BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Koje države su osvajale rusku teritoriju?

Koje države su osvajale rusku teritoriju?
04.08.2019. god.

 


Rusija je nekoliko puta u svojoj istoriji bila delimično okupirana, ali nikada nije potpuno pobeđena.

1. Zlatna Horda
 

Sergej Prisekin, „Kulikovska bitka“, 1980.

Zlatna Horda je u početku bila deo Mongolske imperije. Vladar Zlatne horde Batu-kan je 1237. godine okupirao Kijevsku Rusiju paleći i pustošeći njene najveće gradove – Kijev, Vladimir, Rjazanj, Černigov i dr. U to vreme je mongolska armija bila daleko brojnija od ruske.

Posle najezde Mongoli su se povukli u stepu jer im nije bio cilj da zauzmu rusku teritoriju. Dozvolili su Rusima da sami biraju knezove u velikim gradovima, s tim što je svaki knez morao na početku vladavine da ode u Zlatnu Hordu i posvedoči svoju pokornost kako bi dobio ferman. Pored toga, Rusi su morali plaćati danak Zlatnoj Hordi čak i posle 1259. godine kada se ona kao zaseban kanat odvojila od Mongolske imperije. Taj sistem zavisnosti se u istoriji naziva tatarsko-mongolski jaram.

Jaram je snažno uticao na rusku kulturu. U tom periodu je znatno opala pismenost stanovništva, kao i nivo tehnologije i proizvodnje. Tek u Kulikovskoj bici 1380. godine knez Dimitrije Donski je potukao vojsku Horde do nogu. Bio je to početak dugo očekivanog oslobođenja ruskih zemalja. Jaram je formalno okončan 1480. godine, kada je moskovski knez Ivan Veliki stajao sa vojskom na reci Ugri dok su Tatari neko vreme stajali na drugoj obali, a zatim se povukli bez borbe. Tako su ruske zemlje ponovo postale nezavisne.

2. Poljsko-litvanska državna zajednica 

„Poljaci predaju Moskovski kremlj knezu Požarskom“ (1612).

Teritorije koje će na kraju prerasti u Poljsko-litvansku državnu zajednicu ratovale su protiv ruskih zemalja još od 15. veka. Poljske i litvanske zemlje su se 1569. godine ujedinile i formirale mnogo jaču državu.

Kada je u Rusiji nastalo takozvano Smutno doba Poljaci i Litvanci su zajedno sa Šveđanima izvršili upad na teritoriju Moskovskog carstva. Poljska vojska je u Bici kod Klušina 1610. godine potukla Ruse do nogu. Ubrzo je samoproglašena vlada koju su činila sedmorica boljara pozvala Vladislava IV Vasu da vlada Rusijom. Dve godine su Moskvu kontrolisali poljski zavojevači, sve dok 1612. godine ruski ustanici na čelu sa Kuzmom Minjinom i Dmitrijem Požarskim nisu oslobodili rusku prestonicu od poljske okupacije. Ubrzo zatim je na vlast došla dinastija Romanov.

Više o tome: 
Ko su dva bronzana momka na Crvenom trgu?

3. Švedska 

U Poltavskoj bici 27. juna (8. jula) 1709. car Petar Prvi je odneo odlučujuću pobedu protiv švedskog kralja Karla XII. Bila je to najpoznatija bitka Velikog severnog rata. Gravira F. Simona „Poltavska bitka“ urađena po originalu D. Martina. Prva četvrtina 19. veka. Državni istorijski muzej, Moskva.

Švedska armija je 1611. godine zauzela Novgorod, ali nakratko. Već 1617. godine su Šveđani bili prinuđeni da se povuku. Sa druge strane, uslovi mirovnog sporazuma su bili takvi da je Rusija tada izgubila izlaz na Baltičko more.

Kasnije, u Velikom severnom ratu (1700-1721), švedska armija je izvršila upad na tadašnje ruske teritorije (današnja Belorusija) i zauzela grad Mogiljov. Pojedine švedske jedinice pokušale su 1708. godine da naprave obruč oko Sankt Peterburga (ali je grad pružio otpor), a švedski kralj Karl XII je poveo vojsku u osvajanje teritorije oko Smolenska, koji je uvek tretiran kao „ključ od Moskve“. Nije, međutim, uspeo da ga zauzme, pa se uputio sa vojskom dalje na jug, u Ukrajinu.

