BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Karin Knajsel: Od „megafonske diplomatije“ do afazije - duboka nepovezanost između EU i Rusije

RT: Karin Knajsel: Od „megafonske diplomatije“ do afazije - duboka nepovezanost između EU i Rusije
10.02.2021. god.


Dr Karin Knajsel, bivši austrijski ministar spoljnih poslova. U junu prošle godine objavila je svoju knjigu pod naslovom „Diplomatija stvara istoriju - umetnost dijaloga u neizvesnim vremenima". Centralna poenta knjige je „Diplomatija znači posvećenost dijalogu - bez obzira na okolnosti“.

Nedavna poseta visokog predstavnika EU Žozepa Borelja Moskvi pokazala je manjkavi pristup EU prema Rusiji, kombinacija glasnih osuda i patološke nesposobnosti za sprovođenje odgovarajuće diplomatije.


U tvitu prošle subote, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj dao je izveštaj o svojim nedavnim razgovorima u Moskvi. Primetio je da su se on i njegov ruski kolega složili da se bave „globalnim pitanjima poput klimatskih promena i pandemije koronavirusa“. Pored toga, postojala je spremnost obe strane za saradnju na Bliskom istoku. U stvarnosti, međutim, stanje bilateralnih odnosa, konkretno, nivo političkog dijaloga i trgovinskih odnosa između Brisela i Moskve prilično je razočaravajući još od 2014. godine, eskalacijom sankcija i kontra-sankcijama.


Ovo je bila prva poseta u tri godine visokog predstavnika za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, koji je, tehnički, najbliži funkciji ministra spoljnih poslova EU. Žozep Borelj zauzeo je ovu funkciju u decembru 2019. godine, nasledivši Federiku Mogerini. Pre nego što je postao šef spoljne politike EU, Borelj je bio na mestu španskog ministra spoljnih poslova manje od dve godine. U Moskvi se suočio sa Sergejem Lavrovom, magistrom diplomatije sa višedecenijskim iskustvom, koji se u svetskoj politici oseća prilično kao kod kuće, bilo da se domaćim poslovima bavi u UN-u ili kao ministar veteran spoljnih poslova Rusije koji je upoznao mnoge Boreljove prethodnike.

Kada se razgovor svede na čitanje unapred odobrenih tačaka za razgovor

Na sastanku je Borelj dostavio spisak „tačaka za razgovor“ koje je poneo sa sobom, a to je niz unapred odobrenih i široko poznatih stavova 27 zemalja EU o brojnim pitanjima koja muče odnose Rusije i EU. Lista je dugačka i problemi navedeni u njoj izazivaju mnogo neslaganja između Brisela i Moskve. Oni se kreću od lika Alekseja Navaljnog i nedavne presude suda, preko navodnih napada upotrebom toksičnih supstanci (slučaj dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke u martu 2018.), do sukoba na istoku Ukrajine i krize na Krimu 2014. godine. Još jedno pitanje na listi je izgradnja gasovoda "Severni tok 2" u Baltičkom moru, tema koja je od avgusta 2020. godine izazvala širok spektar reakcija različitih političara EU. Rusko-nemački projekat je dobio zeleno svetlo još 2005. godine, a dodatne linije gasa se vide kao način za proširenje i poboljšanje postojećeg gasovoda "Severni tok". Berlin projekat smatra od krucijalne važnosti i nerado ga veže za slučaj Navaljni.

Ove „tačke razgovora“ najniži su zajednički nazivnik oko kojeg se Borelj može dogovoriti sa državama članicama EU. Napokon, stavovi 27 zemalja EU u značajnoj meri se razlikuju u načinu na koji grade bilateralne veze sa Rusijom. Berlin, Rim i Pariz tradicionalno održavaju aktivan razgovor, koji se ogleda u različitim formatima strukturiranog dijaloga. Berlin i Moskva koriste forum Peterburškog dijaloga kao platformu za razgovor, dok se francusko-ruska verzija istog naziva Trijanonski dijalog. U maju 2019. godine Beč i Moskva pokrenuli su dijalog iz Sočija, koji su pokrenuli predsednici Rusije i Austrije. Rim želi da pojača napore na stvaranju sličnog bilateralnog foruma sa Moskvom.



Iz istorijskih razloga, baltičke države, kao i Poljska, daju prednost svojim transatlantskim opredeljenjima pre svega, dok se druge zemlje bivšeg Sovjetskog saveza za uzajamnu ekonomsku pomoć osećaju lagodnije u odnosima sa Rusijom. Iako se u Mađarskoj i danas zadržavaju sećanja na brutalno suzbijanje ustanka od strane Crvene armije 1956. godine (kao i na „izdaju“ Zapada), prethodnici premijera Viktora Orbana uvek su razgovarali sa Moskvom pod jednakim uslovima. Poslednji primer je Mađarska koja je pre nekoliko meseci naručila seriju ruske vakcine "Sputnik V". Mađarska vlada je u Briselu izgrđena zbog ovog prestupa, koji je viđen kao odstupanje od strogo „evropskog rešenja“ pandemije. Sa nedavnim neuspehom Evropske komisije da koordiniše napore na vakcinaciji širom EU, poziv na obezbeđivanje bilateralnih sporazuma postaje sve hitniji.

