Izbor predsednika Ukrajine pokazao je neverovatan rezultat. Prvi put u istoriji zemlje, kandidat je pobedio na izbornoj trci sa takvom prednošću. Istina, već je sasvim očigledno da su Ukrajinci glasali protiv Petra Porošenka, protiv korupcije, političkih neuspeha i nemogućnosti da okonča rat. Ukrajinci su želeli predsednika drugačijeg formata, i oni su ga dobili, ne shvatajući do čega će to dovesti.
Pre svega, treba napomenuti da je u Ukrajini vrlo dvosmislena politička situacija. Inauguraciju novog predsednika Zelenskog odlažu. Trenutno se to radi preko Centralne izborne komisije, čiji je sastav pažljivo razmotrio Petro Porošenko. Međutim, na izborima mu to nije pomoglo, a sada se situacija promijenila.
"Sada se događaju čudne stvari - ostvarena je pobeda, ali nema punomoćja", rekao je Zelenski u svojoj video poruci. "CIK odlaže zvanično objavljivanje rezultata tako da Verhovna Rada može da odgoditi datum inauguracije kako bi inauguracija bila nakon 27. maja."
Međutim, u ovom slučaju se postavlja prirodno pitanje: zašto i kome je to potrebno? Na kraju krajeva, Zelenski je već pobedio i osporavanje ove činjenice je besmisleno, posebno za Porošenka.
U predizbornim izborima, objavljeno je da su protiv Petra Porošenka u Sjedinjenim Američkim Državama podnete krivične prijave, a Donald Tramp je sve češće govorio da su se ukrajinski zvaničnici mešali u američke izbore 2016. na strani Hilari Klinton. Na prvi pogled može se činiti da je ovo samo pokušaj da se skrene pažnja javnosti sa Raša gejta, ali Milerova istraga je sama po sebi propala. Zašto je još jednom bilo važno usredsrediti se na događaje od pre tri godine i odugovlačiti sa nevidljivim pritiskom na predstavnike ukrajinske vlade, sada postaje jasno. To nije lična osveta jer je Porošenko donekle bio kreacija administracije Baraka Obame. Činjenica je da je nastavak postojanja Ukrajine, bez pomoći zapadnih partnera, pod znakom pitanja.
Sve je počelo prošle jeseni, kada je Petro Porošenko jednostrano odlučio da raskine Ugovor o prijateljstvu i saradnji sa Rusijom. Treba napomenuti da je taj korak bio veoma nepromišljen, jer je sporazumom potpisanim 1997. godine regulisano pitanje nepovredivosti granica između te dve zemlje u vreme potpisivanja sporazuma. To jest, Kijev se nije samo sam lišio polugi pravnog pritiska povodom krimskog pitanja, već je time doveo do opasnih trendencija za tu zemlju. Ovaj korak se može posmatrati sa stanovišta ukrajinskog zakonodavstva kao zadiranje u teritorijalni integritet. I ostalo je samo jedno pitanje: ko je savetovao Petra Porošenka da to uradi? Sada sve postaje jasnije.
Ruski predsednik Vladimir Putin je u jedom danu preduzeo dva senzacionalna koraka. On je naredio izdavanje ruskog državljanstva stanovnicima Donbasa, a onda je izjavio da namerava da pojednostavi izdavanje pasoša svim Ukrajincima koji to žele. Treba napomenuti da on nije bio osnivač ideje u vezi sa Ukrajinom. Naime, Poljska već godinama izdaje karticu Poljaka Ukrajincima, a Rumunija i Mađarska im daju pasoše. Sa Mađarskom je prošle godine čak izbio i skandal, kada se ispostavilo da se građani ukrajinskog Zakarpatija u konzulatu Mađarske masovno prijavljuju za oformljavanje mađarskog državljanstva.
Ali još jedna stvar je interesantna - da li je neko primetio proporcionalnu reakciju Zapada na postupke Moskve prema zemlji koju su i Vašington i Brisel godinama nazivali partnerom? Čak ni u Kijevu nije bilo odgovora, iako su, kao što je poznato, pre pet godina, vlasti pokrenule "antiterorističku operaciju" na istoku samo zbog želje žitelja Donbasa za odvajanjem od Ukrajine. Šta sada vidimo? Kijev je jedva čujno zatražio do Zapada da poveća pritisak sankcijama na Rusiju, ali su na Zapadu uglavnom odgovarali formalnim izjavama.
Situacija u Ukrajini je sledeća. Vašington je uložio mnogo novca da podrži ovu istočnoevropsku zemlju, podržao je reforme, ali sve je bilo uzalud. Nisu primećeni rezultati. Sada, američka administracija ima nove planove za Ukrajinu, koji se svodi na princip podele i vladanja. Zašto investirati u državu, ako se njen deo
može dati Mađarskoj? Budimpešta već dugo ima pretenzije na Zakarpatije. Poljska, pak, gleda Lvov. I one su, mora se shvatiti, zemlje članice NATO-a, što znači da će o svom trošku koristiti nove zemlje u interesu saveza. Istina, ironično, faktor sputavanja za njih sve ovo vreme bila je Rusija, jer ako bi zapadna Ukrajina bila podeljena između susednih zemalja, onda bi tvrdnje Zapada o Krimu nestale. Sada se situacija promenila, a Vladimir Putin je izrazio svoje ideje o državljanstvu vrlo pravovremeno. I na vreme.
Administracija Trampa, koja je pretila Petru Porošenku krivičnim gonjenjem zbog korupcijskih zločina, kojih ima mnogo, nateralo ga je da postigne dogovor. On se sastoji u maksimalnom odlaganju uklanjanja bivše vlasti u zemlji, lišavajući Zelenskog donošenja ozbiljnih odluka koje možda ne bi najbolje uticale na njegov rejting. Moramo shvatiti da je Vladimir Zelenski veoma cenjeni kadar. Nije ni čudo da je Zapad oduševljeni nazivao izbore u Ukrajini najuzbudljivijim do sada. Međutim, demokratski izabrani predsednik jedva da je spreman da odmah reaguje na akcije Kremlja. Pitanje je da li on zaista treba da odgovori na njih? Sudeći po njegovoj pasivnosti, on ne žuri da preuzme dužnost i ponizno čeka da mu se dozvoli da izađe na "pozornicu". U međuvremenu, Petro Porošenko je i dalje zadužen za zemlju, ali čak i on, iako se uvek nazivao "protivnikom Putina", ne preduzima odlučne mere. Očigledno, ovo je takođe deo tog dogovora - da se ne odupire i preuzme udarac zbog podele zemlje, koja je zamišljena u Sjedinjenim Državama pregovorima sa Rusijom.
Putin nije tek tako glasno najavio izdavanje državljanstva, mogao je da sledi primer Rumunije i Mađarske, koji tiho obavljaju svoj posao. Činjenica je da je Moskva morala da dobije ulogu inicijatora procesa u zamenu za Krim i Jugoistočnu Ukrajinu, gde će se, po svemu sudeći, isto to odvijati. Nakon toga, susedne zemlje NATO-a će se pridružiti tom procesu, preuzimajući zapadni deo Ukrajine. Kao rezultat toga, iz najveće zemlje u Evropi ostaju samo centralni regioni, kojima će Zelenski da upravlja.
Naravno, treba napomenuti da se kolaps zemlje neće dobro odraziti na poziciju sada od svih voljenog predsednika. Osim ako ga ne predstave kao žrtvu intriga svojih prethodnika. Odlažući inauguraciju, Zelenski je lišen šanse da raspusti stari parlament pre vremena i zakonodavci imaju sve resurse da smanje nadležnosti predsednika. Onda niko neće moći da optužuje Zelenskog za neaktivnost, i on će održati svoj predsednički mandat, i u isto vreme raspodeliti teritoriju Ukrajine susednim državama kao deo nekog političkog procesa. Nakon pet godina, ono što će ostati od zemlje lišene spornih regija, može postati punopravna članica NATO-a.
Autor: Kejt Metberg