Prema NATO-u Srbi bi trebali biti srećni što su padale bombe sa osiromašenim uranijumom

Kao senzacionalna i još više kao skandalozna odjeknula je i prostrujala Srbijom 4. maja 2018. zvanična vest iz Štaba NATO da bombe sa osiromašenim uranijumom, kojima su 1999. godine zasuli Srbiju, „nisu opasne po zdravlje ljudi“!

NATO je u istom saopštenju naveo „da je program UN za životnu sredinu u svom izveštaju iz 2001. godine zaključio da lokacije sa osiromašenim uranijumom „nisu značajne“ po pitanju rizika za zdravlje ljudi“.

Kako tvrde iz Alijanse, „to su naučne činjenice“.

„Neverovatno je što su čelnici NATO imali drskosti da to izjave 19 godina od bombardovanja Srbije kada je naučno dokazano više puta u više slučajeva da je Uranijum 238, ili „osiromašeni uranijum“, koban po zdravlje ljudi jer izaziva sve oblike kancera, limfnih rakova i tumora“, ističe za Fakti jedan od naših najvećih poznavalaca ove problematike, onkolog prof. dr Slobodan Čikarić.

Za skoro dve decenije na teritoriji Srbiji i Kosova i Metohije broj malignih oboljenja među građanima je dramatično uvećan. To potvrđuju svi zdravstveni izveštaji i evidencije koje u Srbiji već godinama pomno beleže „Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Republički zavod za statistiku.

Od 30 do 300 odsto više obolelih od kancera u Srbiji

„Društvo Srbije za borbu protiv raka“, već godinama javnost Srbije redovno obaveštava o pravoj epidemiji kancera posle NATO agresije osiromašenim uranijumom.

Slobodan Čikarić, priznati stručnjak ističe: „Svake godine objavljujemo sve poraznije podatke o rapidnom povećanju obolevanja stanovništva Srbije od kancera. Od 2001. godine broj obolelih raste sve većom progresijom, tačno onako kako je nauka predvidela. Znači, upravo uvećani rezultati obolevanja od kancera u Srbiji potvrđuju naučne činjenice o opasnom po život dejstvu Uranijuma 238, pa tvrdnja NATO štaba jeste ismevanje nauci i priznatim svetskim stručnjacima. U ovoj oblasti se sve zna i sve je egzaktno utvrđeno, nema improvizacija!

- Da budem konkretan: U Srbiji je 2001. obolelo 30.744 lica od svih vrsta kancera i tumora, a umrlo je 18.776 lica. A 2015. godine je obolelo čak 38. 066 građana, a umrlo je 22.400! Povećanje obolevanja od kancera u Srbiji je ogromno, skoro 30 odsto!

- Odmah da naglasim: ovaj rast kancerogenih oboljenja ne može se objasniti faktorima povećanog korišćenja alkohola, povećanjem težine, debljanjem ili pušenjem duvana... Uzrok sve većeg oboljevanja je isključivo posledica dejstva osiromašenog Uranijuma 238!Naglo povećanje je usledilo od 2006. godine.

- I poslednje i najstrašnije: ako se iz ovih podataka izdvoje oboleli od takozvanih finih rakova - leukemije, raka krvi i limfoma - 2001. godine su u Srbiji obolela 734 lica, a umrlo 468. A 2015. godine obolelo je čak 2.744, a umrlo - 1.447 osoba! Ovo je prava agonija i epidemija uzrokovana užasnim štetnim posledicama uranijuma 238. Ovakvo višestruko povećanje od 300 odsto u Srbiji upravo je predvidela nauka!“

Vladislav Jovanović, nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ i Srbije, koautor zapažene knjige-studije „Zločin u ratu, genocid u miru“ (Službeni glasnik“, 2012), o posledicama bombardovanja Srbije osiromašenim uranijumom kaže: „Prema ovom saopštenju NATO „stručnjaka“, mi Srbi, i svi građani Srbije trebali bi još da budemo i srećni što su po nama padale bombe sa osiromašenim uranijumom, jer eto po tim ljudima bez savesti te bombe „nisu opasne po zdravlje ljudi“!?!

NATO zločin uranijumom je postao genocidan

Jovanović još ističe: „Nebriga NATO prema posledicama bombardovanja Srbije se graniči sa neverovatnom bezdušnošću. Oni u NATO dobro znaju kakve teške posledice ostavlja osiromašeni uranijum na zdravlje ljudi, uništavajući im i živote i životnu sredinu stotinama godina unapred. Tako da njihov brutalni zločin prerasta u genocid. Posle skoro tromesečnog varvarskog bombardovanja Srbije 1999, SAD i zemlje NATOnisu se dosada, posle 19 godina, zbog toga ni izvinile Srbiji.“

Jovanović još naglašava: „Posebna nečovečnost NATO agresora bila je sadržana u odluci da se masovno i neselektivno koriste oružja sa osiromašenim uranijumom. Njegovu upotrebu nije dozvoljavao zdrav razum, s obzirom na moralnu neprihvatljivost i nesagledive posledice koje rasuti osiromašeni uranijum ima po zdravlje za sadašnje i buduće generacije u Srbiji“.

NATO je dužan ratnu odštetu Srbiji

U opisu nehumane situacije u kojoj je NATO doveo Srbiju, Jovanović naglašava: „Alijansa NATO se oglušila o moralne obaveze da po okončanju agresije pomogne u otkrivanju i saniranju zagađenih područja, finansira njihovo prevazilaženje i kompenzuje žrtve, odnosno njihove porodice, zbog izgubljenih života, produženih trauma i troškova lečenja. Umesto takve makar minimalne solidarnosti s nedužnim stradalnicima, vođstvo NATO s visine svoje neranjivosti ravnodušno gleda kako eksperti Rusije za razminiranje i dekontaminaciju pomažu o svom trošku da se neka od zagađenih područja koliko-toliko saniraju“.

Bezosećajnost i odsustvo svake griže savesti rukovodstva NATO i njegovih vodećih članica ogleda se u odsustvu volje i spremnosti da Srbiji isplate nadoknadu za štetu od više desetina milijardi dolara.

Jovanović još za Fakti kaže: „Iz depeša američke ambasade u Beogradu, koje je objavio Vikiliks, Amerika bi želela da Srbi i građani Srbije što pre ostave iza sebe sećanja na bombardovanje NATO i prihvatili da je budućnost Srbije u toj vojnoj organizaciji, a ne u držanju odstojanja od nje. Svom paklenom političkom cilju da se žrtva (Srbi i Srbija) nateraju na priznanje da je agresija 1999. bila potrebna“, zaključuje Jovanović.