BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Kopnena agresija NATO je izvršena - kontraadmiral Boško Antić

Kopnena agresija NATO je izvršena - kontraadmiral Boško Antić
09.04.2019. god.

Piše Boško Antić, kontraadmiral u penziji

Kopnene agresije je itekako bilo!

Tvrdnje raznoraznih analitičara da kopnena agresija na SR Jugoslaviju nije 
izvršena, pa čak ni planarana, su netačne. Iz samo njima poznatih razloga nastoji se umanjiti podvig naše Vojske, koja je pod naletom oružanih snaga Albanije i Šiptarskih terorističkih snaga odbranila našu teritoriju i nije dozvolila ni da stopu naše zemlje zauzme neprijatelj.

Nadčovečanskim naporom vođene su borbe na Košarama (od 9 aprila do 14. juna 1999. godine) i na Paštriku (od 26. maja do 14. juna 1999. godine). Podržan snagama NATO-a neprijatelj je besomučno jurišao na branioce, a strategijska avijacija je bojište pretvorila u površinu kao na Mesecu.

Bila je to klasično izvedena vazdušno-kopnena bitka sa svim elementima koje ona 
sadrži – naša teritorija napadnuta je iz vazdušnog prostora i sa kopna, čak i strategijskom avijacijom koja nigde na ovako malom prostoru nije korišćena. Oni koji objavljuju ovakve izjave mogli su izdražati na mestima gde su bili još, a da li su mogli branioci na Košarama i Paštriku?

U ime hrabrih branilaca i 133 poginula vojnika ne smemo dozvoliti da neko, zbog ličnih interesa, pokušava da obezvredi junačka dela naših vojnika.

Bitka na Košarama 

Kampanja NATO avijacije se pojačavala iz dana u dan, uz istovremenni pokušaj ubacivanja na Kosovo i Metohiju većih snaga tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i plaćenika preko granice sa Albanijom.

Komande Treće armije i Prištinskog korpusa procenile su moguće scenarije za napad kopnenih snaga agresora sa prostora Albanije, s obzirom da su u rejonu Tropoje bile skoncentrisane jake snage od oko 15.000 Šiptarskih terorističkih snaga, 8.000 pripadnika Vojske i Ministarstva unutrašnjih poslova Albanije i oko 12.000 vojnika NATO, sa oko 15 tenkova M1 „Abrams“, 20 oklopnih transprtera „Bredli'', 30 borbenih helikoptera „Apač'', većim brojem transportnih helikoptera, 27 višecevnih bacača raketa „Atack'' i aviona A-10.

Procenjeno je da napad kopnenih snaga treba očekivati na pravcu Tropoja- 
Morina-Đakovica, u zahvatu „Bakalijevog puta“, jer je on najpovoljniji za upotrebu oklopno-mehanizovanih jedinica. Napad bi otpočeo uz snažnu artiljerijsku pripremu i podršku vazdušnih snaga po ciljevima na čitavoj dubini zone odbrane 125 motorizovane brigade, sa ciljem proboja na frontu između karaula „Morina'' i „Ćafa Prušit'', u cilju stvaranja mostobrana do linije selo Punoševac – selo Berkovac, radi uvođenja drugog ešelona.

Međutim, napad kopnenih snaga počeo je 9/10. Aprila 1999. godine u 4.05 časova na 
frontu od Karaule „Morina'' do Karaule „Košare'' klasičnom kopnenom agresijom uz angažovanje više hiljada terorista, prikupljenih širom Zapadne Evrope, Republike
Makedonije i Republike Albanije, uz podršku Oružanih snaga Republike Albanie i neprekidnu vazduhoplovnu podršku NATO po položajima naših snaga na objektima Raša Košares i karaula „Morina“ i „Košare“. Napadom kopnenih snaga NATO na pravcu Tropoja-Košare-Batuša-Dečane postignuto je delimično iznenađenje jer je izveden na teško prohodnom i pošumljenom zemljištu sa snežnim pokrivačem i do jednog metra.
Napad na Košarama „zatekao'' je 125. motorizovanu brigadu u situaciji da je sa 2/3 snaga posela zonu odbrane, dok su ostale jedinice bile angažovane na razbijanju Šiptarskih terorističkih snaga u rejonima Bajgora - Stari Trg i planina Čičevica.
Na frontu, širine oko 3-4 kilometra, od objekta Maja Glava do objekta Raša Košares, napadalo je oko 3.000-5.000 terorista, a po dubini u rejonu Tropoja - selo Vicedolji bila je grupisana veća grupacija terorista. Na rejon Karaule „Košare“ napadalo je oko 800-1.000 terorista zajedno sa plaćenicima, crncima, specijalcima sa zelenim beretkama i mudžahedinima.

U takvoj situaciji graničari 53. graničnog bataljona, u prvoj liniji rovova na graničnoj liniji, ispoljili su neviđeni herojizam i zaustavili sve napade. Na objektu Raša Košares grupa od desetak naših vojnika uspela je da odbije prvi napad drogiranih terorista, ali su pod naletom novog talasa bili prinuđeni da se povuku.

Teroristi su zauzeli objekat Raša Košares i ušli na našu teritoriju do Karaule „Košare“, koju su naši graničari zbog nepovoljne taktičke situacije napustili. Komande Treće armije i Prištinskog korpusa preduzele su hitne mere: formirana je Komandna grupa; stabilizovan front i zaustavljen napad agresora; u selu Batuša formirno je i Privremeno komandno mesto 125. motorizovane brigade, a komandant je preuzeo komandu  nad svim jedinicama u zoni, između karaula „Morina'' i„Košare''; naša artiljerija i minobacačke jedinice otvarale su vatru na teritoriji Republike Albanije po napadnim kolonama terorista, koje su se kretale ka našoj granici čime su stvoreni zastoji i velika koncentracija terorističkih snaga na komunikacijama.

To je privremeno zaustavilo uvođenje novih snaga u napad. Na Karaulu „Košare“, kao pojačanje, upućeni su: Vod Vojne policije iz Bataljona Vojne policije Prve armije iz Dečana; Četa Vojne policije iz sastava Trećeg bataljona Vojne policije Treće armije, kao i motorizovani vod iz sastava Drugog motorizovanog bataljona 125. motorizovane brigade, posle čega je usledio protivnapad u bok terorista na objektu Raša Košares i razbijanje i izbacivanje terorista sa naše teritorije. Deo naših snaga zaposeo je pogodne položaje na albanskoj teritoriji. Posle tog događaja jedinice 125. motorizovane brigade ojačane snagama 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, jedinicama Vojne polcije Prve armije i izviđačkim jedinicama Treće armije, sve do 10. juna 1999. godine, sprečavale su Šiptarske terorističke snage da zauzmu i pedalj teritorije Kosova i Metohije.

U toku borbi na Košarama za odbranu državne granice poginulo je 93 pripadnika, a šest je nestalo. Najveći broj poginulih 61 je u svakodnevnim borbama sa Šiptarskim 
terorističkim snagama, a 32 od dejstva NATO avijacije.

Borbe na Paštriku

Dok su trajale borbe na Košarama, agresor nije odustajao od pokušaja da kopnom 
uđe na teritoriju Kosova i Metohije. Tokom 26. maja 1999. godine izvršeno je prebacivanje oko 600 iskusnih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova u rejon sela Đeđen, u blizini naše Karaule i Graničnog prelaza „Vrbnica''. Odmah posle ponoći, posle snažne artiljerijske pripreme po prednjem kraju Prvog motorizovanog bataljona 549. motoriziavne brigade izvršeno je ubacivanje, više manjih diverzantsko-terorističkih grupa na vrh Paštrika, gde nije bilo naših jedinica.

U 5 časova počeo je napad pešadijskih jedinica jačine od oko 1.000 ljudi na frontu od oko 5-6 kilometara. Cilj agresora bio je da Šiptarske terorističke snage, po svaku cenu, ostvare dublji prodor i mostobran za uvođenje jačih kopnenih snaga NATO
radi izbijanja u rejon Prizrena. Intenzivnom i snažnom podrškom avijacije, zbog velikih međuprostora između rejona odbrane naših jedinica, došlo je do uklinjavanja napadača na pojedinim pravcima i do 100-200 metara.

Dejstvom naše artiljerije napad je zaustavljen a borbe su nastavljene na bliskim 
odstojanjima oko granične linije. Naša artiljerija, vatrama po očekujućim rejonima drugog ešelona u okolini Krume, gde se, nalazilo oko 12.000 ljudi, privremeno je zaustavila dovođenje svežih anaga. Komanda 549 motorizovane brigade, u cilju izbegavanja većih gubitaka, planski je povukla jedinice sa granične linije na rezervne položaje odbrane. Komanda Treće armije naredila je upotrebu armijske artiljerije u cilju podrške jedinicama Prištinskog korpusa, pre svega 549 motorizovanoj brigadi.
 
Napadi agesorskih snaga nastavljeni su 27, maja 1999, godine u 5.42 časova. Šiptarske terorističke snage jačine jedne brigade, koristeći noć, uspele su da posednu polazne položaje na frontu od oko 2,5 kilometra, od Karaule „Gorožup'' do južnih padina Paštrika. Napad je izvršen uz snažnu avio i artiljerisku podršku Oružanih snaga Albanije. Usledio je odgovor naše artiljerije koja je kontrabatiranjem neutralisala neprijateljsku artiljeriju i ciljeve u očekujućim rejonima na teritoriji Albanije. Međutim. drogirani teroristi u talasima su napadali na naše položaje vrisku i urlike. Preciznim zaprečnim vatrama i aktiviranjem mina sa razornim usmerenim dejstvom naši vojnici, su uspeli da zaustave prvi talas, uz pomahnitalih terorista i naneli im velike gubitke. U rejonu karaule „Gorožup'' bilo je na stotine poginulih terorista koje su kamionima odnosili sa bojišta. Odmah zatim usledio je novi napad oko 2.000 do 3. 000 terorista iz druge linije. Zbog brojčane nadmoćnosti, naše snage su bile prinuđene da se planski izvuku na drugu liniju odbrane Gorožupska bačila – selo Binaj – selo Tajec.

Situacija je postajala sve ozbiljnija i bilo je samo pitanje vremena koliko 250-
 tak vojnika i dobrovoljaca, mogu da izdrže i odupru se naletima terorista koji su se uklinili oko 800 do 1.000 metara od granične linije.

U napadu agresor je angažovao, i „Atlansku brigadu“ sastavljenu od šiptarskih 
dobrovoljaca iz Amerike. Komanda 549. motorizovane brigade uputila je na Istureno komandno mesto „549“ grupu starešina radi objedinjavanja komandovanja i ojačala jedinice na prednjem kraju jednom motorizovanom četom iz Trećeg motorizovanog bataljona iz drugog ešelona.

Na Paštriku je situacija bila kritična. Borbe su se vodile „prsa u prsa''. Najkritičnije je bilo u rejonu Gorožupskih bačila gde je grupa od 50-tak naših vojnika branila položaje. Agresor je pod zaštitom noći stalno dovodio nove jedinice i uvodio
u napad, pa su borbe vođene na odstojanjima i do 50 do 80 metara. Naša artiljerija, preciznom vatrom, uspevala je da spreči dalje pokušaje uklinjavanja i obuhvata naših jedinica i nanosila velike gubitke koji su se brojali na stotine. Komanda Prištinskog korpusa naredila je izvršenje protivnapada i izbacivanje terorista sa naše teritorije. Usledio je pro-ivnapad, uz jaku podršku artiljerije, na više pojedinačnih pravaca. U jednom od njih ponovo je povraćena Karaula „Gorožup“.

Posle ponoći 28. maja 1999 godine, Komanda 549 Motorizovane brigade izvestila je da je napad agresora „slomljen'', a front stabilizovan. O stanju na gorožupskom frontu, ratni reporter Milovan Drecun izvestio je jugoslovensku javnost: „Ovakvi prizori se i na filmu ne mogu videti. Kod terorista vidim na desetine poginulih. Zapomaganje i leleci ranjenih čuju se sa svih strana. Sve deluje stravično i nestvarno. Vidim na oko 150 metara od mene porušenu karaulu. U njenoj blizini je desetak naših  boraca, koji uspevaju da odbiju sve nalete. Prostor sa jedne i druge strane granice je preoran kraterima avionskih bombi i artiljeriskih projektila. Oko mene je gomila čaura i praznih sanduka od municije. Front je stabilan sve do Gorožupskih bačila. Na vrhu Paštrika, u rejonu objekta Vrapče, nalazi se grupa od deset vojnika i dva vodnika, koji već nekoliko dana odolevaju napadima terorista i neprijateljskoj avijaciji. U tom rejonu vide se neobično crni oblaci dima i povremeno se čuju eksplozije. Na Vrapče je krenuo vod vojnika da pojača odbranu tog važnog objekta.
Toma i ja se spremamo da se probijemo do Karaule da napravimo izveštaj... Ovi junaci su rešeni da do poslednje kapi krvi brane granicu i ne pomišljaju da odstupe ni pedalj“. Posle ponoći 29. maja 1999. godine agresor je ponovo pokušao da ponovo preuzme
inicijativu. Pomagala je i stretegijska avijacija avionima B-52. Međutim, teroristi su zaustavljeni u 2.30 časa. Agresor se nije mirio sa gubitkom pozicija na gorožupskom frontu pa je 30. maja 1999. godine nastavio da strategijskom avijacijom bombarduje naše jedinice. Avioni B-52 gađali su položaje u rejonu Karaule „Gorožup“ i sela Planeje. Skoro sve kuće u selu su sravnjene sa zemljom a prostor oko sela je pretvoren u „sprženu zemlju''. Dana 31. maja 1999. godine agresor je pokušao da povrati „izgubljene“ položaje. U 6.30 časova, uz snažnu podršku haubica, višecevnih bacača raketa i minobacača, počeo je novi napad snagama jačine od oko 1.500 ljudi, na frontu oko 1-1,5 kilometar, ali bez
podrške iz vazduha.

Usledio je odgovor naše artiljerije pa su teroristima naneti veliki gubici i zaustavljen je napad. Međutim, i pored velikih gubitaka, i dalje su napadali u talalasima angažujući i do 2.000 ljudi. Novi napad počeo je u 17 časova, ovoga puta uz snažnu podršku avijacije, oko porušene karaule „Gorožup'', na samoj graničnoj liniji. Najteže borbe vodile su se na pravcima Gorožupska bačila - objekat Vrapče i Gorožupska bačila – selo Planeja. U 18 časova, avijacija sa više projektila pogodila je kuću u kojoj je razmešteno Istureno komandno mesto „549“ u Šeh-Mahali. Tone avio-bombi zbrisale su sve kuće u selu i Istureno komandno mesto „549“, pri čemu je oko tridesetak vojnika zarobljeno u ruševinama. Komanda 549. motorizovana brigada odmah je angažovala sanitetske ekipe, grupe za razčišćavanje i cisterne sa vodom za pružanje prve pomoći. Počela je najvažnija borba, borba za živote zatrpanih ljudi i borba za vreme. Situacija je, iz minuta u minut, postajala je sve dramatičnija i teža. Sve je zavisilo od starešina i vojnika, herojskog Prvog motorizovanog bataljona 549 motorizovane brigade.

U 22.04 časa iz ruševina je izvučeno 17 vojnika, i trojica ranjenih. Napadi na Paštriku nastavljeni su i 1 juna 1999 godine. Avijacija je počela da bombarduje naše jedinice od 1.30 čas. Naša artiljerija, preciznim vatrama duž čitave linije i po dubini, unosila je haos u njihove redove. Armijska i korpusna artiljerija, planiranim vatrama po položajima neprijateljske artiljerije, pešadiji u pokretu ka granici i očekujućim rejonima Šiptarskih terorističkih snaga, na teritoriji Albanije, a korpusna i brigadna  ponapadnim kolonama terorista i uklinjenim grupama, uspela je da razbije rezerve agresora i ubačene terorističke grupe na grebenu Paštrika i omoguće našim jedinicama da zauzmu pogodne položaje sa kojih su kontrolisale prilazne puteve prema Gorožupu i sprečavale svaki pokušaj proboja fronta. Tokom 2 juna 1999 godine avijacija agresora istovremeno je počela sa podrškom jedinica na Vrbničkom i Gorožupskom pravcu, ali je napad pešadije uspešno zaustavljen.

Trećeg juna 1999 godine jači napad terorista bio je usmeren na pravcu selo Gorožup - Planeja i preko Gorožupskih bačila. Bili su to poslednji pokušaji terorista da se dokopaju dela naše teritorije. Međutim ostali su bez uspeha. U operaciji „Strela-2“ avijacija NATO je gađala 79 puta, sa 634 projektila i 19 svetlećih bombi, granični pojas između planina Paštrik i Juničke planine. Najntenzivnija dejstva bila su 26, 27. i 31. maja 1999. godine, kada su avioni B-52 bacili oko 200 razornih bombi. U odbrani državne ganice u operaciji ''Strela 2'' poginulo je 25 a ranjeno 126 pripadnika 549. motorizovane brigade. Prema izjavama zvaničnih izvora iz Albanije agresor je pretrpeo gubitke od oko 800 poginulih. Operacicijom agresora rukovodio je tim NATO, smešten u Kuksu, koji je koordinirao dejstvima avijacije i artiljerije, koju su navodile specijalne izviđačke grupe, ubačene na padinama Paštrika. Štab je bio na direktnoj vezi sa komandom NATO u Vićenci, ali i sa Vašingtonom. U napadnoj operaciji angažovane su snage: „Atlanska brigada“ američkih Šiptara, jačine oko 500-1.000 ljudi; oko tri brigade Šiptarskih terorističkih snaga, sastavljene od pripadnika OVK sa Kosova i Metohije, jačine oko 4000 ljudi; delovi Druge pešadijske divizije Oružanih snaga Albanije, oko 500-1.000 ljudi; artiljeriske jedinice i specijalne jedinice i grupe NATO, oko 300-500 ljudi.

Obuka jedinica za „Strelu 2“ izvedena je pod rukovodstvom instruktora iz Izraela, Holandije, Norveške i Albanije, u centrima Heštanu i Krumi. Pentagon je za akciju „Strela 2“ odobrio upotrebu strategijskih bombardera B-52, koji su doletali iz Velike Britanije. Planeri operacije „Strela 2“ su zonu planine Paštrik i prostor sve do Prizrena nazvali ''Hog pen'', što znači ''svinjski brlog''.

Neka je slava poginulim na Košarama i Paštriku!

Boško Antić, kontraadmiral u penziji


  • Izvor
  • / vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...


Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...


Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...


Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »