Četiri ratna lukavstva ruskih vojnika: Kako napraviti tenk ručne izrade i druge priče

Kako napraviti tenk ručne izrade? Kako otkriti neprijateljskog špijuna? Kako zaštititi tajne razgovore od neprijateljskog „prisluškivanja“.

Poznata šala glasi: „Ruski narod nije sklon planiranju, ali zato veoma moćno improvizuje“. Ona lepo odražava neverovatnu snalažljivost koju Rusi ispoljavaju u naizgled bezizlaznim situacijama. U ovom tekstu ćemo navesti najneobičnija ratna lukavstva sovjetskih vojnika iz doba Drugog svetskog rata.

1. Traktori prepravljeni u tenkove 

„NI-1“

Alf van Beem/Vikipedija

U prvim nedeljama rata nemačka armija je uništila većinu sovjetske tehnike. Rusiji su bili krajnje potrebni tenkovi i druga oklopna tehnika.

Prilikom odbrane Odese sovjetski vojnici su došli na ideju da preprave traktore i od njih naprave tenkove. Računalo se više na psihološki momenat nego na tehničke mogućnosti, jer se nijedan traktor sa montiranim topom ne može nositi sa pravom gvozdenom grdosijom teškom 30 tona.

Tako su protiv rumunskih jedinica koje su opkolile grad (Rumuni su bili saveznici nacista) ruski vojnici isterali 20 traktora koje su „blindirali“ gvozdenim pločama. Sovjetski ratnici su noću sa uključenim sirenama i farovima krenuli u napad na zavojevače. I sami su se začudili kada su videli da Rumuni beže.

„U početku su traktori u Sovjetskom Savezu pravljeni tako da se pogoni mogu preorijentisati na proizvodnju tenkova. Gusenice sovjetskih traktora imaju istu širinu kao gusenice sovjetskih tenkova“, priča istoričar Jaroslav Listov. „Tada su neprijateljski vojnici pomislili da na njih idu ’tenkovi neobične konstrukcije’ i udarili su u panično begstvo. A naši vojnici su modelu takvog traktora dali naziv ’NI-1’, što je skraćenica od izraza ’na ispug’ (’da zaplaši’)“.

2. Lažni dokumenti 

 

Mark Markov-Grinberg/TASS

Za vreme opsade Lenjingrada nemačka komanda je redovno slala u grad svoje špijune. Oni su dobijali najbolje moguće isprave i veliki spisak adresa i kontakata koji su potrebni za uspešnu realizaciju operacije, ali su uvek bili raskrinkani već prilikom prve provere dokumenata.

Nemačka komanda nije mogla da shvati kako to Rusi uspevaju da otkriju špijune, jer su te pasoše falsifikovali najbolji nemački stručnjaci. Oni su birali odgovarajući papir sovjetske proizvodnje, vodili su računa o najsitnijim nijansama svake boje, nalazili tajne znake, ali sve je bilo uzalud.

Posle rata se ispostavilo da je „caka“ bila u tome što su pedantni Nemci spajalice za te pasoše pravili od nerđajućeg čelika, dok su se pravi sovjetski pasoši držali na običnim spajalicama na koje se brzo hvatala rđa.

3. „Seoski“ snajperisti 

 

Getty Images

U okršajima protiv nemačkih trupa u gornjem toku Dona sovjetski snajperisti su bez gubitaka u svojim redovima uništili celu neprijateljsku minobacačku jedinicu.

Nemci su smestili svoju jedinicu u jednoj udolini i dobro su utvrdili položaj. Imali su idealan pregled terena i mogli su da gađaju sve sovjetske vojnike koji kreću u napad.

To, međutim, nije sprečilo sovjetske snajperiste da prodru u neprijateljske redove. Dva borca su se ušunjala u selo koje su Nemci već uništili. Sovjetski snajperisti su zapalili drvene razvaline kako bi sakrili svoj položaj, a zatim su se sakrili u peći srušene kuće.

Ujutru su iz stare peći u centru razorenog sela redom „skidali“ jednog po jednog neprijateljskog vojnika. Pobili su celu jedinicu, a da Nemci nisu ni shvatili da ih neko odnekud gađa.

4. Nasamareni nemački „prisluškivači“ 

 

Zelma/Sputnik

Hitlerove mašine su mogle bez problema da dešifruju i pošalju komandi svaku radio-vezu i sve kodove sovjetskih vezista i partizana. Shvativši to, pojedini partizanski odredi su odlučili da u svojim šifrovanim porukama namerno prave pravopisne greške kako bi zbunili nemačke obaveštajce.

Tako su se umesto oklopnih transportera pojavili bronitronspaaaaarteri, samaaalёtыыыы, avtamatы itd. Šlag na torti je bilo „bogatstvo“ ruskog jezika, tj. nepristojna leksika. Nemački obaveštajci su bili na mukama kada je trebalo da dešifruju razgovore na ruskom jeziku začinjenom svakojakim „sočnim“ izrazima.

Nikolaj Litovkin, Russia beyond