Pet najvećih i najvažnijih vojnih manevara sovjetske armije

Sovjetska armija je spadala među najmoćnije armije na svetu i uvek je bez kolebanja demonstrirala svoju moć. Pojedine sovjetske vojne vežbe su bile toliko sveobuhvatne da se i danas dobro pamte.

1. Veliki kijevski manevri (1935) 

 

Ivan Šangin/Sputnik

Vojna vežba Kijevskog vojnog okruga (Veliki kijevski manevri) izvedena je od 12. do 17. septembra 1935. godine u centralnom delu Ukrajinske Sovjetske Republike. Bili su to najsveobuhvatniji manevri Crvene armije (kako se sovjetska armija nazivala do 1946.) pre početka Velikog otadžbinskog rata 1941. U njima je učestvovalo perko 60.000 vojnika, 1.040 tenkova i borbenih vozila, i 470 vojnih aviona.

Glavni zadatak vojne vežbe bila je provera sposobnosti Crvene armije da razbije neprijatelja jednim snažnim udarom snaga avijacije, tenkova, konjice i pešadije. Crvena armija je brzo rasturala liniju fronta i prodrla u pozadinu neprijatelja. Cilj je bio da se izbegne opasnost zapadanja u iscrpljujuću rovovsku borbu poput one u Prvom svetskom ratu.

Štaviše, prvi masovni desant u Sovjetskom Savezu izvršen je na ovim manevrima, kada je 1.188 vojnika iskrcano sa zadatkom da zauzmu aerodrom.

 
2. Operacija „Grudva“ (1954)

Sovjetska armija je 14. septembra 1954. godine izvela vežbu pod nazivom „Grudva“, u kojoj je prvi put primenjeno nuklearno oružje uz učešće vojske na Tockom poligonu u južnom delu zemlje. Ideja je bila da se proveri kako sovjetske trupe mogu da izvrše ofanzivu na neprijatelja koji je podneo nuklearni napad.

 

K. Kuličenko/Sputnik

Posle eksplozije atomske bombe RDS-2 usledila je intenzivna artiljerijska paljba i vazdušni napadi na neprijateljsku teritoriju. Zatim je vojska prošla kroz zonu koja je bila izložena napadu. U manevrima je učestvovalo preko 45.000 vojnika, 600 tenkova i samohodnih oruđa, 600 oklopnih vozila i 320 vojnih aviona.

Neke jedinice su prošle kroz zonu nuklearnog napada svega 600 metara od epicentra eksplozije, a avioni su proletali čak i kroz nuklearnu pečurku posle eksplozije.

Posle raspada Sovjetskog Saveza se saznalo da je ova vojna vežba bila krajnje štetna po njene učesnike i lokalno stanovništvo u kome su znatno porasli pokazatelji obolevanja od raka.

Sovjetski Savez je samo još jednom ponovio nuklearne probe uz učešće vojske. Bilo je to 1956. godine u Kazahstanu. Radi poređenja, SAD su izvele osam takvih manevara poznatih pod opštim nazivom „Desert Rock“.

Najveći manevri u istoriji sovjetske armije zvali su se „Okean-70“ i bili su posvećeni 100-godišnjici rođenja V. I. Lenjina. Vojna vežba je trajala od 14. aprila do 5. maja 1970 godine. Učestvovale su sve četiri sovjetske flote – Baltička, Tihookeanska, Crnomorska i Severna.

 

Lav Polikašin/Sputnik

Manevre u Atlantskom i Tihom okeanu izvodilo je 80 podmornica (među njima 15 nuklearnih), 84 ratna broda i 45 pomoćnih brodova. Učestvovala su i dva puka marinaca, 20 pukova mornaričke avijacije, 8 pukova strateške avijacije i jedinice PVO.

Cilj ove vojne vežbe je bio da se NATO-u demonstrira moć sovjetske ratne mornarice i taj cilj je postignut. Američki admirali su bili uvereni da se sovjetska ratna mornarica ne može meriti sa njihovim pomorskim snagama, i bili su šokirani kada su videli kako mlada sovjetska flota (nijedan brod nije bio stariji od 20 godina) demonstrira efikasnu koordinaciju i usklađena dejstva. Posebno je bilo upečatljivo „uništavanje“ nosača aviona sa grupom pratećih brodova za vreme jake bure na Atlantiku od 23. do 25. aprila.

Vojni ekspert Džordž Ber je u svojoj knjizi „100 godina pomorske moći: Mornarica SAD, 1890-1990“ napisao da su manevri „Okean-70“ otvorili oči ratnoj mornarici SAD. 

Nažalost, dogodila se i tragedija. Nuklearna podmornica K-8 potonula je 12. aprila usled požara koji je izbio za vreme plovidbe ka mestu izvođenja vežbe u Atlantskom okeanu. Život su izgubila 52 člana posade, a 52 mornara su spasena.

 4. Zapad-81

„Zapad-81“ je jedna od najvećih i najupečatljivijih vojnih vežbi u svetskoj istoriji. U ovim manevrima je učestvovalo preko 100.000 vojnika. Vežba je izvedena od 4. do 12. septembra 1981. godine u Sovjetskom Savezu i pojedinim saveznicama iz Istočnog bloka.

 

V. Kiseljov/Sputnik

U ovoj vojnoj vežbi nije primenjeno nuklearno oružje. Umesto toga je sovjetska armija jednim moćnim uslovnim napadom probila neprijateljsku odbranu uz snažnu podršku ratnog vazduhoplovstva i destantnih padobranskih jedinica koje su se masovno ubacivale u neprijateljsku pozadinu. Zadatak je bio da se za 3-4 dana ratovanja u potpunosti slomi otpor najvažnijeg neprijatelja.

Cilj manevara je bio da se pokaže NATO-u kako čak i bez primene nuklearnog oružja sovjetska armija može da pobedi svakog neprijatelja. Pored toga, tokom vojne vežbe „Zapad-81“ testirani su savremeni sistemi upravljanja armijom i najnovije vrste visokopreciznih projektila.

Pojedini aspekti ovih manevara su i danas strogo čuvana vojna tajna.

Za razliku od „Zapada-81“, čiji scenario nije predviđao upotrebu nuklearnog oružja, manevri „Štit-82“ su izvedeni u uslovima imitacije nuklearnog rata.

 

Dorofej Getmanjenko/Sputnik

U prvoj fazi vojne vežbe Sovjetski Savez je imitirao preventivni nuklearni napad. Sovjetske strateške raketne trupe su 18. juna 1982. izvele vežbovno lansiranje balističkih i krstarećih raketa sa podmornica, raketnih lansera, vojnih poligona, vojnih brodova i strateških bombardera. Sve rakete su ispaljene za samo 7 časova tako da je ovaj vežbovni napad u zapadnim medijima dobio naziv „Sedmočasovni nuklearni rat“.

Posle faze uvežbavanja nuklearnog napada usledili su manevri na kopnu u kojima su učestvovale trupe Sovjetskog Saveza i njegovih saveznika iz Istočnog bloka. Ovaj deo vežbe je izveden u Bugarskoj i završen 30. septembra 1982.

Boris Jegorov,
Russia beyond