Vredi napomenuti da je Borelj pohvalio Rusiju i njenu vakcinu za doprinos u borbi protiv pandemije koronavirusa. Otuda je EU odobrila ideju o kupovini vakcine ruske proizvodnje i to je bila jedna od tačaka razgovora u Boreljovom govoru, pored glasova koji se protive ovoj odluci. Ovo je, bez sumnje, bio rizičan čin uravnoteženja za Borelja koji, iako iskusan političar, nema dugu evidenciju međunarodnih sastanaka ovog kalibra. Teško mu je da ide sa Lavrovom i, po svemu sudeći, nema punu podršku svih 27 glavnih gradova EU. Da bi mogao biti visoki predstavnik EU, mora se posedovati poseban talenat. Jedna od njih je sposobnost razvijanja konstruktivnih odnosa sa kolegom poštujući interese svih uključenih. To je uspeo bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker i sa Donaldom Trampom i sa Si Đinpingom. Lavrov je bio beskompromisno jasan u svojoj dijagnozi odnosa Rusije i EU, opisujući Evropu kao „nepouzdanog partnera“. Sa svoje strane, Lavrov je takođe predstavio listu tačaka dnevnog reda koje su, sa stanovišta Rusije, narušavaju odnose dve strane poslednjih godina.

Proterivanje diplomata

Tokom razgovora, Lavrov je takođe obavestio delegaciju EU o skorom proterivanju tri diplomate koje su, prema rečima ruskog ministra spoljnih poslova, učestvovale na neovlašćenim skupovima u znak podrške Navaljnom. Iako je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije postupke diplomata smatralo kršenjem Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas je rekao da su oni samo želeli da steknu bolju predstavu o protestima koji se održavaju i da su tamo bili samo u tu svrhu.

Radila sam kao diplomata i od 1990-1998. i ne sećam se da je ijedanput iko od nas tražio da izađemo na ulice i da dobijemo ideju o bilo kakvim protestima. Štaviše, kao ministar spoljnih poslova nikada ne bih upućivala ambasadama da rade tako nešto. Uz dobre kontakte i lak pristup civilnom društvu, možete pristojno da shvatite domaću situaciju u zemlji u kojoj ste stacionirani i da je prenesete svojim nadređenim kako bi vaša vlada mogla da izađe sa potencijalnim odgovorima. Ako govorimo o zaštiti ljudi, konzularna zaštita pruža se samo državljanima vaše zemlje. Međutim, za EU ​​je sada postalo normalno da šalje svoje posmatrače na sudska ročišta koja nemaju nikakve veze sa građanima EU. To se dogodilo i u slučaju Navaljnog. Zanimljivo je da nema posmatrača za sudske postupke koji uključuju uzbunjivača Džuliana Asanža, koji se trenutno nalazi u britanskom zatvoru. Ali to je druga priča.
 
Proterivanje diplomata uvek je znak ozbiljnog pogoršanja bilateralnih odnosa. 2018. godine 17 zemalja EU proteralo je ruske diplomate nakon incidenta sa Skripaljom. Protivila sam se ovome. Kada su odnosi zategnuti, presudno je držati otvorenim sve diplomatske kanale. Međutim, pre nekoliko meseci Austrija je povukla isti potez, pozivajući se na staru optužbu za špijunažu protiv dotičnog diplomate.

Ako pokušamo da matematičkom formulom dokučimo suštinu diplomatije, to bi bilo  - diplomatija je jednako nastavljanju dijaloga s poštovanjem u bilo kojim okolnostima. Ali već dugi niz godina ono što vidimo u odnosima Rusije i EU je neka vrsta afazije - patološke nesposobnosti za komunikaciju. Tako bih uokvirila trenutnu situaciju. Poslednjih godina, Sergej Lavrov je više puta kritikovao Evropu zbog njene „megafonske diplomatije“, tj. preplavljujuće retorike u medijima.
 
Taktnost, poštovanje i poverenje su stubovi diplomatije i oni primetno izostaju u odnosima Rusije i EU. S dubokim žaljenjem gledam kako se naši odnosi pogoršavaju, iako bi stvari mogle biti tako drugačije, posebno s tim što nas pandemija u osnovi primorava na zajednički rad.

Dr Karin Knajsel, bivši austrijski ministar spoljnih poslova
Izvor: Vostok / RT



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © AFP / Handout / RUSSIAN FOREIGN MINISTRY / RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...


Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...


Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...

Urednik Vostok vesti nedavno je posetio Vagner Centar u Sankt Peterburgu


Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za TV kanal Rusija 24 i RIA Novosti.  O datumu završetka specijalne operacije


Ostale novosti iz rubrike »