva sovjetskih trupa u Nemačkoj. Berlinska operacija, april-maj 1945. Juriš na Berlin.

J. Jegorov/Sputnik

2. Pred početak odlučujućeg juriša na Berlin postavilo će pitanje ko će zauzeti grad – da li Prvi beloruski front na čelu sa Žukovom ili Prvi ukrajinski front na čelu sa Ivanom Konjevom. Staljin je prećutno dozvolio svojevrsno „nadmetanje“ između dvojice maršala. Konjev se toliko zaneo da su njegove trupe u težnji ka centru poremetile linije razdvajanja između frontova i izazvale gužvu i zbrku u pozadini Žukovljevih trupa. Na kraju je doneta odluka da centar grada zauzmu vojnici Prvog beloruskog fronta, a da im Prvi ukrajinski front sadejstvuje u tome.

Borba Crvene armije na ulicama Berlina, 1945.

Getty Images

3. Crvena armija nije bila sama u bici za Berlin. Podršku joj je pružila Prva armija Poljske vojske koja je brojala 200.000 ljudi, što je bilo oko 10% čitavog kontingenta. Opremljeni sovjetskim oružjem, saveznici su se potčinjavali komunističkoj Privremenoj vladi Poljske Republike i borili se pod svojom zastavom i u svojoj nacionalnoj uniformi. Najupečatljivija epizoda sa njihovim učešćem bile su borbe na području parka Tirgarten, gde su vojnici prve divizije „Tadeuš Košćuško“ podržali sovjetsku Drugu gardijsku tenkovsku armiju u trenutku kada sovjetska pešadija nije mogla da je pokriva.

Veliki otadžbinski rat 1941-1945. Poljska vojska polaže zakletvu na ceremoniji formiranja poljske divizije „Tadeuš Košćuško“. Pukovnik Zigmund Berling postavljen je za komandanta Prve poljse pešadijske divizije.

Georgij Homzor/Sputnik

4. Nemačka je pred početak bitke već ostala bez svih svojih saveznika, ali su se hiljade stranaca još uvek borile za nju. Između ostalih u gradu je dejstvovao bataljon Prve letonske SS divizije, a takođe Danci, Šveđani, Norvežani i Holanđani iz SS divizije „Nordland“, kao i Francuzi iz SS divizije „Šarlemanj“. Pored toga, glavni grad Trećeg rajha branilo je nekoliko stotina Španaca koji su posle povlačenja Plave divizije sa Istočnog fronta 1943. godine odlučili da ostanu i nastave borbu protiv Sovjetskog Saveza.

Sovjetski bombarderi učestvuju u vojnoj operaciji u Bici za Berlin, 20. april 1945.

Getty Images

5. Za sovjetsku haubicu B-4 kalibra 203 mm, kojoj su Nemci dali nadimak „Staljinov malj“, nije postojao neizvodljiv zadatak. Ona je lako rušila bunkere na Manerhajmovoj liniji i za nekoliko desetina minuta je mogla višespratnicu pretvoriti u ruševine. U Berlinu se, međutim, našao „tvrd orah“ koji ovo čuveno oružje nije moglo da salomi. Bila je to takozvana flak kula Luftvafea na području berlinskog zoološkog vrta. I pored dugotrajne i uporne paljbe bio je oštećen samo jedan ugao tog masivnog zdanja. Garnizon se predao tek kada su borbe u celom gradu prestale.

Berlin, Nemačka. Artiljerijska posada sovjetske haubice B-4 kalibra 203 mm pod komandom vodnika N. Meškova gađa Rajhstag u Drugom svetskom ratu.

Mark Redkin/TASS

6. Rajhstag nije bio zauzet iz prvog pokušaja. Juriš 29. aprila je propao. Zgrada je pala tek 30. aprila uveče. Sutradan, kada su se nad ovim simbolom Trećeg rajha već vijorile sovjetske zastave, 1.500 Nemaca je pokušalo da se iz podrumskih prostorija Rajhstaga probije napolje, ali bez uspeha.

Vojnici Crvene armije nose svoju ratnu zastavu u jurišu na Rajhstag, Berlin 1945, Drugi svetski rat.

Getty Images

7. „Amerikanci“ su na neki način ipak učestvovali u bici za Berlin. Radi se o tome da su u jurišu korišćeni i američki tenkovi srednje veličine M4A2 „Šerman“ koje su SAD isporučile Sovjetskom Savezu po programu zakona o zajmu i najmu. Samo je Druga gardijska tenkovska armija izgubila 209 tih tenkova u borbama za Berlin.

Drugi svetski rat, Nemačka, Bitka za Berlin. Sovjetska vojska je zauzela trg Sofije-Šarlote u Šarlotenburgu (tenk „Šerman“ koji je koristila sovjetska armija), 29.04.1945.

Getty Images

8. I pored toga što je Berlin prilično daleko od Baltičkog mora, sovjetska ratna mornarica je aktivno učestvovala u borbama za grad. Manji vojni čamci Dnjeparske flotile su od 23. do 25. aprila, za vreme forsiranja reke Špreje, pod neprijateljskom vatrom prebacili na područje borbenih dejstava preko 16.000 vojnika i 100 artiljerijskih oruđa.

Dnjeparska ratna flotila. Polugliseri na reci Špreji. April 1945.

Archive photo

9. Berlin je jedina zapadnoevropska prestonica koju je ruska armija zauzela tri puta. Prvi put je to bilo 1760. za vreme Sedmogodišnjeg rata, a drugi put u Ratu šeste koalicije protiv Napoleonove Francuske 1813. godine.

Berlin u ruševinama na kraju Drugog svetskog rata.

Getty Images

10. Zvuči paradoksalno, ali dok je Crvena armija jurišala na glavni grad Trećeg rajha deo teritorije Sovjetskog Saveza je još uvek bio pod nemačkom okupacijom. Oko 250.000 neprijateljskih vojnika je bilo blokirano u takozvanom Kurlandskom obruču u zapadnoj Letoniji. Te trupe su dobile šaljivi naziv „logor naoružanih ratnih zarobljenika“. Opkoljene trupe su kapitulirale 10. maja. Pa ipak, hiljade baltičkih kolaboracionista uz određeni broj Nemaca nisu položile oružje, nego su u lokalnim šumama krenule u gerilski rat protiv sovjetske vlasti.

Vojnici Crvene armije slave pobedu nad nacističkom Nemačkom ispred zgrade Rajhstaga posle Bitke za Berlin u Drugom svetskom ratu. Nemačka 1945.

Getty Images

Boris Jegorov, Russia beyond