Pet stvari koje su u Rusiji iznenadile Napoleona

Neuhvatljiva vojska

Neuobičajeno ponašanje ruske vojske bilo je prvo neprijatno iznenađenje za velikog Napoleona. Nadajući se brzoj pobedi, francuski car je okupio svoju ogromnu višenacionalnu vojsku i ušao u Rusiju ne nailazeći ni na kakav otpor. Kasnije, dok je bio u izgnanstvu na ostrvu Sveta Jelena, Napoleon se prisećao da je imao „najbrojniju vojsku koja je ikad ratovala na tlu Evrope... Ojačan trupama iz Pruske, Austrije i Rajnske konfederacije, pod svojom komandom sam imao 480 000 vojnika...”

S obzirom da je bilo veoma teško snabdevati tako veliku vojsku tokom dužeg vremenskog perioda, Napoleon se nadao da će se uobičajena odlučujuća bitka odigrati ubrzo posle prelaska granice, negde na teritoriji današnje Litvanije.

Međutim, desilo se nešto sasvim neočekivano. Iako je ruska vojska (sa oko 240 000 vojnika) pružala snažan otpor francuskim osvajačima, izbegavala je veliki direktan sukob i svaki put se povlačila posle nekoliko prikrivenih iznenadnih napada. Napoleon je opisao pretežno raspoloženje koje je vladalo u francuskoj vojsci kada je posle teške bitke sredinom avgusta ušla u Smolensk (240 kilometara od Moskve):

„Čitava vojska je mislila da će to biti kraj našeg pohoda... Moji pukovi su bili zapanjeni kada su shvatili da je posle toliko napornih i smrtonosnih marševa [dva meseca posle invazije] njihov cilj sve dalji, i počeli su da brinu zbog velike razdaljine koja ih deli od Francuske”, zapisao je Napoleon u izgnanstvu.

Napoleonova vojska ulazi u Moskvu

Getty Images

„Skitski” požar

Na kraju je francuski vladar ipak dočekao svoju veliku bitku: dve vojske su se sukobile pored sela Borodino, nedaleko od Moskve. Uprkos tome što su se ruske trupe u noći posle bitke povukle, Napoleon nije postigao svoj strateški cilj. Ruska vojska je i dalje bila netaknuta. Dok je njegova armija podnela teške gubitke i trebalo joj je vreme da se oporavi. Napoleon se nadao da će francuske trupe moći da povrate snagu u Moskvi, u koju su ušle nedelju dana kasnije.

Međutim, ponovo je Napoleonov plan propao, ovaj put zbog velikog požara koji je zahvatio drevnu rusku prestonicu i koji su stanovnici Moskve sami izazvali. „Ovaj požar je sve uništio. Bio sam spreman na sve, osim na tako nešto. Ko bi mogao da pretpostavi da će ljudi spaliti svoju prestonicu? Da nije bilo tog kobnog požara, imao bih sve što mi je potrebno za moju vojsku. Naredne godine [ruski car] Aleksandar bi sklopio mir ili bih ja stigao do Sankt Peterburga”, rekao je Napoleon britanskom lekaru za vreme izgnanstva. A dok je bio u Moskvi, Napoleon je neprekidno ponavljao: „Kakav užasan prizor! Oni sami sebe spaljuju... Kakva odlučnost! Kakvi ljudi! To su Skiti!”

Nepodnošljiva hladnoća

Napoleon se kasnije žalio na prevremene i oštre mrazove  koje je doživeo u Rusiji. „Omanuo sam samo za par nedelja. Proučavao sam ruske zime tokom prethodnih 50 godina... Mrazevi su uvek počinjali 20 dana kasnije. Kada smo stigli u Moskvu, bilo je minus 3 stepena Celzijusa i Francuzi su to dobro podneli. Ali na putu [tokom povlačenja] bilo je minus 18 i gotovo svi naši konji su pocrkali... Vojnici su izgubili nadu... Rasturili su se i stradali od ruke neprijatelja. A drugi su prosto legli na zemlju, zaspali i umrli”, žalio se kasnije svrgnuti car. Smatrao je da su vremenski uslovi glavni razlog što je njegova vojska poražena.

 

Getty Images

Lepi gradovi

Uprkos ponižavajućem porazu, Napoleon je hvalio lepotu ruskih gradova. „Pogled na Smolensk, koji se u obliku amfiteatra prostire na obalama Dnjepra, čini prelepu sliku”, zapisao je francuski car o gradu u čijoj blizini je, prema nekim ekspertima, sakrio blago opljačkano u Moskvi.

Njegovi komentari o staroj ruskoj prestonici bili su još laskaviji: „Podignuta kao Rim na sedam bregova, Moskva izgleda živopisno. Čovek treba svojim očima da vidi ovaj grad, poluistočnjački i poluevropski, sa 200 crkava i na hiljade kupola različitih boja koje se uzdižu u nebo, kako bi razumeo šta smo doživeli kada smo ga posmatrali sa uzvišenja Poklonaja gora.”

Odlučan otpor

 

Getty Images

Na Napoleona je dubok utisak ostavio masovan otpor koji je ruski narod pružio njegovoj invaziji, kao što smo već pokazali na primeru moskovskog požara. „Ni najmoćnija armija ne može se izboriti protiv cele nacije koja je odlučna da pobedi ili pogine. Nismo se mi sukobili sa Litvancima, koji su bili ravnodušni posmatrači onoga što se dešavalo oko njih. Svi ljudi koji su bili ruske nacionalnosti napustili su svoje kuće kada smo mi prolazili. Na svom putu smo nailazili samo na napuštena ili spaljena naselja čiji su se stanovnici ujedinili u grupe  pružajući otpor našoj prethodnici.”

Aleksej Timofejčev,
Russia beyond