Major Dragutin Gavrilović: Vojnici, junaci!

08.10.2018. god.

„Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.

Vojnici! Junaci!

Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.

Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!“

Ovim slavnim rečima junak major Dragutin Gavrilović 8.10.1915. poveo svoj puk u odbranu Beograda, ušavši tako sa svojim junacima u legendu i upisavši se na najslavnije stranice srpske istorije.

Retko koji vojnik je preživio taj dan, a major Dragutin Gavrilović je bio teško ranjen. Vozom je prevezen u bolnicu u rodni Čačak, gdje je operisan.

Međutim, otpušten je na lični zahtev posle nekoliko nedelja da bi se vratio na ratište. Dobio je čin potpukovnika i zajedno sa srbskom vojskom je prešao preko Albanije.

Dragutin Gavrilović je rođen u Čačku 25. maja 1882. godine. Završio je Vojnu akademiju 1901. godine, i osim čuvene odbrane Beograda, bio je učesnik svih bojeva srpske vojske u Prvom svjetskom ratu.

Njegov lični opis iz službenog kartona glasio je: Stas visok, lice okruglo, kosa prosijeda, oči smeđe, nos pravilan, brkovi prosedi, podšišani, usta pravilna, bradu brije, osobenih znakova nema. Ali vojničkih vještina nije mu nedostajalo.

Gavrilović se istakao i tokom proboja Solunskog fronta. Imao je takvu moć da je njegov dolazak među vojnike podizao njihov borbeni duh. Smatrao je da „nema rata bez borbe prsa u prsa“ i da „nema bitke bez upotrebe bajoneta“.

Vojvoda Petar Bojović je nakon rata predložio da Gavrilović dobije viši čin. Međutim, vojvoda Stepa Stepanović je to odbio jer je smatrao da je previše mlad.

Neposredno po završetku rata Gavrilović je sa svojim pukom bio raspoređivan po Banatu i Makedoniji. U maju 1930. godine, Grad Kruševac je tadašnjeg pešadijskog potpukovnika Dragutina Gavrilovića proglasio za svog počasnog građanina i on je uživao veliki ugled u vojsci i narodu.

Slavni major bio nepodoban komunističkom režimu

Polagao je generalski ispit u Štipu 1927. godine, ali je oboren. Kada je prekomandovan u Beograd, više nije želio da polaže taj ispit. Čin generala, kao i funkcija ministra ponuđeni su mu nakon puča 27. marta 1941. godine, ali je on to odbio uz reči: „Ne želim ni generalski čin ni vojničku fotelju, ja sam vojnik!“

Nova burna epizoda u životu Dragutina Gavrilovića počela je sa Drugim svetskim ratom. Zarobljen je posle povlačenja vojske u Sarajevu 1941. godine i odveden u koncentracioni logor kod Nirnberga.

Prema predanju, kada se rat završio, vrata logora su se otvorila i on je trebalo da prvi izađe, zbog starosti i teške bolesti. Međutim, nije hteo, već je logor napustio poslednji. Posle kraćeg bolovanja, vratio se kući i porodici u svom stanu na Slaviji. Slavni oficir je bio oženjen Darinkom, sa kojom je imao sina i četiri ćerke.

Dragutinov sin Dragoš bio je artiljerijski poručnik. Hrabro se borio 1941. protiv Nemaca kao komandir baterije kod Gornjeg Milanovca. Takođe je odveden u zarobljeništvo. Posle zarobljeništva, emigrirao je u Čikago, gde je kasnije dobio sina koji je dobio dedovo ime Dragutin.

„Kad je moj pradeda došao iz zarobljeništva bio je kost i koža. Bio je sedam dana u sabirnom centru na Banjici, gde se malo oporavio. Došao je kući i okupio porodicu oko sebe. Srce mu je desetog dana puklo od uzbuđenja. Umro je u svom stanu na Slaviji, 19. jula 1945, u krajnjoj bedi. Sahranjen je u odrpanoj uniformi pukovnika Jugoslovenske kraljevske vojske, u grobnici svoje rođake na Novom groblju, jer nije imao svoju“ kazao je Miloš Marinković, sin najmlađe ćerke Dragutina Gavrilovića.

Postoji i predanje koje govori, da tih dana dok je boravio u Beogradu, na ulici su ga presreli mladi komunisti, koji su ga zverski pretukli, i na taj način ubrzali njegovu skoru smrt.

Za komuniste on je bio pripadnik drugog režima pa njegova porodica nije dobijala njegovu penziju deset godina. O komandantu Gavriloviću počinje da se priča tek šezdesetih godina prošlog veka, kada je njegov govor ušao u vojne i istorijske udžbenike.

IN4S

Izvor
/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »