Kako se ideologija u Rusiji menjala kroz vekove?

Ruski narod je tokom svoje istorije prolazio kroz veoma teške periode. Ideologija i vera u nešto što je uzvišenije od opipljive stvarnosti često su služile kao pokretačka snaga i inspirisale građane Rusije na velika dostignuća. Pogledajmo kako je evoluirala ruska ideologija u proteklih pet vekova.

16. vek: Treći Rim 

Ikona „Moskva je Treći Rim“, 2011.

Public domain

Sredinom 15. veka pala je Vizantijska imperija, ali je nešto ranije Sofija Paleolog, rođaka poslednjeg vizantijskog imperatora, otputovala u Moskvu i udala se za velikog kneza Ivana. Nekoliko decenija kasnije, učeni monah Filotej iz Pskova (1465-1542) osmislio je koncepciju Moskve kao „Trećeg Rima“. „Rim je bio prvi, Konstantinopolj je bio ’Drugi Rim’, a Moskva je ’Treći Rim’ – poslednji bedem pravoslavnog hrišćanstva“.

Moskva je nasledila vizantijski grb na kome je prikazan dvoglavi orao kao simbol očuvanja istinite vere. Ta koncepcija se temeljila na eshatološkim idejama prema kojima je Moskva „poslednje pravoslavno carstvo“ kojim upravlja blagočestivi i mudri monarh. On je ujedno i zaštitnik pravoslavne crkve. Ta koncepcija se dobro uklapala u instituciju carizma, koju je u Rusiji uveo Ivan Grozni.

17. vek: Simfonija crkve i države

Patrijarh Nikon (levo) i car Aleksije (desno). Minijatura iz 17. veka.

Public domain

Kada je 1589. godine Jov postao prvi patrijarh moskovski, Ruska pravoslavna crkva je postala nezavisna od konstantinopoljskog patrijarha. Sredinom 17. veka je patrijarh Nikon pokrenuo svoje crkvene reforme, i tada su on i car Aleksej koristili vizantijsku koncepciju „simfonije“, tj. harmoničnog odnosa između crkvene i svetovne vlasti. Pomenute reforme su na kraju izazvale raskol u ruskom pravoslavlju, a samom patrijarhu Nikonu je oduzeta crkvena vlast. U svakom slučaju, Crkva je krajem 17. veka zauzimala vrlo značajno mesto u ruskom društvu.

18. vek: Služenje državi i lojalnost caru

„Zercalo“ je drveni okvir sa tekstovima tri zakona Petra Velikog o državnoj službi. To je do 1917. godine bio obavezan atribut ruske državne institucije.

Futureal/Wikipedia

Petar Prvi je u toku svojih reformi stvorio novu državnu ideologiju sa dalekosežnim posledicama. Posle posete Evropi on je doneo zakone koji svakog plemića obavezuju da služi državi i da se bez pogovora potčinjava carskim naredbama, i ujedno da se pridržava građanskog prava na kome se temeljila država. Kada je proglašen za imperatora, Petar je ukinuo mesto patrijarha u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i u svojim rukama koncentrisao svetovnu i crkvenu vlast.

19. vek: Pravoslavlje, autokratija i narodnost

Sergej Uvarov (1786-1855), ministar obrazovanja Rusije (1833-1849), autor „trijade“.

Vasilij Golike

„Za veru, cara i otadžbinu“ – to je bio poluzvanični moto i poziv da se uzme oružje u ruke tokom Napoleonove najezde, što je bio odgovor na parolu francuskih republikanaca „Sloboda, jednakost, bratstvo“. Ministar obrazovanja Sergej Uvarov uveo je 1833. godine trijadu „Pravoslavlje, autokratija i narodnost“, što je svakako bila novija verzija čuvenog ratnog pokliča.

