Milomir Stepić: NATO i EU su geopolitički anahronizam

26.12.2022. god.

Prof. dr Milomir Stepić, naš vodeći stručnjak za geopolitiku, u intervjuu za portal srbratstvo.ru, objašnjava očekivane i logične posledice tekućih geopolitičkih promena u svetu po položaj Evroazije, Balkana i Srbije. Između ostalog, on tvrdi:

Kosovo i metohija su lakmus za promene svetske moći;

NATO i EU su geopolitički anahronizam;

Promenom granica Ukrajine i nasilno nametnute granice na Balkanu dolaze u pitanje;

Sa Rusijom na Balkanu, otpadaju priče da nam je Brisel bliži od Moskve;

Nema emancipacije Evrope bez oslobođenja od američke okupacije;

Buduća osovina Moskva-Berlin biće dobra za Srbiju.

Šta za Srbiju znači izlazak Rusije na Odesu, što će se neminovno dogoditi?

– Nisam čovek koji će baš tako lako da tvrdi da hoće. Ako se gleda dugoročno, to bi moralo da se dogodi, jer je sve bez Odese nezavršen posao. Ključno je da uzmu Odesu, jer je to izlaz na Crno more. Ako se to ne desi, Ukrajinci će se opet orijentisati ka Zapadu.

Ako uzme Odesu, to je izlaz na Dunav! Otpada argument raznih ljudi da je Rusija daleko, a mi u okruženju NATO, i da su nam bliži i Brisel i Vašington od Moskve! To sve otpada.

Rusija onda postaje neposredno balkanski činilac. Izlazi na granicu Balkana, i ceo Balkan onda mora da dobije drugu geostratešku orijentaciju. Onda civilizacijska veza pravoslavnog sveta postaje i fizička. Rusija sada nije neposredno podunavska, a onda bi postala i Dunavom bi, kao preko pupčane vrpce, imala uticaja na Balkanu, u Panonskoj niziji itd. To je od nemerljivog značaja za Rusiju, ali i za Srbiju koja bi dobijala rusku pomoć ne samo u UN nego i preko druge vrste uticaja, veze i osovine sa Rusijom.

To zahteva promenu pristupa Balkanu, jer promenom granica Ukrajine, sve granice dolaze u pitanje – pa i ove balkanske, koje su nam nametnute nasilnom dezintegracijom Jugoslavije.

Koliko je Kosovo i Metohija geostrateški važno Rusiji, a ne samo Srbiji?

– Činioci sa zapada i domaći prozapadni činioci pokušavaju da Kosovo i Metohiju nametnu kao izolovano pitanje. Zapad je pokazao da je za to parče zemlje spreman da se vojno angažuje, mimo mandata UN, mimo odrednice da NATO ne može intervenisati van NATO zemalja. Pokazali su eksplicitno da im je to važno. Sada je KiM lakmus kako se menja svetska moć. Ako Rusija uspe da pokaže da je KiM i za nju važno – to rezultira poznatom proporcijom: što manje NATO na Balkanu, to više Rusije, i obratno, što više Rusije, to manje Amerike.

Ovo je globalna utakmica, u kojoj su KiM i Ukrajina arene za dokazivanje moći.

U vezi sa prethodnim pitanjem, ako Rusija bude neposredniji akter na Balkanu, ona to može da dokaže na KiM i da pokaže da se rezolucije UN ne mogu kršiti tek tako.

Da ne govorimo o tome da je KiM jezgro Balkana, a ko drži srce, odnosno jezgro Balkana on kontroliše sve geostrateške pravce, sve koridore koji idu sa istoka na zapad i sa severa na jug!

Amerika i Nemačka su već pokazale koliko im je to bitno. Na svaki način na koji im Rusija to ospori, ona osporava globalnu moć zapadnih sila.

Da li vas iznenađuje revitalizacija ideje o evropskoj bezbednosti, sa epicentrom u Parizu i Berlinu. Makron je tu ideju lansirao tokom Trampovog mandata, ocenjujući da je NATO u kliničkoj smrti. Pre nekoliko dana je obnovio inicijativu. Između ova dva pokušaja se desila ruska specijalna operacija, a Putin je kao jedan od ciljeva naveo odlazak američkih snaga iz Evrope…

– Francuska uporno pokušava da se nametne kao prva ili druga zemlja EU posle izlaska Britanije i Makron pokušava da se nametne kao jedan od glavnih vođa u EU, usred aktuelne konstelacije slabih nemačkih vođa.

Ako to ostavimo po strani, EU je čedo NATO pakta i Hladnog rata, pa je okončanjem Hladnog rata i ona, kao i NATO geopolitički anahronizam. S druge strane, u ruskoj geopolitičkoj literaturi je odavno rečeno da oni smatraju Ameriku i NATO u Evropi neprirodnim, jednom vrstom okupacije Evrope. Pogledajte to sa strane logike, ne samo geopolitičke nego geografske: jedna neevroazijska sila vlada zapadom Evroazije i pokušava da to uradi i sa istočnim delom Evroazije.