Više o tome: 
Pet činjenica o ratu iz kojeg je Rusija izašla kao velika sila

Petar Veliki je u junu 1709. godine blizu Poltave potukao švedsku armiju. Karl XII je tada pobegao u Tursku.

4. Francuska 

„Napoleon u zapaljenoj Moskvi“, Nemačka, 1841. Albreht Adam.

Preko 600.000 vojnika francuske armije na čelu sa Napoleonom izvršilo je 1812. invaziju na Rusiju. Francuzi su prešli reku Neman i napali na Rigu, a zatim su krenuli put Smolenska. Napoleonove trupe su potisnule rusku armiju, spalile Smolensk i krenule na Moskvu.

Više o tome: 
Zašto Napoleon nije uspeo da digne u vazduh moskovski Kremlj

U Borodinskoj bici blizu Moskve obe armije su imale mnogo gubitaka, ali je Napoleon tada zauzeo Moskvu (poslednji put u istoriji ovoga grada). Međutim, od toga nije imao nikakve koristi. Ruski car Aleksandar I nije prihvatio mir, utoliko pre „po svaku cenu“, kako je tražio očajni francuski imperator, koji je pobegao iz spaljene Moskve sa svojom desetkovanom armijom.

Kada su francuske trupe krenule u povlačenje ruski narod je počeo da vodi gerilski rat, što je zajedno sa dejstvima ruske armije potpuno onesposobilo francusku vojsku. Rusi su gonili Francuze sve do Pariza i konačne pobede.

Više o tome: 
Ko je još pljačkao, spaljivao i okupirao Moskvu pored Napoleona?

5. Intervencija 1918. godine 

Novopristigli britanski odredi paradiraju ulicama Arhangelska.

Ovaj nečuveni upad izvršen je za vreme Građanskog rata u Rusiji (1917-1921), kada je sovjetska država bila još u začetku. Posle Brest-litovskog mira potpisanog u martu 1918 Rusija je istupila iz Prvog svetskog rata, a pojedine države su poslale svoje trupe i okupirale različite delove ruske teritorije. Nemačka je okupirala delove Evropske Rusije, Velika Britanija je zauzela Arhangelsk, Murmansk, Sevastopolj i Krim, Francuska i Grčka su delimično kontrolisale Odesu dok su Italija i Velika Britanija učestvovale u intervenciji na ruskom Dalekom istoku a Finska je okupirala teritoriju Karelije. U okupaciji ruskih teritorija tada je učestvovalo ukupno 14 stranih država.

Međutim, već 1919. godine su strane trupe većinom napustile Rusiju zahvaljujući vojnim i diplomatskim uspesima boljševičke vlade.

6. Nacistička Nemačka 

Sovjetski Savez, jug. Don/Staljingrad. Tenkista sa dvogledom.

Napad nacističke Nemačke na Rusiju u Drugom svetskom ratu bio je najveća i najsmrtonosnija vojna operacija u istoriji čovečanstva.

Nemci su krenuli u ofanzivu na raznim pravcima. Okupirali su Ukrajinu (tadašnju teritoriju SSSR-a), opkolili Lenjingrad (danas Sankt Peterburg), zauzeli Kursk na Jugu i Arhangelsk na severu, okupirali Voronjež. Invazija je zahvatila veći deo evropske teritorije Rusije. Nemci su došli do Staljingrada (danas Volgograd) na jugu, ali posle razorne Staljingradske bitke njihova armija je odbačena do Kurska i prinuđena da se povlači u Nemačku, gde je doživela konačan slom.

Ruska imperija je svaki put uzvratila udarac. Kao što je 1812. godine Rusija zauzela Pariz, tako je Sovjetski Savez 1945. zauzeo Berlin, slomivši monstruozni nacistički režim uz pomoć saveznika u Drugom svetskom ratu.

Georgij Manajev, Russia beyond



  • Izvor
  • Bitka kod Marojaroslaveca 24. oktobra 1812., foto: Getty Images / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...


Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...


Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...


Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »