BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Ratna sreća

Ratna sreća
17.03.2019. god.

Ka­da pri­ča­mo o čoj­stvu i ju­na­štvu srp­ske voj­ske, bi­li bi­smo gre­šni a da ne po­me­ne­mo i jed­nog od na­ših ve­li­kih ju­na­ka iz Bal­kan­skih i Ve­li­kog ra­ta ko­ji je du­go pao u za­bo­rav. To je bio ma­jor Mi­ha­i­lo – Mi­ka Il. Ma­dža­re­vić (1896–1965). Po­sle Va­ljev­ske osnov­ne ško­le i dva raz­re­da tr­go­vač­ke ško­le, po­što je od ma­le­na vo­leo voj­ne pa­ra­de i uni­for­me, upi­sao se u Pe­ša­dij­sku pod­o­fi­cir­sku ško­lu ko­ju je za­vr­šio kao naj­bo­lji pi­to­mac 21. kla­se 1910.

Zve­zdi­ce na epo­le­ta­ma uglav­nom je do­bi­jao sa­bljom u bo­je­vi­ma i to za­hva­lju­ju­ći ve­li­koj hra­bro­sti i po­zna­va­nju on­da­šnje rat­ne tak­ti­ke. Iako je imao voj­nu ško­lu, zbog svo­jih ju­na­štva i na­pre­do­va­nja spa­dao je u ta­ko­zva­ne trup­ne ofi­ci­re. Ma­dža­re­vi­ća ni­su sa­mo Sr­bi od­li­ko­va­li za hra­brost, već i sa­ve­zni­ci, ta­ko da je bio vi­tez Le­gi­je ča­sti (pe­ti ste­pen) i no­si­lac bri­tan­ske Me­da­lje rat­nog kr­sta. Va­lja još po­me­nu­ti da je on, po­što je de­mo­bi­li­san, bio pro­iz­ve­den sa sa­mo 27 go­di­na, u naj­mla­đeg ma­jo­ra pe­ša­di­je. 

O nje­mu se ra­zu­mlji­vo, pri­ča­lo i zna­lo još ka­da je ob­ja­vio i svo­ja rat­na se­ća­nja iz Ve­li­kog ra­ta (1933), me­đu­tim, od svr­šet­ka Dru­gog svet­skog ra­ta on je sko­ro pot­pu­no pao u za­bo­rav, mo­žda i zbog to­ga što, iza­šav­ši iz Oflag. VI-c u Osna­bri­ku, gde je bio pre­ba­čen po svr­šet­ku April­skog ra­ta, jer ni­je že­leo da sa­ra­đu­je sa oku­pa­to­rom, ni­je hteo da se vra­ti u otadž­bi­nu zbog no­vo­na­sta­lih pri­li­ka u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji, ta­ko da je umro u iz­gnan­stvu u Vi­skon­ti­nu u Ili­no­i­su, SAD. Po­či­va u por­ti ma­na­sti­ra Sve­tog Sa­ve u Li­ber­tvi­lu. 

Da­nas, ka­da se o nje­mu pri­ča, uglav­nom se go­vo­ri o nje­go­vom po­re­klu i uči­nje­nim ju­na­štvi­ma, me­đu­tim, ni­ko ne pri­ča i o či­nje­ni­ci da je on bio taj ko­ji je mo­gao da skra­ti du­ži­nu ra­to­va­nja na So­lun­sko­me fron­tu, ta­ko da bi broj iz­gi­nu­lih i ra­nje­nih na obe stra­ne bio sa­svim si­gur­no znat­no ma­nji, ali, rat­na sre­ća – kao i sva­ka dru­ga – je­ste sle­pa i var­lji­va i br­zo pro­la­zi. Evo tog do­ga­đa­ja... 

Po jul­skoj pri­pe­ci 1918. go­di­ne, ka­da se čak ni zri­kav­ci ni­su mo­gli ču­ti, Mi­ha­i­lo Ma­dža­re­vić je ta­da bio u pr­vom ba­ta­ljo­nu Pe­tog pe­ša­dij­skog pu­ka Drin­ske di­vi­zi­je, od­la­zi do osma­trač­ni­ce da vi­di da li se što de­ša­va kod ne­pri­ja­te­lja iz­me­đu 312. i 313. ko­te (ko­ju su zva­li „Ro­vov­skom ko­som”), jer tih da­na ni­ko od nje­go­vih ni­je pro­ve­ra­vao. Ni­šta se ni­je mi­ca­lo. Je­di­no je ugle­dao na­še ne­ek­splo­di­ra­ne to­pov­ske gra­na­te ko­je su štr­ča­le iz ras­tre­si­te ro­vov­ske ze­mlje.

Hteo je da ih ak­ti­vi­ra ni­ša­nje­njem iz pu­ške, ali ni­je že­leo da ri­zi­ku­je, jer ni­je po­neo svo­ju „ma­u­zer­ku”, ko­ju ni­je pre­dao sa­ve­zni­ci­ma na Kr­fu, ka­da smo od Fran­cu­za pri­mi­li no­ve Le­be­lo­ve „tro­met­ke”. Ma­dža­re­vić je, kao i mno­gi dru­gi, pri­me­tio da se Le­be­lov me­tak, ko­ji je pri vr­hu pot­pu­no obao i aero­di­na­mi­čan, če­sto, ka­da uda­ri na ne­što čvr­sto i oblo, od­bi­je, dok je kod sta­re do­bre Ko­ki­ne „ma­u­zer­ke”, me­tak pri vr­hu oštar i ret­ko kad se od­bi­je o ob­lu pod­lo­gu ka­kve su re­ci­mo u ovom slu­ča­ju gra­na­te.

Zbog sve­ga ovo­ga po­slao je voj­ni­ka osma­tra­ča do bi­va­ka da mu do­ne­se Ma­u­ze­ro­vu „pe­to­met­ku”. Mo­mak se sko­ro ni­je ni iz­gu­bio iz Mi­ha­i­lo­vog vi­do­kru­ga, ka­da se na su­prot­nom ta­bo­ru po­če do­sta ko­me­ša­ti: od­je­da­red su se po­ja­vi­li bu­gar­ski ofi­ci­ri, ko­ji uop­šte ni­su bi­li u po­hod­nim uni­for­ma­ma već u be­lim pa­rad­nim sa ak­sel­ben­de­ri­ma i ši­ri­ti­ma! Bi­lo je sa­svim ja­sno da je do­šao ne­ko neo­bič­no pro­či i vi­so­či­ji od svih bu­gar­skih tru­pa, jer se iz­re­đa­la či­ta­va svi­ta, ko­ja do­la­zi do ne­pri­ja­telj­ske osma­trač­ni­ce uda­lje­ne od na­ših ro­vo­va ne vi­še od 50 me­ta­ra. Usko­ro su se Bu­ga­ri sa­svim ja­sno vi­de­li u toj osma­trač­ni­ci: jed­nom se vi­de­la gla­va, ra­me­na, do­bar deo pr­sa...

Kao za pa­kost naš voj­nik osma­trač ka­da je kre­nuo da ka­pe­ta­nu Ma­dža­re­vi­ću do­ne­se „ma­u­zer­ku”, po­neo je i svo­ju „tro­met­ku”, ta­ko da u tom tre­nut­ku ni­je imao ni­jed­nu pu­šku, a re­vol­ver „na­gan”, na to­li­koj raz­da­lji­ni, ni­je mu mo­gao bi­ti uop­šte od ko­ri­sti. Svi­ta se za­dr­ža­la i ka­pe­tan ugle­dav­ši na­šeg po­sla­tog voj­ni­ka ka­ko se vra­ća, mah­ne mu i da­de znak da po­hi­ta. Mo­mak po­žu­ri, ali se sa­ple­te, pru­ći se ko­li­ko je dug i ši­rok, pra­ve­ći ta­ko do­sta bu­ke u op­štoj ti­ši­ni. Bu­ga­ri su ga zbog to­ga ugle­da­li i je­dan iz svi­te br­zo po­vu­če onog ko­ji se do­tle mo­gao vi­de­ti sko­ro do pa­sa, a ce­la ta be­la svi­ta se usko­ro pot­pu­no sklo­ni sa nji­ho­ve osma­trač­ni­ce... 

Po­čet­kom sep­tem­bra 1918, do­đe do noć­nog okr­ša­ja na Ov­čem po­lju iz­me­đu Ma­dža­re­vi­će­ve je­di­ni­ce i ne­kog bu­gar­skog od­re­da. Do­bar deo te bor­be re­ši­li su te­sa­ci i ba­jo­ne­ti uz ra­sve­tu trom­blo­na. Ka­da se raz­da­ni­lo vi­de­lo se da je po­gi­nuo i ko­man­dant bu­gar­skih ju­ri­šni­ka po­ruč­nik Di­mi­tri­jev. Na pr­vim stra­na­ma nje­go­ve be­le­žni­ce pi­sa­lo je: „Sa­ču­vao sam, 18. jul 1918. go­di­ne, ži­vot prin­cu Bo­ri­su, iz­me­đu ko­ta 312. i 313. na fron­tu pre­ma Sr­bi­ma”...

Ko­sta Đ. Kne­že­vić, Politika
 


  • Izvor
  • foto: Politika/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »
BTGport.net - u1
Rusija u XIX veku

SLIKA SEDMICE



Docent Korać pomjera sajber granice

VIDEO

Taras Buljba

VIDEO

Selimović: Najveći dio Bošnjaka vodi srpsko porijeklo i tu nema spora što se tiče nauke

VIDEO

WEB SHOP
WebMaster

DjEVOJKA DANA

Na današnji dan

Novi komentari

Najpopularnije

mojeNovosti.com

mojeNivosti.com vas pozivaju da objavite aktuelne i interesantne događaje, da postanete novinar i urednik portala.
Objavite novost

Preporučujemo

Kontakt

© Copyright 2017 - Hoting, web razvoj - BitLab.rs