Čepurin: Beograd nalazi pod ultimativnim pritiskom tradicionalnih srbomrzaca

12.06.2018. god.

Podsetiću da je Moskva bila, jeste i biće na strani Beograda. I to mnogo vredi. Naš stav ostaje nepromenjen – podržaćemo onu odluku koju će Srbija i srbski narod smatrati prihvatljivom za sebe. Polazimo od toga da je pravni osnov za dogovor – Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244.

Kada je 862. godine Rjurik pozvan da postane knez u Novgorodu, stvorio je prvu rusku državu i započeo lozu Rjurikovića. Zahvaljujući naporima njegovih potomaka, severne ruske zemlje uskoro su postale jedna celina zajedno sa južnim (Kijevska Rus). Tako se pojavila stara ruska država. Danas broji 1.156 godina, piše ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin za Politiku.

Potomak Rjurika knez Vladimir doneo je 988. godine sudbinsku odluku kada je krstio Rus prema vizantijskom obredu. Tada je Vizantija bila najmoćnija i najprosperitetnija država sveta, sa kojom su održavali posebne veze istočnohrišćanski narodi, od Balkana do reke Volge. Već tada Rusi i Srbi, braća po krvi, zauvek su postali i braća po veri. I naša je obaveza da se sećamo svih slavnih stranica ove hiljadugodišnje istorije prijateljstva i uzajamne pomoći.

Ove godine proslavljamo i 180. godišnjicu od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Rusije i Srbije. Na svetu nema mnogo naroda koji su nam toliko bliski kao srbski narod.

Istorija Rusije poznaje ne samo velika dostignuća, već i najteža iskušenja. Najnovija etapa ruske državnosti započeta je 12. juna 1990. godine, usvajanjem Deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike. Kao što je bio slučaj i u Srbiji, devedesete godine nisu bile jednostavne za Rusiju – raspad Sovjetskog Saveza bio je praćen ekonomskim krahom. U različitim delovima zemlje periodično su se rasplamsavala žarišta separatizma. Ali već 2000. godine, nakon dolaska Vladimira Putina, naša zemlja uspela je da se oporavi od potresa i da se konsoliduje.

Sada su pred Rusijom ambiciozni zadaci unutrašnjeg razvoja. U narednih šest godina planirana je realizacija 12 nacionalnih superprojekata neverovatnog obima, koji imaju cilj da suštinski povećaju životni vek građana i za 1,5 puta povećaju stambenu izgradnju, drastično ubrzaju tehnološki i digitalni razvoj, infrastrukturni prodor, obezbede tempo ekonomskog razvoja viši od svetskog proseka, kao i ulazak Rusije među pet najvećih ekonomija sveta.

Ovi unutrašnji zadaci tesno su povezani sa vodećom ulogom Rusije u modernom svetu. Objektivno, nemoguće je zaustaviti proces gubitka uloge hegemona Zapada, kao i proces formiranja više centara moći – došlo je vreme da se to prihvati i da se razradi konstruktivan pristup vođenju svetskih poslova. Rusija kao stalna članica Saveta bezbednosti UN spremna je za dijalog zasnovan na poštovanju svih država, saradnju od uzajamne koristi, zajedničku borbu protiv modernih izazova i pretnji.

Naša zemlja istorijski ima funkciju karike koja povezuje. Uzgred rečeno, u tome je još jedna sličnost sa Srbima: Srbija spaja zapad i istok južne Evrope, a Rusija – čitavu Evropu i Aziju – Evroazijski kontinent.

Nije tajna da Moskva posvećuje posebnu pažnju vezama sa Beogradom. One se temelje na odnosima od poverenja između rukovodstava naših država, između naših predsednika Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, temelje se na korisnim ekonomskim vezama, viševekovnom kulturnom i duhovnom jedinstvu. Srbi dobro poznaju naše vodeće političare i pozitivno su raspoloženi prema njima. U Rusiji to osećaju i prihvataju sa zahvalnošću.

