Koje su svetske vođe bili najveći prijatelji Sovjetskog Saveza

Mao Cedung (Kina)

 

Getty Images

Osnivač Komunističke partije Kine i njen vođa (1893 – 1976) jednom je bio veliki prijatelj Sovjetskog Saveza. Tokom građanskog rata u Kini SSSR je podržavao njegove komunističke snage, a Mao je 1949. posetio Moskvu, živeo u Staljinovoj rezidenciji i potpisao sporazum o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći.

Nešto kasnije se razočarao u Sovjetski Savez. Nije mu se dopalo što je Nikita Hruščov osudio Staljinov kult ličnosti i bio spreman da živi u miru sa kapitalističkim zapadnim svetom. Od kasnih pedesetih godina do Maove smrti Kina je bila neprijatelj Sovjetskog Saveza, ništa manje opasan od Sjedinjenih Država, a jednom su čak SSSR i Kina za dlaku izbegli Treći svetski rat. 

Kim Il Sung (Severna Koreja)

 

Sergej Gunejev/Sputnik, Pixabay

Pre nego je postao lider Severne Koreje Kim Il Sung je vodio gerilski rat za oslobođenje Koreje od japanske okupacije (1910-1945). Tako je dospeo i u SSSR. Početkom četrdesetih godina borio se protiv Japana kao oficir Crvene armije.

Kim Il Sung je voleo svoj vojnički poziv i nije želeo da se meša u politiku. „Želim da komandujem pukom, divizijom... šta će mi politika“, govorio je. Ali rukovodstvo Sovjetskog Saveza je smatralo da je on odličan kandidat za ministra odbrane. „Ja o politici ništa ne znam i ne želim da znam“, žalio se Kim Il Sung. 

Pošto je Koreja oslobođena od japanske okupacije i pod uticajem SSSR i SAD smesta podeljena Kim Il Sung je polako počeo da se probija na politički vrh, sklanjajući s puta čak i prosovjetske figure. Koristeći vojnu i ekonomsku pomoć SSSR Kim je blisko sarađivao sa Kinom i zamenio marksizam-lenjinizam Džuče idejom, koja je postala zvanična ideologija Severne Koreje. 

Ho Ši Min (Vijetnam)

 

AP, Pixabay

Ho Ši Min (1890 – 1969) je od dvadesetih godina posvećeni marksista i kao izbeglica iz Vijetnama posetio je SSSR 1923. te se upoznao sa Lavom Trockim. Osnivač je Komunističke partije Vijetnama i predvodio je borbu protiv kolonizatora.

Ratni sukob sa Francuzima a zatim i sa proameričkim Južnim Vijetnamom mu nije dozvolio da ponovo poseti Moskvu. Ali sovjetski prijatelji su pomagali njegovu vladu, smatrajući ga glavnim saveznikom u Indokini. Ho Ši Minovo telo su posle smrti balsamovali sovjetski stručnjaci i on i danas leži u mauzoleju u Hanoju, kao Lenjin u Moskvi. 

Gamal Abdel Naser (Egipat)

 

Getty Images

Najpopularniji arapski lider svog vremena, simbol arapske borbe za nezavisnost Naser (1918 – 1970) nije bio komunista, štaviše zabranio je aktivnost Komunističke partije Egipta. Ali to nije bio razlog da ne postane najveći prijatelj SSSR-a na Bliskom istoku. U ratovima između arapskih zemalja i Izraela Moskva je podržala Arape i pružala Naseru finansijsku pomoć.

„Zapadne snage su činile sve što je moguće da se umešaju u poslove Egipta, ali mi smo se tome snažno suprotstavili“, govorio je Naser Hruščovu 1958. „SSSR je iskren prema nama Arapima, to potvrđuju naši prijateljski odnosi.“

Najveća uzajamna ljubav je ispoljena 1964. kada je Naser posetio Moskvu, a Hruščov mu uručio orden Heroja Sovjetskog Saveza. 

Erih Honeker (Istočna Nemačka) 

 

Getty Images

Najpoznatiji mural na Berlinskom zidu je svakako poljubac Brežnjeva i Honekera. Vođa SSSR-a je bio poznat kao čovek koji voli da se ljubi na susretima sa državnicima, a Honeker, lider Istočne Nemačke od 1971. do 1989. je poseban slučaj. U Istočnoj Evropi je teško bilo naći vođu koji bi bio lojalniji Sovjetskom Savezu.

Komunista Honeker je proveo osam godina u zatvoru za vreme Hitlerovog režima. A posle podele Nemačke napravio je karijeru u Socijalistočkoj partiji. Honeker je takođe bio Heroj Sovjetskog Saveza.

Fidel Kastro (Kuba) 

 

Reuters, Pixabay

Kad je tvoj prijatelj spreman da zbog tebe počne Treći svetski rat, to već nešto znači. U ime komunizma Kastro je bio spreman: tokom Karipske krize 1962. on je faktički molio Hruščova da ne povlači rakete sa Kube, koje su Amerikanci smatrali direktnom pretnjom.

Hruščov nije bio baš zadovoljan Fidelom, govoreći: „Ne mogu da verujem Kastru... Juče nam je predlagao da počnemo nuklearni rat... Da nije izgubio razum? Možda ga ni nema?“

Kriza se srećom završila na miran način. Kastro nije čuo Hruščovljeve reči, ostao je prijatelj Sovjetskog Saveza i pomagao mnoge „male treće svetske ratove“ (u građanskom ratu u Angoli učestvovalo je 50.000 Kubanaca). Kastro je više puta posetio Sovjetski Savez i preživeo većinu svojih sovjetskih prijatelja (Hruščova, Brežnjeva, Andropova), pa i sam raspad superdržave.