Misterija Lazinog doktorata

Laza Kostić skoro celog života nije imao svoj dom, biblioteku, radni kutak, smiren život, a novca ponajmanje. Njegov lekar, prijatelj i biograf Radivoj Simonović zabeležio je posle smrti Laze Kostića (1910): „Od Lazine ostavine što je imalo da propadne to je propalo, jer je u šupi bilo gomila knjiga i pisama u veš korpama i neke na tavanu koje su pre nego što sam ih ja mogao skloniti... deca naslednika razvukla i utamanila.”

Uz to, zna se da je Kostić 1880. godine prodao svoju ličnu biblioteku. Sve što je tada imao od knjiga otišlo je brodom u Beograd, u Narodnu biblioteku. Veruje se da ni on sam nije čuvao svoju doktorsku disertaciju.

„Dragi Mišo! Dođe vreme da se oprostiš mojih knjiga. Pogodio sam se s Joškom da ih prekupi nar. biblijoteka, a što već imaju, pokloniću im. Prema tome te molim da strpaš sve moje knjižurine u sanduke, pa da ih natovariš na lađu pod adresom: Biblioteque nationale, Belgrade. Pare ću odmah primiti i poslati ti odmah, što budeš imao troška”, pisao je Kostić iz Beograda 8. aprila 1880. godine svom prijatelju Miši Dimitrijeviću, novinaru i političaru.

Pismo je objavljeno u drugom tomu knjige „Laza Kostić – Prepiska” u izdanju Matice srpske, u čijoj je arhivi dr Žika Bujuklić, profesor rimskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu, došao do doktorske diplome Laze Kostića, o čemu je „Politika” pisala.

Na osnovu sadržine teksta diplome i arhivske građe iz Budimpešte, utvrđeno je da je pesnik 1. maja 1866. godine u Pešti branio doktorsku disertaciju „O srbskom zakonodavstvu Stefana Uroša Dušana”, i to na latinskom jeziku. Na diplomi su potpisi prof. dr Gustava Vencla, rektora Kraljevskog univerziteta u Pešti, i prof. dr Teodora Paulera, tadašnjeg prorektora i dekana Pravnog fakulteta u Pešti.

Jedan i po vek posle odbrane doktorata u Pešti, otklonjena je dilema o tome da li je Kostić mogao doktorirati samo sa 56 kratkih teza na šest stranica, pod nazivom „Teze iz pravnih i političkih nauka”.

– Pre odbrane objavila ih je Kraljevska univerzitetska štamparija u Budimu, a jedan primerak je Kostić kasnije poklonio Matici srbskoj, sa svojeručnom posvetom. Taj tekst je preveo još pre tri decenije dr Srđan Šarkić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, a Matica je knjigu pod tim nazivom objavila 2011. godine, doduše sa zakašnjenjem od čitave dve decenije. Nije sporno da su dr Jovan Subotić (sudija Kasacionog suda u Zagrebu, tzv. Stol sedmorice) i dr Svetozar Miletić (najmlađi gradonačelnik Novog Sada), kao ugarski doktori prava, ali ne i profesori, bili istog dana na Peštanskom univerzitetu kao „oponenti” Lazi Kostiću u odbrani tog kraćeg rada, pod standardnim, uobičajenim nazivom: „Teze iz pravnih i političkih nauka” (kao i kod brojnih drugih doktorata). Međutim, njihova imena se nigde ne pominju u sačuvanim zapisnicima sa doktorskog ispita – kaže profesor Bujuklić.

U pismu koje je odmah posle odbrane doktorata poslao Jovanu Đorđeviću, svom ranijem profesoru i upravniku Srbskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Kostić kaže:

„Juče sam dišputovao sa Subotićem i Miletićem, s onim iz ugarskog prava o koakviziciji, a s ovim iz politike nešto o izbornoj teoriji. Morali su se dabome dati potući. Za disputacijom uzastopce promocija. I tako po predlogu omladine pod prve stihove što ih budem izlegao podpisujem se sa dr.”, naveo je pesnik, razmišljajući odmah posle odbrane doktorata o novoj pesmi koju će napisati.

Iako očigledno vrstan pravnik i jedan od najobrazovanijih ljudi toga doba, Laza Kostić je živeo „među javom i med snom”, pa  verovatno zato nije mislio „da su diplome ona presudna životna stvar”, kako reče poznati savremeni novosadski pesnik.

Da je studiranje prava zaista „mnogo jave, a premalo sna”, govori i podatak o dužini njegovog studiranja – od 1859. do 1866.

– Kostiću nije bila strana mladalačka raskalašnost, strasni ljubavni jadi i celonoćni provodi po peštanskim pivnicama. Nije se ugledao na svog kolegu i prijatelja Gigu Geršića (1842–1918) koji pred izazovima studentske boemije nije ustuknuo, već je veoma zrelo prosuđivao o svojoj budućnosti: „Prvo da postanem neko i nešto pa tad mogu i da ludujem, ovako će samo reći da sam ’luda glava bez korena’.” Geršić ubrzo postaje „neko i nešto”, jer je kao najmlađi diplomac peštanskog Pravnog fakulteta dobio nameštenje kao najmlađi profesor Velike škole u Beogradu, sa samo 24 godine – kaže dr Bujuklić.

Doba Kostićevog studiranja bilo je vreme u kome je on sebe daleko više pronalazio u svojim književnim dometima, nego u pravničkim.

– Može se zaključiti da mu se nije preterano žurilo. Međutim, on je pravne studije ipak uspešno okončao, mada pravosuđe i advokatura nisu postali njegovo životno opredeljenje – kaže dr Bujuklić

„Ja imam plan da se okanem juratstva (pravne nauke) pa odem kući. Ne znam kako će poći za rukom. Ako bude u Novom Sadu velika gimnazija, iskaću profesuru”, pisao je Laza Kostić svom profesoru Jovanu Đorđeviću, godinu dana pre odbrane doktorata.

Kostićev biograf i savremenik Milan Savić naveo je, ističe profesor, da je prvi dan majskih kalenda bio „datum u istoriji Pravnog fakulteta peštanskog Univerziteta”, ali se pesnik u svom pismu žali Antoniju Hadžiću da ima „belaj sa tezama, s disertacijom, s Venclom, s profesorima i njihovim latinskim jezikom”.

– Njegovo prvo zaposlenje bilo je u novosadskoj Gimnaziji, na mestu profesora latinskog i nemačkog jezika. Zatim je izabran za „velikog beležnika” u tada reorganizovanom novosadskom Magistratu, gde je službovao pod predsedništvom Svetozara Miletića – kaže dr Bujuklić. Zvanje javnog beležnika nije podrazumevalo notarsku funkciju, već samo vođenje zapisnika na sednicama Magistrata i registrovanje podnesaka.

Kasnije je dr Laza Kostić dodeljen Varoškom sudu kao „senator”, gde je ostao do 1872. godine, kada je centralna vlast sudstvo oduzela varoškim opštinama i stavila je pod svoju upravu.

– Lazin prijatelj i biograf Milan Savić tvrdi da se on nije ni pobrinuo da ostane u državnoj službi. Kaže da „njemu za tim položajem nije suza iz oka kanula”, a sudski ili advokatski ispit nije ni pokušavao da položi – kaže profesor.

Sa diplomom iz Pešte konkurisao je za profesora rimskog prava na Velikoj školi u Beogradu (kao i za neke druge predmete), ali nije primljen.

– Pravnička karijera ustuknula je pred izazovima burnih političkih događanja i pred željom da se posveti pesničkom i književnom delovanju. Tek pred kraj karijere opet će se vratiti pravnoj struci, prevodeći kapitalno delo slavnog nemačkog romaniste Hajnriha Dernburga „Pandekten” – kaže profesor Bujuklić.

Nesumnjivo da će otkrivanje naziva teme Kostićeve doktorske disertacije otvoriti puteve i ka drugim nepoznatim detaljima iz naše istorije. Bilo bi zanimljivo otkriti na osnovu kojih izvora je Laza Kostić proučavao zakonodavstvo cara Dušana, jer će tek tri decenije kasnije Stojan Novaković objaviti kritičko izdanje Dušanovog zakonika iz 1349. godine, koji u originalu nije sačuvan, ali je sačuvano dvadesetak prepisa.

Aleksandra Petrović,
Politika