Zašto je beogradski taksista odlučio da se vrati iz Velike Britanije u Srbiju, gde je nastavio da gradi svoj život i karijeru

02.09.2020. god.

Beogradski taksista koji dobija samo najveće i najbolje ocene od putnika, koji brine da mu je vozilo uvek čisto kao apoteka, koji veruje da samo pošten odnos prema poslu može da donese rezultate, i koji na svakom pređenom kilometru, a prešao ih je čak oko million i po do sada, brani čast i ugled ove teške profesije. Ovo nije izmišljena ličnost. Zaista postoji. Reč je o Vladanu Vujoviću, rođenom Beograđaninu, koji istinski uživa i voli svoj taksi poziv. Uostalom, još od malih nogu odlučio je da postane taksista, vođen primerima njegovih rođaka koji su bili među prvim privatnim taksistima u glavnom gradu.

“Bilo je to 1975, imao sam nepunih 8 godina kada sam poželeo da ću jednog dana da sednem za volan zastave 101 ili možda čak luksuznog "tristaća" koji je u to vreme nosio epitet "srbskog Mecedesa". Ne znam koliko je ljudi ostvarilo svoj dečački san, ali Bogu hvala ja jesam. Taksi dozvolu sam dobio 5. januara 1990. Imao sam samo 21 godinu kada sam položio taksi ispit, i to iz prvog puta i seo za volan nove bele zastave 101 skala, na čijem je krovu svetlela taksi oznaka sa brojem 4122. U to vreme verujem da sam bio među najmlađim taksistima u Beogradu. Često su me putnici u šali pitali da li imam dozvolu ili čak su sumnjali da nisam možda "pozajmio" taksi od oca taksiste”, kaže Vujović.

Moderne tehnologije su danas nešto sasvim uobičajeno u poslu svakog taksiste, a svaki dan se pojavi neka inovacija koja im olakšava vožnje. Nekada je to bilo znatno drugačije.

“Sećam se da sam kao mali dečak slušao priče sa taksi stanica kako je prvi radio centar sa prvim radio stanicama stigao iz Slovenije u Beograd. To je bilo poslednje čudo tehnike tadašnjeg slovenačkog giganta "ISKRA". To se tada smatralo luksuzom pa se i dolazak vozila na kućnu adresu naplaćivao. Naravno da to danas zvuči smešno mlađim generacijama, a posebno sa aspekta današnjeg tehnološkog nivoa usluga”.

Vladan je svojevremeno živeo i u Engleskoj, ali je odlučio da se vrati u Srbiju i ovde nastavi da gradi svoj život i karijeru.

“Kao što kaže naš narod; "svaka ptica svome jatu leti". U prvo vreme čini vam se da je "preko" bolje i zaista bez sumnje "preko" se bolje zarađuje, mladi ste i možete da radite i po dva posla. Svakome bih preporučio da proba dok je mlad. Međutim, sada je svuda kriza pa i na tom, nama famoznom "zapadu", ne cvetaju ruže. Treba platiti kredite i ostale račune. Tek kada počnete da živite porodičnim životom shvatite da nema mnogo razlike nigde u svetu. Opet bih citirao naš narod; "ko radi ima malo, ko ne radi nema ni malo". Kada se čovek približi kraju svog radnog veka shvati da nije bitno koliko se novca zarađuje, nego koliko vremena za kvalitetan život ostaje posle rada. Štaviše, ovde sam ipak svoj na svome, a tamo bih uvek bio samo stranac. Srbija je mesto gde se opuštenije živi, bar se meni tako čini. Ipak ne mogu se porediti ova vremena i ovaj život sa vremenom kada sam ja otišao”.

Kakva je razlika između taksiranja u Beogradu i Londonu?

“Najveća razlika je u potpunoj organizaciji posla i profesionalizmu. London je grad koji drži do svoje tradicije i jako su ponosni na svoju taksi službu za koju tvrde da je najbolje organizovana u svetu. Zakon se u potpunosti primenjuje i poštuje, za razliku od Beograda, gde postoji veliki prostor za unapređenje. Pritom, pre nego što dobiju dozvolu budući vozači popularnog "Black Cab" prolaze rigoroznu policijsku kontrolu, pa onda nadaleko poznati kurs "Knowledge" gde se na polaganje ispita dolazi isključivo u odelu i moraju da znaju skoro sve u radijusu 7 milja od Trafalgar Skvera. Na kraju, kada polože poznavanje grada i pored položenog vozačkog ispita B kategorije, potrebno je položiti taksi vozački ispit gde se bukvalno izlazi na ispit na vozilu i vozi se instruktor kao putnik. Verujte mi, ispit je toliko zahtevan da ga retko ko položi iz prvog puta. Ako ste ikada kao turista koristili crni taksi u Londonu shvatićete odakle dolazi toliki profesionalizam”.

Vladan danas vozi Citroen C4 Picasso star deset godina, ali upeglan kao da je sada sišao sa fabričke trake.

