RT: Staljingrad - bitka koja je preokrenula tok Drugog svetskog rata

Izvor: Vostok / RT

Drugog februara se obeležava 75. godišnjica nemačke predaje u Staljingradu. Iako petomesečna bitka ostaje simbol Drugog svetskog rata, njen praktični značaj za pobedu nad nacistima zaslužuje više pažnje.

1. Naneti ogromni gubici

Staljingrad je bila najveća i najkrvavija bitka u istoriji ratovanja. Procene se razlikuju, ali se smatra da su borbe između avgusta 1942. i februara 1943. dovele do dva miliona žrtava, sa više od milion mrtvih.

Nemački Vermaht vrši vazdušni napad na Staljingrad u septembru 1942. © Berliner Verlag / Arhiv

Ovo nije bio samo odraz zbog uključenih snaga u bitku, već i konkretnih okolnosti - sve više opsesivna želja Adolfa Hitlera da osvoji grad dok je gubio sve više i više trupa protiv Sovjeta, koji su branili svoju domovinu pod novom-izdatom naredbom 227 Josifa Staljina, "Ni korak nazad!".



Bojno polje u gradu je bilo veoma žestoko, a bitka se smatra sa najkrvavijim uličnim borbama u istoriji - a koje su još uvek poznate pod nazivom "rat pacova" od strane Nemaca - gde je postojala jednaka pretnja od toga da li će vas pogoditi snajper, biti zaseda prilikom prelaska ulice, ili sačekati bajoneti u kanalizaciji noću. Ovu taktiku kasnije su favorizovali Sovjeti, a koji su želeli da obezbede da nacističke snage budu stalno budu uznemirene i napete.

To je bio rat koji je iscrpljivao Nemačku, ono što je sebi mogla priuštiti daleko manje od Sovjetskog Saveza.

Nemački vojnici i "Stag III" oklopno borbeno vozilo, okt. 1942 © Nemački federalni arhiv

"Za Nemce bitka postaje mlin za meso. Svaka divizija koju oni šalju biva oslabljena, tako da moraju da izvuku nove divizije sa bokova. Prema podacima o gubicima 6. armije, većina divizija je ulazila u borbu spremno. U roku od sedam dana, one su postajale oslabljene ili iscrpljene. Taktika iscrpljivanja je bila fenomenalna. Napadi Luftvafea samo su pogoršavali stvari. Početkom novembra, oni su ostali bez divizija" kaže američki istoričar Dejvid Glanc, opisujući tok borbe.

Sovjetski vojnici tokom borbe, 1942/43 © Šerl / Global luk pres

Vojnici elitne nemačke 6. armije nisu bili određeni da bi se u borbi zamenili "jedan za jedan" sa novoobučenim regrutima, ljudima sa sela, niti su panceri napravljeni da mesecima budu zaglavljeni na statičkim položajima i da budu uništeni iz "gnezda" sa drugog sprata, a prema kojem nisu mogli čak ni da podignu cevi. Ideja konstantnog, agresivnog angažmana, bez obzira na velike gubitke, uronjena je u rusku istorijsku vojnu doktrinu. Ona je našla svoju primenu i u Drugom svetskom ratu, gde su Sovjeti imali značajnu prednost u ljudstvu, pa tako i u Staljingradu - Hitler je plesao po njihovoj melodiji.

2. Nemci doživeli svoj prvi veliki poraz

Staljingrad je napadnut u sklopu operacije "Barbarosa", a kojom je zamišljeno da se razdvoje sovjetske snage i da se omogući Nemačkoj pristup velikim nalazištima nafte na Kavkazu. Ali, kako se bitka razvijala, ona je ubrzo prerasla u nešto mnogo veće, a čiji je razvoj bio izvan svih operativnih planova.

Član Vrhovnog štaba Sovjetske vojske general G. K. Žukov na području Staljingrada 1942. godine © Tatjana Balašova / Global luk press

Kada je maršal Žukov uspešno izvršio svoj plan da okruži oslabljene nemačke snage, to je predstavljalo najveći poraz i okruženje trupa Vermahta od početka rata. U poređenju sa tim, istovremena pobeda saveznika u El Alameinu uključivala je snage i žrtve koje su bile najmanje deset puta manje.

19.11.1942. Sovjetske trupe su počele da napadaju nemački front u Staljingradu sa artiljerijskim napadima. Na fotografiji dejstvuju rakeni bacači "Kaćuša" © Šerl / Global luk pres

"U Moskvi 1941. Nemci su bili odbačeni, a ovde su bili uništeni. Ranije su mogli reći da je ovo privremeni preokret, ali ovde je Hitler naredio da se 6. armija ponovo oformi od temelja - to nije poraz koji se mogao sakriti", kaže Konstantin Zaleski, istaknuti istoričar.


Sovjetski lideri gledaju mapu Stalingrada, 1. decembar 1942; s leva na desno: Nikita Hruščov, Aleksej Ilarionovič, Aleksej Čujanov, Andrej Eremenko, foto © Oleg Knoring

Posle razarajućih gubitaka samo 18 meseci ranije, Crvena armija je mogla da potvrdi nadmoćnost nad okupatorima-osvajačima, kako funkcionalnošću poboljšane doktrine i taktike, tako i platformom za buduće uspešne bitke, kao i izuzetnim trijumfom samim po sebi.

3. Dajemo nadu svetu

Neopravdano, oni koji nazivaju "Staljingrad" kao "simboličan" danas govore više u apstraktnom i ikonografskom smislu. Ali za one koji su živjeli u Drugom svetskom ratu i živeli u strahu od invazije ili smrti, važnost bitke za moral bila je daleko hitnija.

Nemački "Junkeri Ju 87" na Istočnom frontu, 1942 © Šerl / Global luk pres

"Postojalo je osećaj da ako padne grad, da će svr biti izgubljeno", kaže istoričar Johen Hellbeck, objašnjavajući da je u Britaniji čak i u to vreme, značaj bitke bio jasan svakom slušaocu radia.

S obzirom na opadanje resursa u Nemačkoj, uništavanje aure nepobedivosti koja je obavila njihove snage, odmah je na čitavu sudbinu Drugog svetskog rata stavila drugačije svetlo.

Staljingrad je bio "šok za nemačku populaciju", kaže Zaleskii.

Za mnoge građane ovo je bila prva saznanje da bi ono što je do tada bila trijumfalna inostrana avantura mogla završiti na njihovom pragu, i da će svaki čin varvarstva imati svoju osvetu, kao što se i zaista dogodilo.

Zauzvrat, nemačka propaganda je ubrzo postala bolesnija, a samo dve nedelje kasnije Jozef Goebels je napravio svoj apokaliptični govor, insistirajući na tome da je sam opstanak njegovog naroda bio u ravnoteži i te je upitao svoju publiku: "Da li želite totalni i radikalniji rat više od svega što možemo zamisliti? "

4. Poslati Hitlera preko ivice

"Problem je bio što je Hitler toliko ulagao u propagandne termine - čak je i Gebels bio zabrinut oko toga koliko je uloženo u zauzimanje Staljingrada, jer je to bilo pitanje ponosa", kaže Entoni Bivor, načitaniji ratni istoričar.

Na Hitler nadgleda paradu pobede u Varšavi 1939.

Ali pitanje je dublje. Hitlerov brzi uspon, kako politički, tako i vojni, oslanjali su se na manijsko samopouzdanje i optimizam koji je bilo preneto u operaciju Barbarosa 1941. godine. Čak i pre Staljingrada, nakon što je Sovjetski Savez odbio da se preda u dva planirana dva meseca, Firer je bio, bar podsvesno, svestan da prvi put da kraj igre ne izgleda obećavajuće.

Povećavanje žrtava, umesto smanjivanja gubitaka se udvostručilo u traženju velike pobede. I kada je počeo borba, to je ponovljao i ponovljao, čak i kada više nije bilo vojnog opravdanja za zauzimanje grada.

Realizacija poraza uništila je Hitlera. Napustio je prirodno okruženje i sesije sa Vagnerom, a redovne injekcije amfetamina i depresija ga je sprečavala čak i da se obrati naciji.

Ovako su dva njegova lična pomoćnika Oto Guenše i Hajnz Linge opisali njegovo mentalno stanje kada su ih sovjeti.

Jozef Gobels i Adolf Hitler 1943. godine, za godinu dana je postao primetno slabiji i depresivniji

"Napadi nervnih iritacija su se povećali. U jednom trenutku Hitlerova kravata je bila suviše stegnuta i zaustavila mu je cirkulaciju. Pantalone su mu bile preduge. Žalio se na svrab kože. Sumnjao je da je otrov svuda, na sapunu, u kremi za brijanje ili u pasti za zube i tražio je da se one detaljno analiziraju. Takođe je trebalo proveravati vodu koja je korišćena za kuvanje hrane. Hitler je grickao nokte i čačkao uši. Zato što je patio od nesanice, uzimao je svu moguću pilule za spavanje", stoji u dokumentu, poznatom kao Hitlerova knjiga.

U naredne dve godine se povukao dalje u zabludama i ucenama bukvalno u svoj podzemni bunker.

5. Nemački poraz

Neki istoričari vole da tvrde da je to bilo decembra 1941. godine - kada je Hitler bio zaustavljen na rubovima Moskve, a neki kada su Sjedinjene Države su ušle u rat nakon Perl Harbura.

Nacisti zapravo nikada nisu napravili nikakav daljnji napredak u Rusiji, osim Bitke u Harkovu u martu 1943. godine, gde su jedva osvojili drugu bitku na Istočnom frontu, te nikad nisu ispeli izvesti nijednu uspešnu vojnu kampanju.

Vojnik Crvene armije podiže crvenu zastavu u Staljingradu početkom 1943. © Berliner Verlag / Arhiv / Global luk pres

Pobeda u Staljingradu nije spasila samo milione Rusa od Hitlerove okupacije, već i milione drugde, što je verovatno skratilo rat za mesece ili godine.

Igor Ogorodnev