BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Zlotvor sateran u „mišju rupu“: Kako je Crvena armija stezala obruč oko Hitlera

Zlotvor sateran u „mišju rupu“: Kako je Crvena armija stezala obruč oko Hitlera
19.07.2018. god.


Sovjetskim vojnicima je ostalo još dva dana do juriša na Hitlerov podzemni bunker u Berlinu, ali ih je nacistički vođa preduhitrio i izvršio samoubistvo.

U filmu Klinta Istvuda „Voz u 15:17 za Pariz” („The 15:17 to Paris”), postoji scena u kojoj trojica Amerikanaca razgledaju berlinski muzej. Kustos im priča kako je Adolf Hitler izvršio samoubistvo u Berlinu kad su ga opkolili Sovjeti, a Amerikanci se tome čude jer su mislili da je Hitler bio u obruču američke armije.

„Vi Amerikanci ne možete prisvajati zasluge svaki put kada je zlo pobeđeno!”, 
kaže im kustos s punim pravom. SAD, Velika Britanija i druge saveznice su naravno dale svoj doprinos pobedi nad nacizmom, ali je upravo Crvena armija zauzela Berlin i prouzrokovala Hitlerovo samoubistvo. Evo kako se to dogodilo.

Podzemno utvrđenje

 

Firerov bunker blizu Kancelarije Rajha u Berlinu.

Početkom proleća 1945. godine Hitler se našao u teškoj situaciji kada se sovjetska armija približila glavnom gradu Nemačke sa istoka, a američko-britanske trupe su nadirale sa zapada. Nacistički vođa je imao sve manje prostora za manevar, ali nije hteo da se preda.

„Nije u našem stilu da budemo pobijeni kao ovce”, 
citirao je Hitlera njegov biograf Joakim Fest, dodavši da je Hitlerov „stil“ tokom poslednjih meseci bio beskrupulozan, krvožedan i Vagnerovski pretenciozan.

Pa ipak, Hitler je shvatao da mu se bliži kraj. Od januara 1945. godine do smrti u aprilu on je živeo u „Firerovom bunkeru”, tj. u skloništu ispod Kancelarije Rajha u Berlinu. Saveznici su intenzivno bombardovali grad i zato Hitler gotovo da nije izlazio iz bunkera.

Najveći zločinac planete gubio je rat i kontrolu nad svojim trupama. „On je potrošio svoje vreme na beskorisne prepirke, optužbe i evociranje uspomena”, 
piše Fest. Bliski prijatelj Adolfa Hitlera video ga je kao starog histeričnog čoveka kome drhte ruke i koji neprekidno jede slatkiše (čak i serijske ubice tako „skidaju stres“), ali je propovedao „pobedu” i „borbu do kraja”.

Rusi dolaze 

Borbe Crvene armije na ulicama Berlina 1945.

Tada više nisu postojale šanse da Nemačka pobedi, osim u Hitlerovoj mašti. Sovjeti su 9. aprila zauzeli Kenigzberg, 13. aprila Beč, a tri dana kasnije je počela Bitka za Berlin.

„Sa obe strane je ratovalo 3,5 miliona ljudi”, 
kaže istoričar Anatolij Davidenko. „Nijedna operacija u Drugom svetskom ratu nije bila toliko sveobuhvatna kao Bitka za Berlin”.

Nemci su se grčevito borili da odbrane svoju prestonicu. General Nikolaj Popelj iz tenkovskih trupa u svojim 
memoarima je pisao: „Berlin je ispred nas!”, a zatim: „Krvlju smo platili svaki metar berlinske zemlje”. I zaista, Crvena armija je u ofanzivi na grad izgubila 80.000 vojnika.

Sve je propalo

 

Hitlerov kauč 7. jula 1945. godine. Ruski vojnik sedi na kauču na kome je sudeći po saopštenjima izvršio samoubistvo nemački diktator Adolf Hiteler u utrđenju ispod Kancelarije Rajha u Berlinu.

