Četiri ruska heroja – od srednjovekovnog kneza do čuvara piste u 21. veku

U istoriji Rusije bilo je mnogo hrabrih ljudi koji su se žrtvovali radi otadžbine i svojih sunarodnika. Navodimo četvoro najistaknutijih među njima.

1. Aleksandar Nevski

Knez Aleksandar Nevski je jedna od najvažnijih ličnosti u istoriji Rusije. Nije ni čudo što je on pre nekoliko godina pobedio na televizijskom glasanju „Najpoznatije ime u Rusiji“, tj. što je od 500 učesnika narod izabrao njega.

Aleksandar Nevski

Pavel Korin

Ovaj ruski knez je živeo u 13. veku. Kasnije ga je kanonizovala pravoslavna crkva. U velikoj meri je popularan zahvaljujući filmu Sergeja Ajzenštajna, snimljenom krajem 1930-ih u kome Nevski parafrazira reči Novog Zaveta: „Ko nam dođe sa mačem, od mača će i poginuti!“ Ta fraza je imale veliki odjek u Sovjetskom Savezu. Glavni događaj u filmu je borba Aleksandra Nevskog protiv Tevtonskih vitezova u Bici na ledu 1242. godine.

Nevski je zaustavio prodor Tevtonskih vitezova u srednjovekovnu Rusiju, a pre toga i prodor Šveđana. „Te bitke su bile presudne u odbrani i očuvanju pravoslavlja“, rekao je istoričar Igor Danilevski, naglasivši da je zavojevačima bilo važnije da šire katolicizam nego da zauzmu nove teritorije. Crkva i narod su proslavili Nevskog kao lidera koji je uspeo da očuva pravoslavnu veru.

2. Ivan Susanjin

„Nijedna imperatorska dinastija nije osnovana na tako neobičan način kao dinastija Romanov. Ona je na samom početku obeležena podvigom u kome je ispoljena velika ljubav. Poslednji i najniži podanik u državi žrtvovao je život da bi nam dao cara, i tom čistom žrtvom je neraskidivo povezao cara sa podanicima“, napisao je u 19. veku Nikolaj Gogolj o Ivanu Susanjinu.

Ivan Susanjin

Konstantin Makovski

Susanjin je svoj junački podvig izvršio 1613. godine, u takozvano Smutno doba. U haosu koji je nastao usled ranijih događaja Poljsko-litvanska državna zajednica se intenzivno mešala u ruske poslove. Poljaci su neko vreme čak kontrolisali i Kremlj. Međutim, 1613. godine su proterani iz Moskve posle čega su Rusi izabrali novog cara Mihaila Romanova, osnivača nove dinastije. Mihail je u to vreme sa majkom boravio na svom imanju u Kostromskoj oblasti.

U zemlji još nije bio uspostavljen red. Pojedini poljsko-litvanski odredi su još uvek pokušavali da dođu do novog cara. Naišli su na jednog meštanina i primorali ga da ih odvede do cara. Taj meštanin je bio Susanjin. Ovaj odvažni seljak je svesno odveo neprijatelja u drugom pravcu, ne želeći da otkrije gde se car zaista nalazi, i to je platio životom.

Kasnije je Susanjin postao junak dramskih dela, povesti i opere Mihaila Glinke. Pa ipak, ima veoma malo verodostojnih podataka o Susanjinovom životu, zbog čega je izneta i pretpostavka da je on izmišljena ličnost. Postoji međutim, dokument o poklonu koji su članovi Susanjinove porodice 1619. godine dobili od cara, kada su im date izvesne privilegije. Tim dokumentom se potvrđuje i Susanjinov podvig.

3. Ljudmila Pavličenko

Ljudmila Pavličenko je bila najubojitija žena snajperista u Drugom svetskom ratu. Opevana je u mnogim pesmama i prikazana u mnogim filmovima. Njen lik je dva puta bio i na sovjetskim poštanskim markama. Strani novinari su joj dali nadimak „Ledi Smrt“.

Sevastopolj. 1942. godina. Snajperista Ljudmila Pavličenko, Heroj Sovjetskog Saveza, ubila je preko 300 nemačkih vojnika.

I. Ozerski/TASS

Likvidirala je 309 nemačkih vojnika. Smatra se da su u lov na Ljudmilu bili poslati najbolji nemački snajperisti, ali je za 36 tih snajperista pomenuta misija bila poslednja u životu.

Usred surovih borbi bilo je mesta i za romantiku. Ljudmila je srela snajperistu u koga se zaljubila i odlučila je da se uda za njega. Međutim, on je u ratu teško ranjen i umro je u bolnici.

Kasnije je i ona ranjena i prebačena u pozadinu. Zatim je otputovala u SAD sa sovjetskom omladinskom delegacijom i tamo se srela sa predsednikom SAD Frenklinom Ruzveltom i njegovom ženom Eleonorom, koja je sa Ljudmilom putovala po celoj zemlji. Posle tog putovanja jedan američki muzičar je sastavio pesmu „Mis Pavličenko“. Ljudmila Pavličenko je 1943. godine nagrađena zvanjem Heroja Sovjetskog Saveza.

4. Sergej Sotnjikov

Čuvar helikopterske piste u jednom selu usred tajge proslavio se 2010. godine kada su zahvaljujući njemu preživeli putnici i posada putničkog aviona koji je morao negde prinudno da se spusti. Svojom dugogodišnjom upornošću, odgovornošću i disciplinom Sotnjikov je spasao život 81 osobe.

 

admizhma.ru

On se na sopstvenu inicijativu brinuo o napuštenom aerodromu koji 12 godina nije korišćen, a 7 godina čak nije beležen na geografskim kartama.

Upravo na taj aerodrom je sleteo avion Tu-154 kada mu je potpuno otkazala elektronika, a goriva je ostalo samo za 30 minuta leta. Svuda unaokolo je bila beskrajna tajga. Pravo je čudo što su piloti usred nepreglednih šuma ugledali avionsku pistu.

Kasnije je Sotnjikov ispričao kako pilot „nije mogao da veruje svojim očima kada je ugledao pistu koja je bila obeležena po svim pravilima, jer sam ja sve vreme vodio o tome računa“. Pista je bila suviše kratka ali je pilot ipak uspeo da spusti avion. „Sve se dogodilo tako brzo da su se gume [na točkovima] zapalile. Avion nije uspeo da se zaustavi na kraju piste – prošao je još 160 metara“, rekao je Sotnjikov. Srećom, svi putnici i članovi posade su prošli bez povreda, a Sotnjikov je nagrađen medaljom za ovaj neobični podvig.

Aleksej Tomofejčev, Russia beyond