Ljudi u prošlosti nisu mogli da shvate zašto je karantin značajan za vreme masovnih epidemija i često su se bunili protiv ograničenja kretanja i izolacije. Većina nije zapravo razumela kako se bolest širi, pa su mislili da je u pitanju neka đavolska ujdu

Ljudi u prošlosti nisu mogli da shvate zašto je karantin značajan za vreme masovnih epidemija i često su se bunili protiv ograničenja kretanja i izolacije. Većina nije zapravo razumela kako se bolest širi, pa su mislili da je u pitanju neka đavolska ujdurma ili da neko namerno truje narod, piše Russia beyond.

Moskovska buna za vreme kuge 1771.

Moskovska buna 1771, E. Lissner

Public domain

Vojnici koji su se vratili iz rata protiv Otomanske imperije 1771. godine doneli su kugu u Moskvu. Nedostatak mera zaštite doveo je do brzog širenja bolesti. U julu 1771. godine u Moskvi je umiralo po hiljadu ljudi dnevno. Predstavnici vlasti, uključujući gubernatora, napustili su grad.

Leševi su ostajali da leže po ulicama i u kućama. Vlastima je nedostajalo sanitarno osoblje koje bi leševe uklonilo i zakopalo. Zato su taj posao obavljali osuđenici, koji su nosili zaštitnu odeću, ali su ipak umirali u velikom broju. 

Ljudi su verovali da Bogoljupska ikona Majke Božije može da zaštiti od kuge. Ona je postavljena iznad gradske kapije i ljudi su se skupljali kako bi, popevši se uz merdevine, celivali ikonu. Bolest je nastavila da se širi kao šumski požar. Arhiepiskop Amvrosije (1708-1771) pokušao je da zabrani okupljanje kod ikone, shvatajući da to samo pogoršava situaciju. To je bio povod za izbijanje pobune. Gomila je probila zidine Kremlja i, tražeći arhiepiskopa, uništila Čudov manastir. Sledećeg dana pobunjenici su uhvatili i linčovali Amvrosija u Donskom manastiru, gde se skrivao. 

Rulja ubija Amvrosija, Charles-Michel Geoffroy, 1845.

Public domain

Katarina Velika je naredila generalu Petru Jeropkinu da preuzme kontrolu nad situacijom. Jeropkin je, predvodeći 10.000 vojnika, ušao u grad i ugušio pobunu. 16-17. septembra 1771. Jeropkin je pobunjenike napao puškama i topovima. Poginulo je oko 100 ljudi. Još oko 300 pobunjenika je kasnije osuđeno na pogubljenje ili progonstvo. 

Istoričari, međutim, ističu da ova pobuna nije bila izazvana samo uvođenjem karantina. Razlog je bilo i siromaštvo, loši uslovi života i rat protiv Otomanskog carstva koji je i dalje trajao.

Pobune za vreme epidemije kolere 1830-1831  

Epidemija kolere početkom 30-ih godina 19. veka počela je ubrzo nakon Rusko-turskog rata 1828-1829, i to ponovo zahvaljujući trupama koje su se vratile iz borbi. Bolest, za koju su ljudi najpre pomislili da je kuga, proširila se južnim delom Rusije. Grof Arsenij Zakrijevski, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, bio je zadužen za mere bezbednosti. On je na svim velikim putevima uveo strog karantin. Hiljade kola sa namirnicama zaustavili su carinici. Trgovina je prekinuta, a gradovi i sela su ostali bez snabdevanja. Pobune su počele u različitim delovima Rusije. 

Pobuna u Sankt Peterburgu

Nikolaj I na Senom trgu

Public domain

Brzina sa kojom je bolest savladavala telo, veoma neprijatni simptomi i činjenica da su se oni pojavljivali posle jela – sve to je doprinelo da ljudi poveruju da je kolera neka vrsta trovanja. Sumnjali su da neki neprijatelji truju bunare i izvore, pa čak i da lekari namerno šire bolest! 

Lekari su savetovali ljudima da sa sobom nose boce varikine ili sirćeta i da tim sredstvom stalno brišu ruke i lice, kao što su oni činili u borbi protiv bolesti. Ali običan narod je mislio da su ove supstance otrovne. Lekari su tako postali prve žrtve pobune.

4. jula 1831. godine pobunjenici su pokušali da poruše i spale bolnicu sa obolelima od kolere. Nekoliko lekara i oficira je ubijeno. Glavni sukob se odigrao na Senom trgu, gde je bio stacioniran Izmajlovski puk. Car Nikolaj I je tada izašao pred narod, što je doprinelo smirivanju pobune. Kada se vratio u svoje odaje, car je ipak spalio svu odeću koju je nosio i dobro se okupao.

Pobuna u Sevastopolju

 

Getty Images

Tri godine ranije, 1828, Sevastopolj je bio u karantinu zbog lokalne epidemije kolere. Ljudi još nisu znali o kakvoj se bolesti tačno radi, a već su primenjene stoge mere. 1829. godine svako ko je prolazio kroz grad morao je provede dve nedelje u zoni karantina, a s obzirom da su svi putevi u grad bili blokirani, došlo je do nestašice hrane. Ljudi su se žalili vlastima, ali bez uspeha.

1830. godine karantin je pojačan, a ljudima je zabranjeno da napuštaju svoje domove. Jedan gradski rejon se bunio protiv uvedenih mera i dva bataljona pešadije su poslata da čuvaju njihovu zonu karantina. Međutim, za samo nekoliko sati pobunjenici su preuzeli grad. Gubernator Nikolaj Solipin (1781-1830) je ubijen, a vojnici su se priključili pobuni. Narod je besneo, jer su smatrali da nema kuge, a nisu bili dobro obavešteni o epidemiji kolere. Posebno ih je revoltiralo zatvaranje crkava. Većina nije zapravo razumela kako se bolest širi, pa su mislili da je u pitanju neka đavolska ujdurma. 

Četiri dana kasnije divizija vojske je ušla u Sevastopolj i ugušila pobunu. Oko 6.000 ljudi je uhapšeno. Nekoliko vođa pobune je pogubljeno, oko 1.000 ljudi osuđeno na prinudni rad, a preko 4.000 civila deportovano u druge gradove. Ispostavilo se, ipak, da su primenjene mere bile efikasne, jer u Sevastopolju narednih godina nije došlo do masovnog širenja kolere.

Georgij Manajev, Russia beyond