„U bunkeru je i dalje vladao veštački optimizam”, piše Fest oko 20. aprila, tj. desetak dana pre 56. Hitlerovog rođendana i njegovog samoubistva. Skoro svi drugi nacistički funkcioneri su pobegli iz grada, a on je ostao. Bio je očajan ali je ipak naredio nemačkom narodu da se bori i pored toga što su Sovjeti zauzimali jedan rejon za drugim. Hitler se uzdao u armije i divizije koje su u tom trenutku već bile uništene.

Fest 
pretpostavlja da u tim poslednjim danima načelnik Hitlerovog štaba general Krebs nije čak ni pokušavao da predoči nacističkom vođi tačne podatke – to je bilo besmisleno jer je Hitler već pomerio pameću. „Krebs je pustio Hitlera da se zabavlja ‘igrajući se rata‘. Ovaj više nije imao nikakve veze sa stvarnošću, i svi su shvatali da on samo gaji iluzije”.

U određenom trenutku stvarnost se više nije mogla sakriti. Naime, 26. aprila su ruske bombe počele da padaju na Kancelariju Rajha i eksplodiraju iznad Hitlerove glave. Dva dana kasnije on je saznao da je Himler, jedan od njegovih najbližih pomoćnika, pokušao da stupi u vezu sa saveznicima kako bi se predao, a da je lider fašističke Italije Benito Musolini uhapšen i obešen. Osećajući da je ostavljen na cedilu i strahujući da će postati „eksponat u Moskovskom zoološkom vrtu“, Hitler je odlučio da izvrši samoubistvo.

Poslednji trenuci 

Adolf Hitler pozira sa Evom Braun u svojoj kući u Berhtesgadenu. Fotografija bez datuma. Pronađena u ličnim stvarima Eve Braun 1945.

Crvenu armiju je od Firerovog bunkera delilo samo par gradskih četvrti, tako da je Hitler morao brzo da dejstvuje. Zato se 29. aprila oženio svojom davnašnjom životnom saputnicom Evom Braun. Bio je to vrlo kratak brak. Nakon dva dana novopečeni bračni par se zatvorio u Hitlerovu sobu da se otruje cijanidom. Hitler je istovremeno i pucao sebi u glavu da bi smrt bila sigurnija.

Nije prošlo nedelju dana kada su sovjetski vojnici na čelu sa poručnikom Aleksejem Panasovom 5. maja pronašli tela Adolfa Hitlera i njegove žene, spaljena i sahranjena pored bunkera. Celim svetom se pronela vest da je Hitler mrtav. Po rečima maršala Georgija Žukova, koji je bio na čelu Crvene armije, saznavši za smrt svoga neprijatelja Josif Staljin je rekao: „Šteta što nismo uspeli da ga uhvatimo živog”.

Hitlerov grob 6. jula 1945. godine. Ruski vojnici pokazuju mesto gde je navodno zakopano Hitlerovo telo iza Kancelarije Rajha u Berlinu. Pored jame su kanisteri sa benzinom.

Sa druge strane Nikolaj Popelj piše da sovjetski vojnici nisu marili za Hitlerovu sudbinu. On se seća razgovora sa oficirom koji je zauzeo Kancelariju Rajha: „Taj bandit je pobegao u poslednjem trenutku. Ostalo je samo ugljenisano telo i kosti”, rekao je on. „Ne tugujte pukovniče, mi smo hteli pobedu, a ne njega!”

Hteli su pobedu i odneli su je. Berlinski garnizon je kapitulirao 2. maja, a 9. maja je kapitulirala cela nemačka armija. Nacizam je u tom trenutku bio mrtav, kao i njegov vođa.

Oleg Jegorov,
Russia beyond



  • Izvor
  • foto: Sovjetski oficir osmatra artiljerijsku paljbu u razorenom Berlinu. 30.04.1945. Oleg Knoring/Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...


Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...


Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...


Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...


Ostale novosti iz rubrike »