Bila je to prva zvanična ideologija koju je podržao car Nikolaj I, a sa njim i mnogi ruski intelektualci, među njima i pisac Nikolaj Gogolj. Tom ideologijom su ujedinjene ranije nacionalne ideje. Trijada je podrazumevala: 1) očuvanje pravoslavne vere i zaštitu Crkve, 2) lojalnost državi u njenom autokratskom uređenju, gde je car bio vrhovni vladar i otac zemlje i naroda, 3) očuvanje nacionalne tradicije i jednakih građanskih prava za sve narode u Rusiji. Trijada je bila zvanična ideologija sve do pada imperije 1917. godine.

20. vek: Proleteri svih zemalja, ujedinite se! 

Karl Marks, Fridrih Engels i Vladimir Lenjin: sovjetska zastava.

Public domain

Boljševici su osmislili potpuno novu ideologiju i nametnuli je ruskom narodu. Pravoslavnu veru su potisnule komunističke ideje. Komunisti su umesto Svete Trojice proslavljali Lenjina, Marksa i Engelsa. Lenjin je posle smrti proglašen za večitog lidera („Lenjin je živeo, Lenjin je živ, Lenjin će živeti večno!“). Komunistička partija je umesto crkve postala organ koji bi trebalo da ujedini sve ljude ovoga sveta („Proleteri svih zemalja, ujedinite se!“). Partija je bila svojevrsno otelovljenje „narodne vlasti“, a autokratija je zvanično ukinuta. Međutim, vlast je, kao i ranije, i dalje bila u rukama jednog lidera.

Koncepcija „narodnosti“ je transformisana u predstavu o SSSR-u kao svetskoj državi koja ujedinjuje različite narode koji teže za slobodnim i pravednim svetom („SSSR je bedem mira“). Za razliku od „trijade“, ova nova ideologija je imala globalne ambicije. Sovjetski Savez je dugo gajio nade na organizovanje svetske socijalističke revolucije.

21. vek: Jedinstvo, patriotizam, nezavisnost 

Vladimir Putin za govornicom. Crveni trg, Moskva.

AP

Komunistička ideologija je dospela u ćorsokak kada je tokom 1980-ih ekonomska i politička kriza uzdrmala SSSR, posle čega se on iznenada raspao. Zastarela sovjetska ideologija je završila u „starom gvožđu“ istorije, a novopečena Ruska Federacija je godinama bila bez ikakve zvanične ideologije. To je tako trajalo sve dok Vladimir Putin nije preuzeo odgovornost po ovom pitanju. Današnja ruska ideologija se gotovo u potpunosti zasniva na njegovim govorima i vrednostima koje on ističe, a među njima je najvažnije blagostanje ruskog naroda. Taj cilj se, po Putinovom mišljenju, može postići pomoću koncepcije koju čine tri imperativa.

Prvi je jedinstvo ruskog naroda (vladajuća politička stranka se zove „Jedinstvena Rusija“). To je u nekom smislu vaspostavljanje koncepcije „narodnosti“. „Naše jedinstvo je najčvršći temelj budućeg razvoja“, rekao je Putin 2018. godine u svom gošišnjem obraćanju Federalnoj skupštini.

Drugi imperativ je patriotizam. On „treba da se zasniva na našoj istoriji“ i da se potvrđuje „razvojem zdravog načina života koji podrazumeva fizičke aktivnosti i sport“, kako bi se „došlo do visokih rezultata i pobede“.

I treće, sve to nije moguće postići bez čvrste spoljne politike: „Rusija je zemlja sa istorijom koja traje preko hiljadu godina. Ona je skoro uvek imala tu privilegiju da vodi nezavisnu spoljnu politiku“. Ruski predsednik je takođe u više navrata istakao da je današnji svet multipolaran i da je nemoguće vratiti se na bipolarno doba Hladnog rata. Ukratko, današnja ruska ideologija je razvijena i moderna verzija „trijade“ iz 19. veka, koja je u periodu od nekoliko proteklih vekova u Rusiji najduže bila na snazi.

Georgij Manajev, Russia beyond