EKONOMIJA KAO RIJALITI

05.04.2019. god.

Već par dana se "vrti" vest o prosečnoj plati od 54.000 dinara. Za nekoga mnogo, za nekoga malo. A da li je realno i zaista tako?

Nesumnjivo na ovaj prosek utiče pre svega javni sektor, dakle oni koji ne "prave" pare. Po definiciji, javne službe i preduzeća samo troše novac građana, prikupljen kroz poreze i ostale dažbine. Tako je to u (razvijenom) svetu. Kod nas - prosek. Zapravo, mi i ne znamo ko kolike zarade ima u tom, je li, javnom sektoru. Bilo bi vrlo interesantno da ZZS objavi najveće i najniže plate u javnom sektoru, kao i ko ih prima. Ako je sektor javni - i podaci moraju biti javni. U Švedskoj, na primer, građani mogu na sajtu Državne uprave videti ne samo ko koliko prima u državnom aparatu, već i koliki je porez platio. To u Srbiji deluje kao čista naučna fantastika.

Pre par godina je bilo predloga da jedno lice ne može primati dve (ili više) zarada na teret budžeta. Od toga je ostao samo spisak lepih želja, na gomili sa drugim spiskovima želja. Opet, tih famoznih 54 hiljada je i puno i malo, i dovoljno i nedovoljno, sve zavisi gde i kako u Srbiji živite. Ono što je sigurno, a može se lako proveriti putem Gugla za dva minuta, je da je i ta famozna zarada - u Evropskom dnu. U direktnom poređenju zarada sa razvijenim zemljama EU opet odlazimo u domen naučne fantastike.

Još jedan vrlo bitan parametar je i broj ljudi u Srbiji koji (ne)prima tu prosečnu zaradu. U mom okruženju imam drugare i iz privrede, i iz zdravstva, i iz javnih ustanova. Lekarima je to malo, pravnicima i ekonomistima relativno dobro, a drugarima iz fabričkih hala - san!

San ili - naučna fantastika!

Ivan Trajković

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »