Kakav je to zagonetni narod Ainu, „kosmati Kurilci“ između Rusije i Japana?

Dve žene stoje jedna naspram druge u narodnoj nošnji. Jedna u ruci drži crnu olovku za oči kojom pokušava sama sebi da nacrta nešto poput „Džokerovog osmeha“ iz sage o Betmenu.

„Asja, ovako uradi...“, kaže jedna drugoj na ruskom i pokazuje prstima kako treba crtati od jednog do drugog obraza. Druga je sluša. Crna olovka ostavlja ugljeni trag na obrazima i usnama.

„Eto, sad si prava Ainu!“, kaže prva zadovoljno.

Ainu, autohtoni žitelji ostrva Hokaido, u svojoj kući

Sergej Kozlov/TASS

Te žene su došle na japansko ostrvo Hokaido gde postoji nekoliko zajednica predstavnika drevnog naroda Ainu koji je nekada nastanjivao ogromne teritorije na obalama Tihog okeana, uključujući savremeni Japan, Sahalin, Kurilska ostrva i jug Kamčatke. Sada ih prema zvaničnim podacima u Japanu ima 25.000, a u Rusiji svega nekoliko desetina ljudi.

O narodu Ainu u Rusiji se ne zna mnogo. Živeli su na Dalekom istoku, stalno su bili gonjeni i kao etnos su u Rusiji iščezli – još 1979. godine su uklonjeni sa zvaničnog spiska etničkih zajednica. To je otprilike sve što je poznato.

 

Reuters

Pa ipak, u Rusiji još uvek žive predstavnici naroda Ainu. Dve žene na video-snimku ruskog etnografa sa Dalekog istoka zainteresovano posmatraju kućice u zajednici sunarodnika kakva ne postoji u Rusiji i stidljivo razgovaraju na engleskom sa predstavnikom svoga naroda na Hokaidu i kažu da znaju šta ide prko čega kad se pravilno oblači narodna nošnja, tj. ne treba im to pokazivati.

Žene sa osmehom, muškarci sa bradom

Žena iz naroda Ainu.

Istorijski muzej Misurija

„Džokerov osmeh“ je tetovaža usana karakteristična za žene naroda Ainu. Od sedme godine su devojčicama zasecani uglovi usana obrednim nožem, i u zasečeno mesto je utrljavan ugljen. Svake godine je dodavano po nekoliko linija, a „osmeh“ je dovršavao mladoženja u svadbenom obredu. Samo su žene imale tetovažu na licu i rukama.

Sada se to više ne radi. Umesto tetovaže žene nacrtaju „osmeh“ olovkom, i to samo o velikim praznicima. Poslednja žena iz naroda Ainu koja je bila tetovirana po svim „kanonima“ umrla je 1998. godine u Japanu.

 

Aleksandar Gercen/Vikipedija

Muškarci su se odlikovali bujnim brkovima i bradom. Brkove su za vreme jela morali da pridržavaju specijalnim štapićima. Još u starokineskom traktatu napisanom dva veka pre nove ere pominje se „kosmati“ narod. Ruski istraživač Kamčatke Stepan Krašeninjikov je u 18. veku dao narodu Ainu nadimak „krzneni Kurilci“ zbog kosmatih muškaraca.

Zanimljivo je da su predstavnici naroda Ainu u početku više ličili na Evropljane nego na Azijate. Prema opisima Krašeninjikova i drugih ruskih istraživača ličili su na ruske seljake tamnije puti ili na Cigane, ali ne na Japance, Kineze ili Mongole. Taj izgled je svakako vezan za poreklo ovog naroda, ali niko ne zna odakle oni potiču.

Nepoznata rasa

Smatra se da je narod Ainu star 15.000 godina, tj. da je stariji od Sumera i Egipćana. Zbog toga pojedinci govore da se ne radi o jednom narodu, nego o zasebnoj „rasi Ainu“.

Vođa naroda Ainu.

Istorijski muzej Misurija

Postoje dve teorije porekla Ainu. Prva je „severna varijanta“, po kojoj je ovaj narod došao sa severnih teritorija gde su se kasnije nastanili Mongoli i Kinezi. Druga je da su njihovi preci iz Polinezije, s obzirom da žitelji Okeanije imaju mnogo zajedničkog sa narodom Ainu, pre svega kada je reč o odevanju, ritualima, religiji i tetovaži.

Ono što se sigurno zna je da su Ainu bili prvi starosedeoci japanskih ostrva, mada taj podatak u Japanu nije popularan i često se prikriva. Japanci i Ainu su odvajkada bili u sukobu oko teritorije. Starosedeoci su gubili bitke jednu za drugom, što je i prirodno s obzirom da nikada nisu imali državu i armiju. Zato su vremenom potiskivani sve dalje na sever, mada su još u srednjem veku činili polovinu stanovništva Japana.

Starinska slika nepoznatog japanskog umetnika gde su prikazani pripadnici naroda Ainu tokom ribolova. Iz kolekcije Sanktpeterburškog muzeja antropologije i etnografije „Petar Veliki“.

A. Vartolomejev/Sputnik

„Tragedija mog naroda se može uporediti možda samo sa tragedijom Indijanaca, autohtonih žitelja Severne Amerike“, kaže Aleksej Nakamura, najistaknutiji predstavnik zajednice naroda Ainu na Kamčatki. Ali nije ih samo Japan potiskivao.

Izbrisani iz istorije

U Ruskoj imperiji im je bilo zabranjeno da se izjašnjavaju kao pripadnici naroda Ainu, jer su Japanci tvrdili da sve zemlje gde živi ovaj narod pripadaju Japanu. A narod Ainu je živeo na ostrvima koji pripadaju Japanu i Rusiji.

Bračni par iz naroda Ainu (žena ima tetovažu na licu).

Nacionalni muzej Nemačke

U određenom periodu je ljude bilo sramota da se izjasne kao predstavnici ovog naroda, a bilo je i opasno. Mnogi su se asimilovali, počeli su da govore ruski i primili su pravoslavlje. Kasnije su komunisti tretirali pripadnike ovog naroda kao Japance jer su zbog mešanja sa istočnjačkim narodima dobili više azijatskih crta. „Tako je ispalo da smo mi u Rusiji Japanci, a u Japanu smo Rusi“, kaže Aleksej Nakamura, čovek sa ruskim imenom i japanskim prezimenom.

Žene iz naroda Ainu.

Istorijski muzej Misurija

U narodu Ainu je iskonski postojalo samo ime. Prezimena su im davali Rusi i Japanci, a zatim su pripadnici ovog naroda sami počeli uzimati slovenska prezimena. Mnogi su to učinili za vreme Staljinovih represija, jer im Narodni komesarijat za unutrašnje poslove drugačije nije davao sovjetsko državljanstvo, a svaka veza sa Japancima tretirana je kao špijunaža, podrivanje državnih interesa i saradnja sa militarističkim Japanom, što je podrazumevalo zatvorsku kaznu.

Dete iz naroda Ainu.

Istorijski muzej Misurija

„Posle Drugog svetskog rata nigde nije bilo poželjno pominjanje naroda Ainu. Postojala je tajna naredba državnog organa za cenzuru koja se tako i zvala: ’O zabrani pominjanja narodnosti Ainu u SSSR-u’“, kaže doktor istorije Aleksandar Kostanov. Kada je Japan 1946. kapitulirao postavilo se pitanje repatrijacije japanskog stanovništva sa ruskih teritorija. „Pripadnici naroda Ainu kao bivši državljani imperije nisu ni razmatrani, jer se smatralo da su oni državljani Japana“, kaže Kostanov. Tako su se skoro svi predstavnici ovog naroda našli na Hokaidu.

Današnje stanje

Umetnik iz naroda Ainu.

Istorijski muzej Misurija

U popisu stanovništva Rusije 2010. godine samo 109 osoba se izjasnilo da pripada nacionalnosti Ainu, ali na insistiranje vlasti Kamčatskog kraja ni oni nisu evidentirani sa tom nacionalnom pripadnošću. Pet godina kasnije je registrovana nevladina organizacija Ainu, ali ju je sud ukinuo. Ne zna se zašto. Prema tome, u Rusiji zvanično nema predstavnika ovog naroda.

„To znači da mi nemamo pravo na ribolov i lov kao drugi mali narodi. Ako isplovimo u more na brodiću mi smo lovokradice i plaćamo ogromnu kaznu“, priča Nakamura.

Predstavnik naroda Ainu priprema lososa na Prvom festivalu lososa.

Getty Images

Na Hokaidu postoji korporacija „Utari“. To su kulturno-obrazovni centri naroda Ainu. Ima ukupno 55 odeljenja. U Rusiji predstavnici Ainu nemaju ništa slično. Svi udžbenici su na engleskom ili japanskom, svi su doneti iz inostranstva. „Pokušali smo sa njima da sarađujemo, ali smo odustali. Uvek se postavlja pitanje Kurilskih ostrva, uvek traže od nas da se izjasnimo i da se naša nacionalna pripadnost ispolitizuje“, kaže Aleksej.

Čovek iz naroda Ainu ispod tavanice na kojoj se suši riba.

Getty Images

Oni, međutim, ne žele da budu ispolitizovani. Kao što ne žele mnogo da pričaju o svom identitetu. Prema statističkom izveštaju „Japanske dijaspore u inostranstvu“, Rusija ima 2.134 stanovnika japanske nacionalnosti, a neki od njih vuku poreklo iz naroda Ainu. Međutim, i oni se izjašnjavaju kao Japanci jer im to omogućava odlazak u Japan bez vize. Onih kojima je bitno da budu priznati kao narod ostalo je tako malo, da ih pominju samo etnografi. Nakamura je, na primer, rekao da je ovo verovatno poslednji intervju koji daje, jer „mi nikome ne trebamo“.

Ainu, kosmati narod sa Hokaida, severni Japan.

Istorijski muzej Misurija