"Zadovoljan sam ovim automobilom, ali maštam o novom električnom London TAXI - LEVC. Faktički, taj automobil je poslednja reč hibridne plug-in tehnologije i u potpunosti je prilagođen taksi uslugama, udobnosti, kao i sigurnosti putnika i vozača u koji može udobno da se smesti i do šest putnika. Taksi je takođe prilagođen potrebama osobama sa invaliditetom. Vozač fizičkom pregradom ima odvojen prostor od radnog prostora, što je veoma bitno, što zbog sigurnosti, a što zbog privatnosti. Naravno komunikacija je obezbeđena preko interkoma koji, po želji, putnik može da uključi ili isključi. Išao sam tim primerom i mislim da sam među prvima kod nas koji se odlučio za ovaj korak zaštite, a putnicima se veoma dopada, jer sa razlogom očekuju kvalitet za svoj novac. Taksi mora da ponudi nešto lepše, sigurnije i bolje da bi zadržao poverenje građana”.

Jedan uobičajeni dan taksi vozača traje i do deset radnih sati.

“Tokom godina taksiranja oprobao sam se u svim smenama, noćnoj, jutarnjoj i popodnevnoj. Najviše mi odgovara popodnevni izlazak i rad do kasno uveče. Počinjem da radim najčešće oko 13h i radim u zavisnosti koliko posla ima. Ponedeljak - četvrtak završavam oko deset uveče, a petkom se desi da ostanem i malo kasnije jer tog dana ima više vožnji. Subotom i nedeljom ne radim, tako da je potrebno raditi minimum 10 sati dnevno da bi se zaradilo dovoljno za život i održavanje kvaliteta vozila. Član sam STB TAXI i radim isključivo i samo preko Yandex Go aplikacije, tako da 85 posto realizovanih vožnji dobijam preko ove aplikacije”.

Tokom svoje karijere je doživeo brojne zgode i “nezgode” za volanom.

“Pre oko dvadesetak godina vozio sam jednu gospođu koja mi je odmah po ulasku u auto ljutito odbrusila da ako joj muž smanji budžet za taksi, "ozbiljno" će se razvesti od njega. Beograđani generalno obožavaju da se voze taksijem i niko ne bi trebao da im uskraćuje to zadovoljstvo. Zato treba da se potrudimo da cene vožnji održimo na nivou dostupnosti što većem broju građana, a da nama to ipak bude isplativo. Sa druge strane, pamtim i da sam i sam bio još uvek mlad taksista kada sam ugledao starijeg čoveka koji se jako povredio skotrljavši se niz stepenice, spuštajući se iz Parka nesvrstanih zemalja ka Brankovom mostu. Glava mu je bila sva u krvi, ni trenutak nisam razmišljao, stao sam i zamolio prolaznike da ga smeste u moj auto i hitno ga prebacio u Urgentni centar. Pomogao sam mu da dođe do prijemne recepcije gde ga je dalje prihvatilo medicinsko osoblje. Humanost je uvek bila sastavni deo ovoga posla i takvih vožnji, kojih je bilo sijaset, najradije se sećam”.

Ne postoje enormne zarade u taksiju, tvrdi Vujović.

“Taksi je jako zahtevan i stresan posao, nezavisnost kao i samostalna odgovornost individualnog preduzetnika. To je model "jedan taksi, jedan taksista" sa fleksibilnim radnim vremenom i jedina prednost ovoga posla. Mislim da je ovo jedini model koji može da opstane na duže staze i da pruži kvalitet usluge, naravno uz primenu zakona i advekvatnog sistema kažnjavanja neprimernih vozača. Da se razumemo, na ovom poslu čovek moze da zaradi samo normalnu platu, uzimajući u obzir da veliki deo od bruto zarade odlazi na troškove i amortizaciju. Taksiranjem kao životnom profesijom može da se bavi jedino pravi zaljubljenik u ovaj posao. Yandex Go je tu odlicno prepoznao da je model saradnje sa već postojećom mrežom iskusnih vozača mnogo kvalitetnija i sigurnija opcija”.

Korona virus je dosta uticala na posao, ali stvari se polako vraćaju u normalu.

“Mi mali privrednici smo kao jegulje, plivamo i u vodi i u blatu. Kad smo preživeli "devedesete" preživećemo uz Božiju pomoć i sve ostalo. Mi smo sa Beograđanima i u dobru i u zlu."

Na vratima Vladanovog taksija stoji logotip kao još jedna potvrda sigurnosti i kvaliteta vožnje.

Prednosti taksi aplikacija su jako velike. Počevši od mogućnosti plaćanja gotovinski ili bezgotovinski, lakoće naručivanja vozila, mogućnosti praćenja dolaska vozila na adresu u realnom vremenu. U svakom trenutku možemo videti poziciju jedni drugih u realnom vremenu ili kontaktirati jedni druge direktno telefonom, umesto da se čujemo preko dispečera. Ipak, najvažnija stavka, bar što se Beograda tiče, je taksimetar Yandeks go aplikacije koji strankama uliva veliko poverenje i daje mogucnost da okvirnu cenu željene vožnje saznaju i pre poručivanja vozila. Ovo je veoma važno s obzirom na to da su Beogradski taksisti na lošem glasu što se poštenja tiče i da stranke radije biraju da taksi naruče preko sigurnih aplikacija nego da zaustave taksi nasumice na ulici. Meni je jako žao što je tako, jer mislim da je manjina taksista jako uticala na ugled cele profesije i nas koji pošteno radimo”, zaključuje Vujović.

Izvor
Tanjug
foto: Yandex Go/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...