Zašto Evroazija ne bi pripadala Evroaziji? A šta je Evroazija? Pa to su i Nemačka i Francuska! Sve je to megakopno Evroazije. Nema emancipacije Evrope – mislim na EU – bez oslobađanja od američke okupacije.

Amerika je trijumf u Drugom svetskom ratu materijalizovala prisustvom na zapadu evroazijskog kontinenta. EU i NATO u Evropi su jedna vrsta ogromnog američkog mostobrana u Evroaziji.

Rusija sasvim logično pita takmace na zapadu Evrope – ako hoćete EU kao autonoman i autentičan pol moći, morate da se oslobodite Amerike.

U ruskoj neoazijskoj koncepciji postoji predlog da EU bude jedan od četiri pola moći multipolarnog sveta. To je vrlo lepa ponuda koja prija uhu Nemaca i Francuza, ali je neizvodljiva sve dok Amerika kontroliše zapad Evroazije. Evropljani u EU znaju o čemu se radi. Ali, ne mogu da se oslobode američke hegemonije. Svaki pokušaj da EU funkcioniše sa Rusijom – što je ekonomski i geopolitički logično – biva miniran. Pogledajte sabotaže Severnog toka.

Međutim, ovo stanje je nelogično i neprirodno. Mislim na to što imamo transatlantizam na našem evraozijskom kopnu. Zato Rusi sada pokušavaju da to postave na logične temelje.

I ovo što se dešava sa kupovinom energenata je pokazatelj okupacije. Narodi u EU demonstriraju protiv odluka svojih političkih lidera koji kupuju preskupi gas, onako kako im je Amerika naredila umesto da se energetski i bezbednosno ponašaju logično i isplativo.

I Srbija je nedavno usvojila zapadne savete o reformi energetskog sektora, a Amerika je najavila investicije u diverzifikovanje energetskog sistema Srbije, sa ciljem da se oslobodi ruskog uticaja?

– To su te niti, to je vezivanje za transatlantski svet, a ne za ruski svet. To ide na različite načine. Kulturno, sportski, ali i – energetski! Energenti, pre svega gasovodi, su veoma opipljive niti veze. Oko toga se sada vodi globalna bitka. Pitanje je ovo: ako postoji nešto što vam je blizu, imate gasovode i gas je jeftin, zar ćete se lišiti toga jer imate geopolitički pritisak da se vežete na drugu stranu koja vam je ekonomski nepovoljnija. Što to radite? Zato što vas neko kontroliše, zato što vas vuče u evroatlantski svet , u evroatlantske integracije.

Kad to pitanje postavite sa kulturološkog, civilizacijskog, geopolitičkog i geoekonomskog stanovišta, ne možete to da opravdate. Ali, neko ima poluge da vas natera.

Prisustvujemo eksperimentu in vivo, kada se lome stvari i odlučuje se da li će opstati hegemonija talasokratskog atlantskog sveta koja traje od Kolumba. Ili će se to promeniti, pa će se integracija vršiti na evroazijskom kopnu, na kontinentalističkoj osnovi.

Šta bi Nemačka dobila ako bi Putin uspeo u svojim već proklamovanim ciljevima, i, šta bi dobila Srbija?

– Nemačka bi dobila jako mnogo. Ono čega se atlantistički zapad jako boji, pre svega Velika Britanija, to je osovina Berlin-Moskva. E, a sada već možemo govoriti o osovini Moskva-Berlin! Nemačka je nesporno ekonomska sila, ali je energetski zavisna – što znači da je na staklenim nogama. Dok se tehnološki nešto ne smisli, što bi zamenilo naftu i gas, ostaće tako. Ako Rusija trijumfuje, Nemačka dobija stabilnog snabdevača energentima, kontinentalističku osovinu. Sa svojom ekonomskom moći, disciplinom i tehnologijama, uz ruske resurse, ona može da u pravom smislu razvije svoju moć! Onda će do izražaja doći njena dominacija. Ako se stabilno veže na ruske resurse, ona će dominirati ne samo centralnom Evropom, nego i Zapadnom. Francuska neće moći da joj parira jer više nema afričke kolonijalne resurse. To sad preuzima Kina i Rusija.

Gde je tu Srbija, između moćne Nemačke i njenog kolonijalnog uticaja i moći Rusije i njenog podunavskog uticaja? Srbija mora odigrati pametno, da na istorijskom kompromisu Rusa i Nemaca, na telulokratskoj osnovi, nađe svoje mesto. Posredstvom Rusa, kao neka vrsta simbioze interesa, Srbija može naći svoje – stabilno mesto. I to tako da ne bude ugrožena od Nemačke, ni ovako ni ovoliko kao sad. Sad smo ugroženi, jer Nemačka pripada atlantističkom svetu. A da je Nemačka autentična kontinentalistička evroazijska sila, to ne bi bilo tako, jer bi ona videla da je ovde ipak Rusija i da ne može da radi šta hoće.

Razgovarala: Diana Milošević, srbratstvo.ru

Izvor
Tanjug
foto: srbratstvo.ru/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...