BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti

Davidoviću i Karađorđeve zvezde i Legija časti
04.09.2018. god.


Želim da vas ovo pismo zateče u zdravlju i zadovoljstvu. Ja vam neći moći da ga pošaljem, jer se nalazim u neprijateljskoj zemlji (Bugarskoj). Nego pišem onako. Ako poginem možda će se neko naći da ga pošalje. A ti Milice čuvaj ime i obraz, jer ako obraz izgubiš, sve si izgubila. I čuvaj dete, ako si ga rodila. Nešto si mi i o tome govorila pred odlazak. Ako si sina rodila, a ja se živ ne vratim u selo, nađeni mu ime Ratko, jer se uz rat rodio. A ako je devojčica, neka bude Stana, po majci... Ako imate što hrane, dobro sakrijte, jer će vam neprijatelj sve oduzeti. Ovde hleba ni od korova. Mi na frontu sada dobijamo od Francuza konzerve, pa lepo. Siti smo i sad imamo puno municije. Ako se vratim, kupiću ti šivaću mašinu. Video sam u Solunu silne šivaće mašine. Sve vas pozdravlja vaš Budo”, piše pismo Budimir Davidović ženi Milici i majci, a zna da ga neće moći poslati sa Solunskog fronta 1916. godine iza položaja u nekoj pećini, a redovi su pribeleženi u knjizi „Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom” koju potpisuju Radovan M. Marinković, Nika Nikola Stojić, Jovica M. Slavković i Zoran Marinković. Puna je ona priča o seljacima – junacima i oficirima srpske vojske koji su vojevali još u Balkanskim ratovima, a nisu se oglušili ni na poziv vrhovnog komandanta prestolonaslednika Aleksandra od 22. jula 1914. godine.


„…Junaci, na svetu nema svetije dužnosti, nego što je odbrana svoje države, svoje nacije i vere, od odbrane svoga ognjišta svojih starih i nejakih. Stoga, a s verom u Boga, njegovu pravdu i milost, pođimo napred, uvereni u pobedu i ukrasimo naše zastave novim lovorikama. Jer na tim zastavama proviđenje je ispisalo danas jasnije nego ikad naš ratni poklič: U boj za slobodu i nezavisnost Srbskog naroda! – Živela Srbija! Živela moja dična vojska!

Davidović rodom iz Goračića beše, jedan od najvećih srbskih junaka u Prvom svetskom ratu. Istakao se, piše dalje, u borbama na Kumanovu u Prvom i junačio na Bregalnici, na Dreniku u Drugom balkanskom ratu, sa svojim Prvim bataljonom Desetog pešadijskog puka. Iz prve godine Velikog rata stoji pribeleška „da je čuda činio na Bakovu potoku u Bosni, na Romaniji. Druge prošao albansku golgotu i vidao rane na Krfu. Dobrovoljac na Solunskom frontu „sa vojvodom Babunskim, komitom, pet puta se kroz položaj vraćao u svoju jedinicu donoseći izveštaje”...

A onda Veternik 1918. i akcija uništavanja bugarskih zemunica, prava kasapnica. Pri povlačenju kada je hteo da vrati Bugarima bombu, ona eksplodira... i tako Buda ostaje bez desne ruke... Bolničarka Draginja Draga Purić upisala je u svoj dnevnik:

„Donesoše Budimira Davidovića iz Goračića sa 17 rana i bez šake na desnoj ruci. Vidim kako je težak ranjenik. Brižno ga negujem kao rođenog brata. Teško govori, jer je izgubio od rana mnogo krvi... Danas šestog dana došli su kod njega komandant cele vojske na Solunskom frontu, general Saraj i regent Aleksandar Karađorđević i razgovarali sa Budimirom, koliko je on uopšte mogao da priča... General Saraj skide sa svojih prsiju Legiju časti i meće na Budimirove ranjene grudi. Takođe i regent Aleksandar skida, potom, Karađorđevu zvezdu sa svojih prsa i kači je na Budimirove...”

Davidović je nosilac dve Karađorđeve zvezde vojničkog reda – zlatne i srebrne, ali i drugih visokih odlikovanja. Istoričari su zabeležili „da je on možda i najveći junak Velikog rata” iz kojeg se vratio u svoj zaselak Dragačicu, u kojoj je dobio, ali ubrzo i napustio službu poreskog izvršitelja, naglašavajući „da se on nije borio za to, da siromašnim seljacima oduzima stoku, ako nisu platili poreze i prireze”. Mučio se sa porodicom i u Čačku tokom Drugog svetskog rata, kada piše saborcu Milutinu Rankoviću u Goračiće, vapijući da mu obezbedi nešto hrane.

Pred smrt, 1980. godine darovao je Narodom muzeju u Čačku sva ratna odlikovanja, ne samo oba ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima i francusku Vojnu medalju, dok neki istraživači, navode pisci spomeničkih redova, kažu da je Budimir Davidović bio srbski vojnik sa najviše ratnih odlikovanja.

Olga Janković, Politika


  • Izvor
  • Budimir Davidović, foto: Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...


Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...


Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...


Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »