„Mekejna i Srbi mrze skoro isto koliko i Rusi“

U poređenju sa brojnim pohvalama i lamentima, skromno saučešće predsednika Donalda Trampa ("Moje najdublje saučešće i poštovanje porodici senatora Džona Mekejna. Naša srca i molitve su sa vama!") je izgledalo skoro kao uvreda.

Ali Tramp nije imao razloga da voli pokojnog Mekejna, niti je licemerje ikad bilo jedna od njegovih mana.

O smrti Mekejna oglasili su se i jedni takvi veliki političari kao što su Petro Porošenko (koji je nazvao Mekejna "velikim državnikom" i "velikim prijateljem Ukrajine") i Mihail Sakašvili ("Svi mi smo dužni da mu odamo počast i da zapamtimo da on nije bio samo nacionalni heroj Amerike, već i nacionalni heroj Gruzije", čija je smrt "nenadoknadiv gubitak Gruzije i celog sveta").

Čak i u ruskim medijima i društvenim mrežama, uprkos nedelji, bilo je na stotine, saopštenja posvećenih Mekejnu. U suštini, naravno, kritički - ali bilo je onih koji su "odali priznanje" principu i hrabrosti pokojnog senatora.

 

I evo u patriotskom segmentu. Za rusku opoziciju Mekejnova smrti postala je najveća bol. Kada je poznati opozicioni novinar dozvolila sebi da napiše na fejsbuku lepe reči, na nju se obrušio niz uvreda. Da li je senator iz Arizone bio toliko popularan među moskvskim i sankt-peterburškim liberalima? A ako je tako, zašto?

Odgovor, kako se često dešava, leži na površini.

Džon Mekejn je svom svojom dušom mrzeo Rusiju i Ruse. U tom smislu, bio je tipičan predstavnik američke elite. Za VASP (skraćenica za belog anglosaksonskog protestanta), ovaj fenomen je uobičajen. U američkim političkim krugovima ima puno takvih, ako ne i velika većina - ali Mekejn je učinio mržnju prema Rusiji njegovim glavnim principom i uverenjem.

"Ja nisam antiruski nastrojen. Ja sam više pro-ruski od režima koji vas danas loše vodi", rekao je Mekejn, što ne treba nikoga da dovede u zabludu. Šta god je bio Mekejn, znao je da se prihvati mržnje prema celoj jednoj naciji u otvorenom pismu, upućenom narodu, barem mudro. Dakle, ovim rečima, sebe je izgradio "čuvarem" interesa običnih građana Ruske Federacije, "potlačenih nečovečnim režimom domorodaca KGB-a". Ali u praksi, u stvari, sve je bilo potpuno drugačije.

U avgustu 2008. godine, kada je senator Mekejn vodio svoju kampanju za američkog predsednika, gruzijski predsednik Sakašvili mučki je napao Južnu Osetiju, započevši kratki krvavi rat. Kao rezultat ovog kratkog, petodnevnog rata, ubijeno je nekoliko stotina civila, uključujući žene i decu. Iza kulisa gruzijske agresije bio je senator Džon Mekejn, ubeđujući "velikog prijatelja" Mihaila Sakašvilija da Sjedinjene Američke Države čvrsto podržavaju njegovu borbu sa "severnim medvedom". Mekejn, naravno, nije brinuo o Južnoj Osetiji - planirao je da koristi temu gruzijsko-ruskog sukoba zbog svoje predizborne kampanje.

 

Njegov plan je bio da brzo slomi efikasnu operaciju ruske vojske kako bi prinudila Gruzine na mir, ali krv poginule dece Chinvala i ubijenih ruskih mirovnjaka u kasarnama nije samo na rukama Sakašvilija, nego i na rukama senatora iz Arizone.