Kapetan Krunoslav Ivanković poginuo braneći čast i slobodu

Piše Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Na delu državne granice, kod objekta Raša Košares, napad je počeo odmah posle svanuća. U napad na ovaj važan objekat krenula je jedinica iz 125. motorizovane brigade u čijem sastavu su bile starešine: kapetani Krunoslav Ivanković, Zvonko Ristović i Damir Krajinović, potporučnik Zoran Kukić, stariji vodnik Zoran Kostić i vodnik Dejan Stefanović. Napad je izvršen sa severozapadne strane, na tri pravca.   

Grupu koja je napadala na centralnom delu, seća se pukovnik Goran Jevtović,  predvodili su komandir čete kapetan Krunoslav Ivanković i vodnik Dejan Stefanović sa svojim vodom. Na desnom krilu, sa svojim vojnicima su bili kapetan Zvonko Ristović i potporučnik Zoran Kukić, a sa grupom koja je napadala na levom krilu bili su kapetan Damir Krajinović i stariji vodnik Zoran Kostić.

U prvom naletu jedinica na centralnom delu naišla je na snažnu iznenadnu vatru i prihvatila borbu. U razmeni vatre, dok je  pokušavao da izvuče ranjenog vojnika Negića u zaklon ranjen je i komandir čete kapetan Krunoslav Ivanković, zbog čega je zaustavljen napad da bi se izvukao iz borbe jer je puno krvario. Pod zaštitnom vatrom ostalih vojnika, do ranjenog komandira uspeo je da se probije vodnik Dejan Stefanović, da bi mu pružio prvu pomoć.

Međutim, desilo se nešto nezapamćeno u istoriji ratovanja. Ranjeni komandir čete kapetan Krunoslav Ivanković, nije se obazirao na tešku ranu već je, i  dok god je imao snage i bio pri svesti, otvoreno i direktno preko radio veze iveštavao komandanta 125. motorizovane brigade, pukovnika Dragana Živanovića, o borbama koju vodi njegova jedinica.

Iako mu je komandant Dragan Živanović više puta, preko komandanta Drugog motorizovanog bataljona neređivao da se povuče sa položaja radi ukazivanja pomoći, on je to odbijao. Odbio je i naređenje potpukovnika Gorana Jevtovića koji ga je preklinjao da dozvoli vojnicima da ga izvuku iz borbe i prebace u sanitetsku stanicu. Praktično odbijao je da mu se ukaže pomoć, odnosno da ostane živ. Da je ovaj heroj, „Čudo od čoveka”, dozvolio da ga izvuku iz borbe i ukažu pomoć on bi preživeo. 

Heroj kapetan Krunoslav Ivanković, komandir motorizovane čete, po nacionalnosti Hrvat iz Šida, odbio je da izvrši sva naređenja da napusti bojište i ostao sa svojim vojnicima do svoje smrti. Negove strešine i vojnici koji su bili pored njega prisustvovali su pravoj drami, u kojoj čovek umire dobrovoljno, braneći čast i slobodu. Taj heroj nije podlegao naređenjima i ubeđivanjima nadređenih starešina i molbama kolega da dozvoli da ga vojnici izvuku iz borbe. Prema svedočenjima prisutnih heroj Kristijan Ivanković je i svog kolegu, kapetana Damira Krainovića, koji je nameravao da ga „silom” izvuče iz borbe, držao na nišanu svog oružja, da bi ga sprečio da izvrši naređenje komandanta.

Kada je preko radija zamro glas preminulog heroja Ivankovića, o njegovoj smrti izvestio je predpostavljenog, kapetan Krainović rečima: „Komandante, Otmeni ( tako su zvali kapetana Ivankoviša) se više neće javiti”. To su preko sredstava veze čuli i svi ostali.

Posle tog usledili su plotuni iz svih artiljerijskih oruđa i tenkova, kao i žestoka paljba iz mitraljeza i pušaka, kao poslednji pozdrav i počasni plotun kapetanu Ivankoviću, heroju koji je dobrovoljno otišao u smrt i u legendu. Otišao je uz najveću vojnu počast. Junaci sa Košara opraštali su se od svog kapetana junaka.



Kapetan Krunoslav Ivanković, junak sa Košara,sahranjen je na katoličkom groblju u Šidu (Kopernikus RTV. Šid)

Kapetan Krunoslav Ivanković rođen je 10. februara 1964. godine u Šidu. Završio je Vojnu akademiju Kopnene vojske. Poginuo je 14. aprila 1999. godine u rejonu Karaule „Košare“. Odlikovan je Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena. Uspomenu na njega čuvaju kćerke Sindi i Endi-Amida, te porodica Ivanković

Sindi Ivanković, ćerka kapetana prve klase Krunoslava poginulog u aprilu 1999. bila je dete kada je ostala bez oca. Prilikom promocije knjige autora Nenada Milkića „Zov Karaule” rekla je o svom ocu.

– Sećanja će živeti samo ako ih čuvamo kroz ovakve susrete i ako ih stavljamo u knjige. Oca sam poslednji put videla kada sam imala sedam godina. Pamtiću ga kao heroja koji je svoj život za ovu zemlju dao na Košarama – rekla je Sindi Ivanković.

U Šidu jedna ulica treba da nosi ime kapetana Krunoslava Ivankovića!

priredio Boško Antić,
kontraadmiral u penziji