Krupna nacistička zverka saterana u ćošak: Kako je kapitulirao feldmaršal Paulus

U Staljingradu je 31. januara 1943. godine kapitulirao komandant Šeste armije, general-feldmaršal Fridrih Paulus, jedan od glavnih autora operacije „Barbarosa“, tj. napada nacističke Nemačke na Sovjetski Savez. Bio je to težak udarac i za Paulusa i za čitavu nemačku armiju. Pogledajmo kako su se odvijali događaji tog sudbonosnog jutra.

U ranu zoru 31. januara vojnici 38. motostreljačke brigade na čelu sa natporučnikom Fjodorom Iljčenkom otvorili su paljbu na masivno zdanje prodavnice u kome su bila postavljena nemačka mitraljeska gnezda. Kada je Nemcima ponestalo municije Iljčenko je primetio na jednom prozoru oficira koji maše belom zastavom.

Natporučnik nije mogao ni pretpostaviti da se u tom trenutku preokreće tok najstrašnijeg rata u istoriji čovečanstva.

Zašto je Hitler uoči kapitulacije unapredio Paulusa u čin feldmaršala?

Usled ofanzivne operacije sovjetskih trupa pod nazivom „Uran“ (od 19. novembra 1942. do 2. februara 1943. godine) položaj Šeste armije Vermahta je sredinom januara već bio kritičan. Bili su jaki mrazevi. Temperatura se spuštala do -30 stepeni Celzijusa, a gladni nemački vojnici i oficiri su u nedostaku namirnica jeli konje, pse, mačke i ptice. Nedostajalo im je municije, goriva i lekova, tako da je Šesta armija iz dana u dan postajala sve slabija. Nekada je to bila najmoćnija kopnena armija Vermahta, a 28. januara 1943. godine raspala se na tri dela dok su sovjetske trupe nastavile da sistematski uništavaju položaje sa kojih je pružan otpor. Štab generala Paulusa je bio smešten u jednoj zgradi, u memljivom mračnom podrumu uništene prodavnice u centru grada. General je bio očajan. Sa fronta su retko stizali izveštaji i sve su to bile loše vesti. Gubici nemačkih trupa pod njegovom komandom bili su sve veći. Paulus je u više navrata slao Hitleru saopštenja u kojima je radi spasenja života vojnika molio odobrenje da se preda, ali mu je svaka molba odbijena.

Hitler je 30. januara poslao Paulusu radiogram sa vešću da mu je dodeljen čin feldmaršala, uz dodatnu opasku: „Nijedan nemački feldmaršal nikada nije zarobljen“. Očajni Paulus je shvatio da je to u suštini zahtev da izvrši samoubistvo. Sutradan je naredio da se uspostavi veza sa sovjetskim trupama radi pregovora o kapitulaciji.

Predaja Paulusa, 31. januar 1943.

Wikipedia

Poručnik Fjodor Iljčenko je među prvima sišao u podrum. Kasnije je on napisao: „Feldmaršal je ležao na gvozdenom krevetu bez uniforme, samo u košulji. Na stolu je dogorevala sveća i u toj svetlosti se videla harmonika na krevetu. Paulus se nije pozdravio, ali se uspravio i seo. Izgledao je bolesno i izmučeno, sa tikovima na licu. Saslušavši saopštenje svoga načelnika štaba o zahtevima sovjetskih oficira umorno je klimnuo glavom“. Postignut je dogovor o obostranom prekidu vatre.

Kako se Paulus predao?

Budući da poručnik Iljčenko nije mogao da primi kapitulaciju od feldmaršala, sa sovjetske strane je poslat načelnik štaba armije, general Ivan Laskin. Po njegovom dolasku čekalo se da se Paulus obuče u susednoj sobi, a za to vreme su sa nemačke strane sa sovjetskim oficirima razgovarali general Roske i načelnik štaba Šeste armije Šmit. Kada je Paulus završio sa oblačenjem Roske je već napisao naredbu južnoj grupi jedinica da prekinu otpor i da se predaju. Ta naredba je odmah poslata jedinicama Vermahta.

U svojoj knjizi „Na putu ka preokretu“ general Ivan Laskin piše: „53-godišnji feldmaršal je bio visok, mršav i čak suviše ukrućen, utegnut i pedantan. Ali, sada mu je lice bilo bledo. Gledao nas je umornim očima. Ja se predstavih i saopštih mu da je zarobljen. Paulus mi priđe, visoko podiže desnu ruku i na lošem ruskom jeziku reče: ’Feldmaršal nemačke armije Paulus predaje se Crvenoj armiji’. Zatražismo da nam preda lično oružje, ali on odgovori da uz sebe nema lično oružje i da je njegov pištolj kod ađutanta. Zatim je na nemačkom Paulus iz nekog razloga našao za shodno i umesno da nam saopšti kako je čin fedlmaršala dobio tek 30. januara, i zato još uvek nema odgovarajuću uniformu, te se predstavio u uniformi general-pukovnika: ’A teško da će mi nova uniforma i trebati’, dodade on uz gorak osmeh“.

Oko podneva je Paulus prebačen u obližnje selo Beketovku, a istog dana posle saslušanja predstavljen je general-pukovniku Konstantinu Rokosovskom. Na njegov predlog da izda naredbu o kapitulaciji ostataka Šeste armije Paulus je odgovorio da je on sada zarobljenik i da se nemački generali podčinjavaju neposredno Hitleru. Naredba nije ni izdata, tako da su 2. februara 1943. godine sovjetske trupe konačno dotukle poslednje položaje sa kojih su Nemci pružali otpor. Tako je izgledao kraj jedne od najstrašnijih bitaka Velikog otadžbinskog rata.

Nemačka u šoku

Vest o slomu i kapitulaciji Šeste armije u Nemačkoj je izazvala šok. U celoj zemlji je bila proglašena trodnevna žalost. Radio-stanice su tri dana emitovale posmrtni marš...

U avgustu 1944. godine Paulus je kao zarobljenik potpisao obraćanje „Nemačkim vojnicima i oficirima u ratnom zarobljeništvu i nemačkom narodu“, sa sledećim tekstom: „Smatram svojom dužnošću da izjavim da Nemačka mora ukloniti Adolfa Hitlera i postaviti novo državno rukovodstvo koje će zaustaviti rat i stvoriti uslove koji će našem narodu obezbediti dalji opstanak i vaspostavljanje mirnih i prijateljskih odnosa sa sadašnjim protivnikom“.

Kasnije je Paulus u SSSR-u postao aktivan u propagiranju borbe protiv Hitlera.

Russia beyond