110 godina golubije pošte u Srbskoj vojsci

Sve je počelo još krajem 1902. i početkom 1903. godine, kada se Kosta Miletić vratio sa školovanja u Rusiji i među projektima koje je odmah počeo da radi, a u cilju uvođenja vazduhoplovstva u Srpsku vojsku, golubijoj pošti dao veoma važno mesto. To je bio embrion vazduhoplovstva u nas, prva konkretna vazduhoplovna služba u Srbskoj vojsci. Kosta Miletić je, nesumnjivo, njenom nastanku i razvoju dao najveći doprinos, što se najbolje vidi sa vekovne distance od 110 godina.

Pitanje golubije pošte u srbskoj vojsci prisutno je od prvih saznanja da se golubovi pismonoše uspešno koriste za održavanje veze, i iksustava o tome, koja je prenosila vojna i druga štampa. To je period od osamdesetih godina XIX veka pa do početka XX veka. Inače, poznato je da se golubovi pismonoše (pa i neke druge ptice) koriste za vezu (prenos poruka i pošte) od najstarijih vremena. Dokazi o upotrebi golubova u vojne svrhe stari su oko dve hiljade godina, po njima je Julije Cezar u ratu sa Galima prvi koristio te ptice za prenošenje poruka. Sa razvojem vojne organizacije i modernizacijom vojne tehnike, kao i potrebom za brzim prenosom informacija, mnoge vojske evropskih država uvode golubiju poštu, kao sastavni deo sistema veza i novonastajućih vazduhoplovnih formacija.

Premijerna široka primena golubova pismonoša zabeležena je u francusko-pruskom ratu 1870-71. godine, kada su takvim metodom veze ostvareni izvanredni rezultati. Kasnije su, pored Francuza i Nemačka, Rusija, Italija i druge države formirale jedinice (stanice) golubije pošte.

Krajem XIX veka Francuska je bila vodeća sila sa razrađenom mrežom stanica golubije pošte i sposobnošću da zadovolji potrebe održavanje veze golubovima na duži vremenski period. U francuskim vojnim krugovima vladalo je živo interesovanje za korišćenje golubova pismonoša u vojnim aktivnostima, posebno u izviđačkim zadacima. U Nemačkoj je pitanje uvođenja golubije pošte postavljeno 1871. godine, a 1874. godine organizovana je mreža stanica golubije pošte, koje se formiraju kao male, srednje i velike. U Austriji je 1875. godine ustanovljen vojni golubarnik u Komoranu, a 1882. godine i u Krakovu, planirano je da se golubarnici uspostave u svim pograničnim tačkama carevine. U to vreme u Engleskoj su vojni golubarnici uspostavljeni samo u nekim pribrežnim (graničnim) mestima, a za šire angažovanje računalo se na civilne golubove i golubarnike. U Italiji je prvi veliki golubarnik ustanovljen 1876. godine u Ankoni, a drugi 1879. godine u Bolonji. U Španiji je 1879. godine ustanovljen prvi vojni golubarnik u Gvadoloru, a u to vreme pored centralne stanice golubije pošte u Madridu i pet pomoćnih (etapnih) stanica, bilo je još 18 stanica u pograničnim i pribrežnim mestima. U Portugaliji je postojala centralna stanica golubije pošte u Lisabonu i još 12 na raznim pograničnim tačkama. U Švedskoj je postojao jedan golubarnik ustanovljen 1886. godine. U Danskoj nisu postojali vojni golubarici, ali se u slučaju rata računalo na angažovanje civilnih. U Belgiji je u to doba postojao jedan vojni golubarnik u Anversu, ali su vojne vlasti računale da se u slučaju potrebe mogu angažovati golubovi pismonoše iz raznih golubarskih udruženja.

Strana gledanja na upotrebu golubova pismonoša i iskustva u vezi njihovog korišćenja u praksi veoma brzo su dopirala do srpske vojske, pa su se u vojnoj i drugoj štampi pojavljivali članci o tome.

Za potrebe golubije pošte odabirali su se rasni golubovi letači. Linije vazdušne pošte se projektuje rasporedom para golubova na krajnje tačke, tako da se svaki golub vraća nepogrešivo u svoj matični golubarnik. Golubovi zahvaljujući „instiktu gnezda“ imaju izvanredan sistem navigacije.

Depeše koje nose golubovi, pišu se na tankom papiru, umanjene ili mikrofilmovane, i pričvršćuju za telo ptice na više načina: laki metalni prsten oko noge; minijaturna kurirska torbica oko vrata, ili (kod nas zagovarano) smeštaj depeše u šuplji komad odsečenog guščijeg pera koja se pričvršćuje na repna pera goluba pismonoše.

U jedinicama, golubovi su nošeni u specijalnim kavezima u koje su golubovi mogli samo da uđu, ali ne i da izađu (posebni otvor – vratanca - kliket).

Realizacija ideje o uvođenju golubije pošte u Srsku vojsku počela je posle povrtaka Koste Miletića sa školovanja u Rusiji. On je tamo u golubijoj stanici Vazduhoplovnog obrazovnog centra Volkovo polje kod Sankt Peterburga završio obuku za rad sa golubovima, formiranje stanica golubije pošte, rukovođenje radom i primemnu pošte u praksi. Po povratku u Srbiju on je podneo detaljne izveštaje o svom boravku u Rusiji, posebno o onim stvarima koje su bile interesantne za primenu u Srbskoj vojsci.

Kao što je već rečeno, Kosta Miletić je odmah po povrtaku sa školovanja uradio predlog za formiranje Golubije pošte. O tom projektu je vođena diskusija na sednicama inžinjerijskih i drugih stručnjaka – oficira u Generalštabu, a nakon toga je urađen predlog ili projekat pravila golubije pošte 1902-1903. godine. Taj projekat nije pronađen i nemamo uvida u njegov sadržaj, Šta je dalje bilo ne zna se ali je aktivnost na tom planu mirovala, a Kosta Miletić je uzaludno pokušavao da nešto pokrene.

Na sednicama Generalštabne komisije 1905. godine odlučeno je u okviru celovitog „Programa naoružanja naše vojske inžinjerijskom spremom“ da se pristupi ustrojstvu Golubije pošte i da uspostavi jedna centralna stanica. Međutim, sve je ostalo na tome.

Tek za vreme aneksione krize 1908. godine, kada je parobrodskoj stanici u Obrenovcu zaplenjena korpa sa 17 golubova pismonoša (iz vojnih golubijih stanica Petrovaradin, Komoran i Pešta), koje je nosio austrijski špijun, odjednom se digla uzbuna i naređeno je da se hitno pristupi formiranju golubije pošte u Srbskoj vojsci.

Od ministra vojnog đenerala Stepe Stepanovića, Kosta Miletić je hitno dobio zadatak da pregleda zaplenjene golubove i da referiše o mogućnosti da se isti golubovi iskoriste za formiranje srpske golubije pošte.

Kosta Miletić je referisao ministru vojnom da postoje dobri izgledi da se brzo oformi golubija pošta. Đeneral Stepa je odmah naredio kapetanu Miletiću da iz arhiva izvadi dokumentaciju i da se hitno štampaju „Pravila golubije pošte“ i da se odmah krene sa realizacijom programa za izgradnju objekata, nabavku golubova i potrebnih sredstava.

U oktobru 1908. godine odobren je kredit za izgradu stanice golubije pošte, pa je Kosta Miletić upućen u Niš, gde je Medoševcu počeo izgradnju objekata i formiranje stanice. Koristio je zaplenjene austrijske golubove pismonoše, a za potrebe rada na pripremama i izgradnji dobio je potreban broj vojnika i starešina.

Ubrzo je Minstar vojni general Stepa Stepanović izdao naređenje (FĐ 9286, od 5. novembra 1908. godine, Službeni vojni list broj 31 od 13. novembra 1908. godine, strana 585), a na osnovu Uredbe o formaciji celokupne vojske od 15. februara 1902. godine, da se: 1) Ustroji u Nišu Stanica III reda Golubije pošte po propisanom sastavu. 2) Stanica će stajati neposredno pod komandantom II inžinjerijskog bataljona. 3) Stanica će početi da dejstvuje 20. ovog meseca.

Prva stanica golubije pošte III reda ustrojena je u Nišu, komandir je bio poručnik Lazar Krstić, njega je obučio i uveo u dužnost kapetan I klase Kosta Miletić. Stanica je počela sa radom, izgrađeni su golubarnici, počelo je gajenje i uvežbavanje golubova pismonoša, vršena je obuka ljudstva određenog za rad u stanici. Sledeće, 1909. godine, na Trupalskom polju u blizini Niša, podignuta je specijalna zgrada za potrebe stanice golubije pošte. Sledeće, 1910. godine, počela je obuka sa mladim golubovima, stacionarno, jer nije bilo pokretnih golubarnika. Golubovi iz niške stanice su do juna 1913. godine, bili izvežbani za letenje iz pravca Sukova, Užica i Smederevske Palanke. Sa Sukovske železničke stanice, golubovi su do Niša stizali za jedan sat, a iz Smederevske Palanke i Užica za dva sata.

Druga stanica golubije pošte III reda osnovana je U Pirotu, 1911. godine, a prvi komandir bio je poručnik Đorđe Bošković. Golubovi iz te stanice su do juna 1913. godine uvežbani za održavanje veze između štaba u Pirotu sa utvrđenjima u okolini. Golubarnik je bio smešten u pirotskoj kasarni.

Kada je 24. decembra 1912. godine formirana Vazduhoplovna komanda Srpske vojske u Nišu, u njen sastav pored aeroplanske eskadre, balonskog odeljenja i vodinične centrale ušla je i golubija pošta pod komandom potporučnika Dragoljuba Marjanovića.

Srbska vojska tokom balkanskih ratova nije upotrebljavala golubiju poštu, premda su golubovi bili spremni.

Posle Lazara Kostića, na mesto komandanta Prve (niške) golubije stanice, postavljen je, 30. novembra 1913. godine, potporučnik Velimir Cvetković, a njega je 29. maja 1915. godine zamenio potporučnik Dragoljub Marjanović.

Tokom Prvog svetskog rata korišćena je golubija pošta, bar tokom 1914. godine. Poznato je da su jedinice Drinskog odreda iz sastava Užičke vojske koristili golubove za slanje obaveštenja u Vrhovnu komandu u Nišu.

Tokom povlačenja preko Albanije u zimu 1915/16. godine pripadnici stanica golubije pošte nosili su sa sobom opremu i korpe sa golubovima pismonošama. Oni su uspeli da savladaju brojna iskušenja i spasu dragocene ptice. Niška i Pirotska golubija stanica su se povukle sa ostalim srbskim jedinicama na Krf.

Korišćenje golubova pismonoša je bilo veoma intenzivno na Solunskom frontu, naročito su ih koristili saveznički obaveštajci ubačeni na okupiranu teritoriju.

Nakon reorganizacije srpske vojske i vazduhoplovstva na Solunskom frontu u proleće i leto 1916. godine golubija pošta je intenzivno korišćena u borbenim dejstvima, a golubovi su često bili jedina veza sa porobljenom Otadžbinom.

Priredio Zlatomir Grujić, udruzenjepvlps.org