Rusija i Srbija dosledno podržavaju jedna drugu u međunarodnim organizacijama povodom aktuelnih političkih pitanja. Posebno mesto ovde zauzima problem Kosova i Metohije, gde se Beograd nalazi pod ultimativnim pritiskom tradicionalnih srbomrzaca. Podsetiću da je Moskva bila, jeste i biće na strani Beograda. I to mnogo vredi. Naš stav ostaje nepromenjen – podržaćemo onu odluku koju će Srbija i srbski narod smatrati prihvatljivom za sebe. Polazimo od toga da je pravni osnov za dogovor – Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244.

Naravno, mogu da se pojave mogućnosti za još dublje uključivanje Rusije u proces regulisanja, ako takvi predlozi budu stizali.

U poslednje vreme ponekad se izvode paralele između Kosova i Krima. Ali, očigledno je da su Krim i Kosovo – dve potpuno različite priče. Makar zbog toga što je Kosovo bilo otrgnuto od Srbije bez poštovanja Deklaracije o međunarodnom pravu UN iz 1970. godine, dok se Krim odvojio u skladu sa načelima deklaracije. U oduzimanju Kosova od SRJ ključnu ulogu je odigrao spoljni faktor – direktan vojni udar NATO-a na Jugoslaviju. Na kraju krajeva, pogledajte kako živi i razvija se danas Krim i šta se dešava na Kosovu. Pitanje Krima je zatvoreno definitivno. Krim je Rusija, a Kosovo je – Srbija. To nije samo parola, to je pravna realnost koja mora da se poštuje.

A Rusija danas živi u očekivanju Svetskog prvenstva u fudbalu, u 11 ruskih gradova. I ovde će prema Srbima da bude poseban odnos. Siguran sam da će se i u Samari, i u Kaljiningradu, i u Moskvi osećati kao kod svoje kuće. Želim našim reprezentacijama pobednički naboj. Treba im dobra sreća i prolazak grupe za njih nije granica želja. Navijaćemo za oba tima.

Nismo dosegli granicu mogućnosti ni u razvoju naših prijateljskih veza. Teško da će situacija u svetu postati bezbrižna, ali se pred rusko-srbskim odnosima otvara mnogo perspektiva i mogućnosti. Potrudićemo se da ih zajedno ostvarimo.

Aleksandar Čepurin,
Politika

Izvor
foto: © Tanjug/ Oksana Toskić/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pogibija američkog vojnika: ko ratuje na strani Ukrajine?

Krajem oktobra u ruskim i svetskim medijima provukla se informacija o pogibiji američkog najamnika, koji je učestvovao u ratnom sukobu na teritoriji Ukrajine. Prema javno iznetim podacima, on se...

Zoran Tomašević: Kad valja slediti primer Evrope

Ponovo se vraćamo temi takozvanog „Registra štete pričinjene Ukrajini“. Podsetimo da se uprava datog Registra odlukom Saveta Evrope nalazi u Hagu i da su na njegovom čelu predstavnici same...

Globalna NATO agresija i mi

Ako iko ima i pravo i obavezu da se zakonski ogradi od NATO uticaja, onda je to Srbija, kao najveća žrtva NATO zločina. Pokušaji kompromisa i saradnje sa NATO...

Klub onih koji žele da opljačkaju Rusiju ili Registar štete Ukrajine

Borbena dejstva u Ukrajini još nisu ni blizu kraja, ali su zemlje kolektivnog Zapada već počele da se bave tradicionalno najvažnijim pitanjem za njih — finansijskim, stvorivši „Registar štete,...

Perspektive Balkana, ili: Crnogorci ne ljube lance

U produžetku Krimskog rata ubijen je Knez Mihailo Obrenović jer se drznuo da u saradnji sa Rusijom radi na stvaranju Balkanskog saveza. Na presto je doveden njegov rođak Milan,...

Urušavanje demonokratije

Svojom ekonomskom, moralnom i vojnom moći, Novi svet koji gradi svetska većina, uz pomoć naroda Zapadne Evrope i Severne Amerike, uskoro će prinuditi ekipu iz Vašingtona na mir u...

Ostale novosti iz rubrike »