Zašto je Napoleon napao Rusiju?

Napoleonova invazija na Rusiju bila je njegova najveća i najubojitija kampanja, ali je to ujedno bio i krah njegove armije i kraj njegove vladavine. Navodimo četiri razloga iz kojih je Bonaparta ratovao protiv Ruske imperije.

Napoleon Bonaparta (1769-1821), francuski imperator (1804-1814, 1815), gajio je ambicije da uspostavi totalnu kontrolu nad kontinentalnom Evropom. To je podrazumevalo političku kontrolu nad evropskim državama, koju je Napoleon uspostavio u svojim trijumfalnim ratnim kampanjama, a uz to i kontrolu nad morima i glavnim trgovačkim lukama, piše Russia beyond. 

1. Napoleon je želeo da „smrvi“ Rusiju 

Susret Napoleona I i Aleksandra I na Nemanu¸ 25. juna 1807, „Tilzitski mir“, Adolf Roen.

Versajski dvorac

Ruski imperator Aleksandar I je 1807. godine potpisao sa Napoleonom Tilzitski mir kojim je okončan Rat četvrte koalicije (Rusija, Pruska, Saksonija, Švedska i Velika Britanija protiv Francuske). Iz tog rata je Francuska izašla kao pobednica. Prema Drugom Tilzitskom sporazumu koji su potpisale Francuska i Pruska, pruski kralj je Napoleonu ustupio skoro polovinu svoje predratne teritorije. Na njoj je Napoleon osnovao Kraljevinu Vestfaliju, Varšavsko vojvodstvo i „Slobodni grad Dancig“. Ostatak teritorije dodelio je tadašnjim francuskim državama-satelitima i Rusiji.

Francuski medaljon napravljen posle Tilzitskog mira. Prikazani su francuski i ruski imperator kako se grle.

Public domain

Rusija i Francuska, tadašnje dve velike imperije, sklopile su potpisivanjem Tilzitskog mira savez protiv Velike Britanije i Švedske. Tako je nastala teška situacija koja je ubrzo, već 1809, prerasla u Rat pete koalicije, tj. Austrijske imperije i Ujedinjenog Kraljevstva protiv Napoleonove Francuske i njenih saveznica. Pruska i Rusija nisu učestvovale u tom ratu, ali je bilo očigledno da je Rusija sledeća na Napoleonovom spisku. Francuski imperator je 1811. godine rekao Dominiku Dufuru de Pradu, francuskom ambasadoru u Varšavi: „Za pet godina ću ja vladati svetom, ostaće samo Rusija. Ali ću ja i nju smrviti... Tada ću postati i gospodar mora, i sva trgovina će svakako morati da ide preko mene“. Drugim rečima, „prijateljstvo“ dvojice imperatora bilo je, blago rečeno, klimavo. „On je pravi Vizantinac“, rekao je Napoleon za ruskog cara Aleksandra, jer je ovaj bio vrlo snalažljiv i nije bio previše otvoren.

2. Rusija se nije pridružila kontinentalnoj blokadi Ujedinjenog Kraljevstva 

Imperator Napoleon I (1769-1821) Žak-Luj David, 1807.

Muzej umetnosti Harvard

Trebalo je da se Rusija prema Tilzitskom miru pridruži kontinentalnoj blokadi britanske pomorske trgovine kako bi se Britancima onemogućio izvoz robe u kontinentalnu Evropu. Oni su tada uglavnom izvozili gvožđe i tekstil, a to je bilo najpotrebnije svakoj armiji kojoj nedostaju oružje i uniforma. Na taj način je Napoleon pomoću blokade ujedno želeo da onemogući snabdevanje armija evropskih zemalja, uključujući i Rusiju. Pored toga, usled blokade je, po rečima ruskog istoričara Ljubomira Beskrovnog, četvorostruko redukovan izvoz ruskog žita.

Čarls Vilijams, Uzajamna počast u Tilzitu, ili Majmun, medved i orao. 1807. Obojeni bakropis.

Blokada je očigledno bila suprotna onome što je želela i za čim je imala potrebu Rusija kao politička sila. Uostalom, slične želje i potrebe imale su i ostale evropske države. Napoleon je izdao direktna naređenja svojoj floti da presreće i blokira trgovačke brodove različitih nacija koji su ignorisali blokadu, što nije imalo mnogo efekta.

Blokada protiv blokade ili Džon Bul i Boni, 1807.

Biblioteka Univerziteta u Vašingtonu

Rusija je 1810. nastavila da trguje sa Velikom Britanijom. Štaviše, povećala je carinu za francusku robu, a to je već bila otvorena konfrontacija.

3. Napoleon je bio uvređen jer je dva puta prosio ruske kneginjice i oba puta je odbijen 

Ruska kneginjica Katarina Pavlovna, Johan Fridrih Avgust Tišbajn.

Public domain

Napoleon nije imao vladarske krvi i zato je hteo bar da se oženi devojkom kraljevskog ili carskog porekla. Dva puta je prosio ruske kneginjice nadajući se da će tako preko ličnog uticaja moći da kontroliše rusku politiku. Tako je 1808. godine, ubrzo posle potpisivanja Tilzitskog mira, preko ministra spoljnih poslova Francuske Šarla Morisa de Talerana zaprosio od Aleksandra I veliku kneginjicu Katarinu Pavlovnu (1788-1819), Aleksandrovu sestru. Aleksandar je odbio Napoleona, i to u sebi svojstvenom maniru – nije mu ništa odgovorio.

Velika ruska kneginjica Ana Pavlovna oko 1813. godine (kopija Valterove slike napravljena u 19. veku).

Oblasni muzej umetnosti, Murmansk

Napoleon je 1810. ponovo pokušao, ovoga puta je zaprosio Aleksandrovu 14-godišnju sestru Anu Pavlovnu (1795-1865), kasnije holandsku kraljicu. Ponovo je odbijen i ubrzo zatim se oženio Marijom Lujzom (1791-1847), ćerkom austrijsko imperatora Franca II (1768-1835). Bilo je očigledno da Napoleonu treba savez sa Austrijom ako želi da zarati protiv Rusije, i zato je ovaj brak dodatno zaoštrio ionako zategnute odnose dveju zemalja.

4. Rusija je sklopila savez sa Švedskom koja je napustila Napoleonovu koaliciju 

Žan Batist Bernadot, Karl XIV Juan Švedski i Karl III Johan Norveški, maršal francuski, 1818. prema slici Fransoa Kinsona.

Versajski dvorac

U to vreme je Napoleon već okupljao u Evropi internacionalnu savezničku armiju. Tu Veliku armiju nije podržala samo jedna država, a ta država je bila Švedska. Švedskom je tada upravljao Žan Batist Bernadot (1763-1844), bivši maršal francuske imperije koji je pomoću lukavih političkih intriga postao Karl XIV Juan Švedski. On je želeo da bude nezavisan vladar, a samim tim se nije uklopio u Napoleonov sistem. Tako su njih dvojica postali neprijatelji.

Napoleon je u januaru 1812. okupirao Švedsku Pomeraniju. Bernadot je u martu odlučio da sklopi savez između Švedske i Rusije. Car Aleksandar je obećao da će mu pomoći da postane i kralj Norveške (što se kasnije i dogodilo).

Napoleonova armija forsira Neman.

Public domain

Savez sa Švedskom je bio odlučujući korak Rusije. Ubrzo zatim, 28. maja 1812. godine, Rusija je potpisala sa Osmanlijskim carstvom Bukureštanski sporazum, kojim je okončan šestogodišnji rat. Osmanlije su se takođe obavezale da raskinu savez sa Francuskom. Sporazum je potpisao ruski vojskovođa Mihail Kutuzov, a ratifikovao ga ruski car Aleksandar Prvi. Samo 13 dana nakon toga Napoleon je napao Rusiju.

Georgij Manajev, Russia beyond