S. Stojičević: Nevladin sektor je postao „peta vlast“ u Srbiji

Mediji su još tužnija priča. Zbog nedostatka prostora dovoljno je navesti samo jednu očiglednu činjenicu: iako je velika većina građana Srbije danas protiv ulaska u EU – ne postoji nijedan iole veći elektronski medij koji zastupa stavove ove većine! Štampani mediji koji zastupaju stavove većine naroda se mogu pobrojati na prste jedne ruke!

 

— Budžetska linija 481 je oznaka za knjiženje dotacija i grantova društvenim organizacija u budžetima. Ona se odnosi na grantove koje država i budžeti samouprava daju nevladinom sektoru i još nekim društvenim organizacijama i korisnicima. I u tome u principu nema ništa sporno. Ali samo u principu. Ovde je problem što je smisao donacija pod uticajem nevladinog sektora postao potpuno izvrnut i destruktivan. Ova linija je postala legalan način finansiranja američkih mrežnih uticaja u Srbiji. Odluku ko će biti dotiran donose organi vlasti u strahu od nevladinog sektora koji je postao praktično „peta vlast“ ili neka vrsta reinkarnacije „ideološke uprave“. Pre 10-15 godina, grantovi za „nevladin sektor“ i njegovu destruktivnu delatnost su dolazili samo iz inostranstva dok danas već sama država Srbija praktično finansira svoju razgradnju pod ideološkom upravom stranih mreža.

 

Ako na primer neka lokalna samouprava treba da bira kome će dati novac iz budžeta: udruženju dobrovoljaca iz ratova 90-ih ili lezbejsko-feminističkoj NVO – a predsednica Vlade, gospođica Brnabić, treba idućeg meseca da odlučuje o nekom infrastrukturnom projektu u toj opštini – šta mislite kome će opština dodeliti grant?

 

— Našu Crkvu već i generali NATO otvoreno nazivaju problemom u ostvarivanju njihovih planova na ovim prostorima. I velika sredstva ulažu u napade na jedinstvo SPC a i u odvajanje crkve od naroda. Mediji u njihovom vlasništvu nemilice napadaju crkvu već godinama. Nevladine organizacije finansirane sa Zapada sada već otvoreno napadaju i provociraju Crkvu. Setimo se samo nedavnih „performansa“ ispred Patrijaršije sa krvavim mantijama i sa vezivanjem ljubičaste kecelje na spomeniku blaženopočivšem patrijarhu Pavlu. I ove akcije čak i same učesnice nazivaju bukvalno tako – provociranjem!

 

Ali sve su to samo vidljive akcije koje imaju za cilj da skrenu pažnju javnosti sa operacija baziranih na efektima koje su usmerene na jedinstvo Crkve. Pravi i rušilački udari su daleko perfidniji i pažljivo planirani sa fokusom na psihološku manipulaciju unutar-crkvenim grupama.

 

U knjizi, ja sam naveo samo nekoliko primera ovih manipulacija: bivšim vladikom Artemijem, valjevsko-gračaničarima, dekanom i profesorima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta (PBF) koji su bili finansirani od strane Soroševe fondacije „Otvoreno društvo“, studentima PBF koji dobijaju novac od nemačkih fondacija za druženje sa omladinom LDP i LSV, (zvuči neverovatno ali je istinito da dobijaju po 100 evra mesečno).

 

Ali to ni izbliza nije sve. Taj maligni uticaj Amerikanaca se nastavlja. Američki mrežni operateri su uveliko pustili svoje pipke prema PBF, a najviše ih interesuju upravo studentkinje i profesori i studenti koji sebe prepoznaju kao „moderni slobodoumni bogoslovi“. To su dve uže grupe za koje je procenjeno da su najpodložnije uticaju i da je moguće njima manipulisati. Na primer, ja u knjizi navodim činjenicu da već postoje otvoreni grantovi sa Zapada a preko grant-operatera iz Hrvatske za svaku teološkinju iz Srbije koja je spremna da radi na ženskim pitanjima. U Srbiji već postoje projekti „žensko bogoslovlje“ i na tim projektima su već angažovani pravoslavni bogoslovi.

 

U ovom trenutku najopasniji „front“ protiv SPC je „liberalno pravoslavlje“ što je već ideološki projekat. Delimično otvoreno, a većim delom indirektno se „upumpavaju“ sredstva u taj projekat koji po američkim planovima u budućnosti može dovesti do još jednog raskola u SPC. Grupa vladika i profesora PBF je pre koju godinu otvoreno izašla sa peticijom za zaštitu Darvina i otvoreno izjavila da sebe vide pre svega kao „naučnike“ a ne kao bogoslove. Praktično je deklarisala svoju umreženost sa „naučnom zajednicom“, a pripadnost Crkvi stavila tek na drugo mesto (moglo bi se reći kao „naučnici koji su momentalno zaposleni na PBF“ a sutra mogu raditi i drugde. Naravno, ne mora se ni govoriti kakvu podsmešljivu reakciju je ova samospoznaja i ovo „samodeklarisanje“ „naučnika-bogoslova“ izazvala u samoj naučnoj zajednici, a posebno kod, na primer, tehničkih nauka!). Mediji koordinirano napadaju jednu grupu vladika a promovišu drugu. Iz ko zna kojih i kakvih izvora se pojavljuju sredstva za rad raznih pseudocrkvenih sajtova i medija koji promovišu maligni uticaj „hristo-slobodara“ kako bi se mogla nazvati ova bogoslovska tendencija.

 

Mislim da mi obični mirjani, u normalnim okolnostima, ne bismo ni u kom slučaju trebali da se mešamo u međusobne odnose vladika. Ali takođe mislim da ovde nije reč o nekoliko „bogoslova koji imaju krizu srednjih godina“ ili su malo poneseni titulama već je reč o malignom mrežnom uticaju stranog faktora na našu Crkvu. I mislim da je u ovom konkretnom slučaju dužnost svakog od nas da na to skrene pažnju. Tim pre što najverovatnije da ovi ljudi još uvek nisu u potpunosti upleteni i preobraćeni već je to želja da se bude medijski eksponiran i „u trendu“. Naša Crkva je već majčinski reagovala smenjivanjem nekih od tih ljudi sa profesorskih katedri da bi se barem koliko-toliko smanjio uticaj tog pogubnog trenda na studente PBF. Želim da verujem da će i ovo što pišemo o mrežnim manipulacijama njima donekle otvoriti oči.