Prelazak Đavoljeg mosta: Kako se Rusija borila za nezavisnost Švajcarske

Pre više od 200 godina su ruske trupe na čelu sa vojskovođom Aleksandrom Suvorovom ratovale u Švajcarskoj jer su obe zemlje imale zajedničkog neprijatelja – Napoleona.

„Generalu koji nije znao za poraz ruski car je 1799. godine naredio da napusti bojno polje u Italiji i prebaci trupe u Švajcarsku kako bi se uhvatio u koštac sa Francuzima. Taj general je bio Aleksandar Suvorov. Njegova dramatična vojna kampanja u Švajcarskim Alpima ubrzo je postala legenda koja i danas živi“ – tako švajcarski muzej na svom sajtu predstavlja izložbu o ruskom vojskovođi.

„Ruski vojnik je spretniji od jelena“

U to vreme se Rusija ujedinila sa Austrijom i Velikom Britanijom u borbi protiv francuskih revolucionarnih trupa koje su na kontinentu osvajale jednu zemlju za drugom. Suvorov, koji nikada nije izgubio nijednu bitku, nekoliko puta je pobedio Francuze u Italiji, i tako anulirao tamošnje Napoleonove pobede.

Aleksandar Suvorov

Vladimir Bojko/Global Look Press

Beču se, međutim, nije dopalo jačanje pozicija Rusije u Italiji, te je insistirao da se Suvorovljeve trupe prebace u Švajcarsku kako bi se ujedinile sa ruskim i austrijskim pukovima i borile protiv francuske armije generala Andrea Masene. Ruski vojskovođa je želeo da stigne u Švajcarsku što pre pa je izabrao put preko Alpskog prevoja. Taj put je bio uzak i pun serpentina, a kontrolisali su ga Francuzi. Suvorovljev plan je ličio na samoubilačku misiju, ali je on ipak rekao: „Gde prođe jelen, tamo će proći i ruski vojnik. A gde jelen ne prođe, ruski vojnik će proći bez obzira na sve“.

Đavolji most

Suvorov se sa 20.000 vojnika najpre probio na Prevoj Svetog Gotarda gde je uspeo da pobedi Francuze. Međutim, usledio je ozbiljan izazov kada su Rusi naišli na takozvani Đavolji most. Taj most iznad brze planinske reke bio je veoma uzak i veoma oštećen.

„Suvorov prelazi Đavolji most“.

Aleksandar Kocebau/Vikipedija

„Ali to nije zaustavilo pobednika. Oficiri [nalaze daske] i povezuju ih šalovima, a vojnici trče [po mostu] i spuštaju se sa vrhova u ambis kako bi stigli neprijatelja i pobedili ga na svakom mestu“, pisao je kasnije Suvorov imperatoru Pavlu I. Daske su uzete iz obližnje šupe.

Kada je ruska vojska – gladna, promrzla i sva u ranama posle prelaska mosta pod francuskom vatrom – stigla u mesto Altdorf, tamo ih je čekalo još jedno neprijatno iznenađenje. Naime, dalje nije bilo puta nego dve planinske staze kojima se danas može proći samo pomoću specijalne opreme. Suvorov je kritikovao svoje austrijske saveznike zbog toga što ga nisu unapred obavestili o tome.

„Ali mi smo Rusi“

Trebalo je da iscrpljena armija pređe planinski prevoj visok 2.000 metara, sve vreme odbijajući francuske napade na njenu pozadinu.

„Bila je potrebna gvozdena volja za odluku da se ode iz Altdorfa. Za prelazak tog puta trebalo je imati neograničenu veru u svoju vojsku“, napisao je kasnije ruski imperatorski ministar odbrane Dmitrij Miljutin.

Mnogi vojnici su izgubili život tako što su se okliznuli i pali sa planinske staze. Takođe je izgubljeno mnogo konja i municije, a kada su sovjetski vojnici pomislili da su postigli nemoguće i došli na odredište, tj. u dolinu Moutatal, čekalo ih je još jedno neprijatno iznenađenje. Naime, kada je tamošnje ruske snage napustila glavnina austrijske armije, Francuzi su ih do nogu potukli, tako da Suvorov nije imao kud. I to nije bilo sve: njegove pukove su u dolini opkolili daleko brojnije trupe budućeg Napoleonovog maršala Andrea Masene.

„Suvorovljev marš preko Alpa“

Vasilij Surikov/Ruski muzej

Suvorov je osetio potrebu da se obrati svojim oficirima. „Svuda oko nas su planine... Svuda oko nas je snažan neprijatelj koji se ponosi svojom prethodnom pobedom. S obzirom da se ruska vojska našla u velikoj opasnosti mi ne možemo dobiti nikakvu pomoć. Možemo se uzdati samo u Boga, i krajnju hrabrost i odanost naših vojnika. Suočićemo se sa neviđenim teškoćama! ... Ali mi smo Rusi! S nama je Bog! Spasite čast Rusije i njenog imperatora! Spasite njegovog sina“, strastveno je uzviknuo vojskovođa imajući u vidu da je Pavlov sin Konstantin bio jedan od vojnika Suvorovljeve armije.

Trijumfalno probijanje obruča

Glavnina Masenine armije, koja je bila dvostruko brojnija od ruskih snaga, krenula je u napad 1. oktobra. Ruski kontranapad je, međutim, bio toliko munjevit i silovit da su Francuzi doživeli potpuni slom. Masena je i sam jedva umakao ruskom vojniku koji ga je uhvatio za rame i otrgnuo mu epoletu. Tako su Francuzi ponovo doživeli poraz i podneli velike gubitke.

Suvorov je uspeo da probije obruč i sačuva 75% svoje armije. Miljutin naglašava: „Taj neuspešni pohod je doneo ruskoj armiji veću slavu od najtrijumfalnije pobede“.

„Ja bih sve svoje pobede menjao za Suvorovljev pohod kroz Švajcarsku“, priznao je Masena. 

Na putu Suvorovljevog marša kroz Švajcarsku danas postoji šest muzeja.

Aleksej Timofejčev, Russia beyond