Kako je rublja nadživela konkurente i postala jedina ruska valuta

Od srebrnih poluga sa „rubom“, tj. šavom, do papirnog novca. Rublja postoji već više od 700 godina.

Rublja nije uvek bila ni jedini ni najčešće korišćeni novac u Rusiji. Prvi put se spominje u pisanim izvorima 1316. godine, a njen glavni konkurent je tada bila „denjga“, mala moneta koja se koristila u svakodnevnoj trgovini. Rublja je tada bila srebrna poluga od 200 grama, velike vrednosti i malo je ko mogao sebi da priušti rublju. Ime je dobila od reči „rub“, jer su poluge nakon livenja imale na sebi šavove. „Denjga“ možda i nije opstala do naših dana ali jeste njeno ime, pa se novac na ruskom zove „denьgi“.

 

ATЭS/Wikipedia

U 14-15 veku srebrna poluga je zamenjivala vreću drugih moneta manje vrednosti, a sama je postala novčić tek u 17. veku. Za vreme vladavine Alekseja Mihajloviča Romanova 1654. godine pojavila se prva moneta po imenu rublja, iskovana od evropskih talira. Ruski majstori su postavili svoje simbole, jahača i datum. Rublje su u narodu zvali „jefimke“, jer je originalni talir bio iz rudnika srebra Joahimštala (sada Jahimov u Češkoj).

 

Public domain

Zahvaljujući finansijskoj reformi Petra Velikog početkom 18. veka rublja se osamostalila i postala osnovna valuta monetarnog sistema Ruskog carstva.

 

Public domain

Period kovanog novca je trajao do 1769. godine kada je Katarina Druga naredila štampanje prvog papirnog novca, što je učinjeno da bi se pokrio deficit budžeta od 1 milion 800 hiljada rubalja koji je nastao zbog ogromnih troškova Rusko-turskog rata (1768-1774).

 

Public domain

Najvrednija novčanica koju je ikada štampala Ruska imperija zvala se „petenjka“ jer je na njoj bio Petar Veliki. Štampana je 1898. godine i imala nominalnu vrednost od 500 rubalja. „Petenjka“ i „katenjka“ od 100 rubalja, u čast Katarine Velike, bili su mašta svakog Rusa. Učitelji su zarađivali u to vreme oko 100 rubalja godišnje, a najplaćeniji profesori 500.

 

Public domain

Poslednja rublja je u Ruskoj imperiji iskovana 1915. Dvoglavi orao je sa nje zatim prešao na prvi novac štampan posle revolucije, ali bez obeležja imperije. Orao je bez krune a pozadina je ukrašena svastikom – starim simbolom prosperiteta. 

 

Public domain

Početkom 20-ih godina vrednost rublje je tako pala da se nije isplatilo kupovati drva za ogrev. Pametnije je bilo bacati rublje u vatru. Nove vlasti su štampale banknote od 20 i 40 rubalja, koje su ličile na poštanske marke a narod ih je zvao „kerenke“ u čast Aleksandra Kerenskog, predsednika Privremene vlade.

 

Public domain

U to vreme je bilo puno različitih novčanica, a koristili su se i taloni za hlebi i vino. Do 1922. u opticaju su bili i „katenjka“ i „petenjka“. Tridesetih godina pojavili su se „červonci“. U Carskoj Rusiji tako su zvali zlatne strane kovanice. Lenjinov lik se prvi put pojavio na červoncu od 10 rubalja i zadržao se do 1991. godine.

 

Public domain

Od 1947. dizajn novčanica je doživeo promene i počeo da podseća na stare carske rublje. Zemlja koja je pobedila u Velikom otadžbinskom ratu i oslobodila svet od fašizma je ponovo postala velika imperija.

 

Public domain

Novi kovani novac se pojavio 1961, ali ne od vrednog metala kao ranije. Sada je to bila legura bakra i nikla. Sovjetske rublje su mogle da se koriste samo u zemlji, a novac štampan 1961. je imao prevod na svim većim jezicima SSSR.

 

Public domain

Rublje su 1992. dobile novi izgled, ali to nije dugo trajalo. Novčanice koje danas znamo su se pojavile 1995, samo što su imali drugu vrednost. Zbog inflacije postojale su novčanice od 1000 do 500.000 rubalja.

 

Public domain

Denominacija 1997. godine je smanjila sve te nule. Pojavile su se novčanice od 5 (ubrzo povučene iz upotrebe) 10, 50, 100 i 500 rubalja, a početkom 21. veka i od 1000 i 5000 rubalja. Najnovije banknote su izašle 2017-te – 200 i 2000 rubalja posvećene Sevastopolju i Ruskom dalekom istoku.

 

Public domain

Ksenija Zubačova,
Russia beyond