Ruska profesorka srbskog jezika: „Mala Srbija za veliko slovensko srce krije još mnoga otkrića“

Profesorka srbskog jezika Julija Sopiljnjak iz Moskve čitavo leto je provela na Balkanu u geografskim ekspedicijama. U intervjuu za Russia beyond objasnila je kako je Srbija postala njena sudbina i šta posetiocima nude predeli ove zemlje.

„Centar Ruskog geografskog društva u Srbiji osnovan je 2014. godine na Geografskom fakultetu, mada je saradnja sa Srbijom počela i ranije. Danas ova saradnja ima dva oblika. S jedne strane, tu su različite ekspedicije srbskih studenata u Rusiji: na Krimu, na putu od Kizila do Kuragina, na ostrvu Gogland, a takođe ekspedicije mladih ruskih geografa u Srbiji. S druge strane, organizuju se najrazličitije manifestacije: izložbe, prezentacije, susreti u različitim srbskim gradovima, čiji je cilj upoznavanje Srba su Rusijom, njenim ogromnim prirodnim bogatstvima i specifičnom kulturom”, objašnjava Julija.

„Učestvovala sam u ekspediciji po Srbiji u leto 2019. Naše putovanje obuhvatilo je nekoliko tipova događaja: posete istorijskim, geografskim i prirodnim spomenicima, industrijskim objektima i, naravno, upoznavanje sa srbskom kuhinjom! Na putu nas je pratio profesor Miroljub Milinčić, rukovodilac Centra Ruskog geografskog društva u Srbiji, kao i drugi predavači i studenti Geografskog fakulteta.”

 Julija Sopiljnjak

„S obzirom da su većina učesnika bili geografi (kako studenti, tako i profesori), mnogo pažnje je posvećeno strukturi reljefa, poreklu različitih formi reljefa”, objašnjava profesorka srbskog jezika, koja dobro poznaje i geografiju. Uostalom, izučavanje jezika može se uporediti sa upoznavanjem neke nove zemlje. „O, koliko nam otkrića čudesnih nudi prosvećenja duh!”– zapisao je još veliki ruski pesnik Aleksandar Puškin.

„Na primer, poznati stubovi 'Đavolja varoš' imaju antropogeno poreklo: zbog seče šuma na tlo je uticala erozija. Veliki utisak na sve je ostavila Rajkova pećina, koja je dobro uređena i ima veliki broj grandioznih dvorana. Tokom putovanja profesor Milinčić nam je govorio o različitim prirodnim pojavama: kako je prema legendi nastao kamen serpentinit  i za šta je koristan, kako je jedna reka 'ukrala' vodu drugoj, zašto stvaranje veštačkih jezera izaziva zemljotrese, kako nastaju vodopadi i mnogo toga drugog.” 

 Julija Sopiljnjak

„Bilo je tu, naravno, i priča iz istorije. Do kraja ekspedicije svi učesnici su već dobro zapamtili imena: Sava, Simeon, Dragutin, Milutin, Uroš I, Uroš”, smeje se Julija.

„A može li se zamisliti proučavanje geografije i istorije Srbije bez posete pravoslavnim manastirima? Svaki srbski manastir je uvek otkriće i prava riznica.”

„Posetili smo najvažnije religijske centre Srbije: Žiču, Studenicu i Lazaricu. Osim što smo upoznali srednjovekovnu istoriju, saznali smo i da je teritorija Srbije bila naseljena i u antička i u praistorijska vremena. U Srbiji se nalazila naseobina praistorijskog čoveka Lepenski vir, tu su pronađeni prvi artefakti od gvožđa i najstariji rudnici gvožđa u Evropi”, kaže Julija.

Nezaobilazan deo svakog putovanja po Balkanu čine gastronomska otkrića.

„Oduševila nas je srbska kuhinja (ja je, naravno, poznajem odavno, ali ipak ne prestajem u njoj da uživam). Profesor Miličić nam je svaki put naručivao 'prolazni ručak', kako on kaže, a u stvari, to je bio raskošan svečani prijem sa ražnjićima i različitim prilozima. Takođe smo obišli dve vinarije: ogromno preduzeće 'Vino Župa' sa dugom tradicijom i malu porodičnu proizvodnju čija vina su osvajala nagrade još početkom 20. veka.”

 Julija Sopiljnjak

„Što se tiče geografskih otkrića i specifičnosti Srbije na polju rudarstva, Srbija može da se pohvali, po mišljenju nekih naučnika, prvim rudnikom, koji se nalazi nedaleko od Majdanpeka, u kojem su se u površinskim iskopavanjima dobijali bronza, srebro, zlato i platina. Smatra se da je eksploatacija bronze na ovom mestu postojala još pre rimske epohe. Moguće je da se u okolini Majdanpeka nalazio najstariji rudnik na svetu. Uzgred, u Srednjem veku Srbi još nisu umeli da vade rudu i zato su za vreme Uroša I u 13. veku bili pozvani Saksonci, u to doba čuveni metalurzi, koji su dobili posebne privilegije i počeli da razvijaju iskopavanje i preradu ruda”, objašnjava Julija Sopiljnjak. Ona smatra da treba spomenuti i arheološka iskopavanja u Pločniku, najstarijem naselju u kojem su pronađeni tragovi metalurške peći. To je možda bilo i jedno od prvih mesta na zemlji gde se proizvodila bronza. Upravo na tom mestu pronađen je i bronzani prsten starosti 7000 godina. Zato se Pločnik smatra za prvi centar juvelirstva u Evropi.

Julija Sopiljnjak

Julija Sopiljnjak

Julija je uverena da mala Srbija za veliko slovensko srce i radoznali um krije još mnoga otkrića.  

„Lično mi je Srbija zanimljiva zbog mogućnosti realizacije mojih stvaralačkih planova. Naravno, to ima veze s tim što je srbski jezik moja profesija. Zato mogu da sarađujem sa srbskim kolegama i da Ruse upoznajem sa Srbijom preko mog sajta www.serblang.ru, bloga vk.com/serblang i Jutjub kanala juliasopilniak. ”

„Za mnoge Ruse koje sam ovde srela (i za mnoge moje učenike), Srbija je privlačna zemlja za život. Naravno, postoje bogatije i uređenije zemlje, ali Srbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja Rusima omogućava boravak pod dosta jednostavnim uslovima. Rusima za Srbiju nije potrebna viza, što je čini privlačnom i za turiste. Sve u svemu, Srbija je zanimljiva zato što je pristupačna, u nju je lako doći i relativno lako u njoj početi život.”

„Tokom našeg putovanja dogodio se zanimljiv susret: prilikom posete malog muzeja ruske emigracije u Beloj Crkvi jedan od naših učesnika je na spisku emigranata pronašao svog rođaka. To znači da su istorije naših zemalja prepletene, Srbi su veoma otvoreni prema Rusima i to je oduševilo sve članove naše grupe.”

Julija Sopiljnjak

Julija objašnjava kako je Srbija postala njena sudbina.

„Priča o mojoj ljubavi prema Srbiji počinje od mog generalnog interesovanja za strane jezike i filologiju. Želela sam da studiram Filološki fakultet, a kada sam stigla na MGU, saznala sam da postoji mnogo mogućnosti, od primenjene lingvistike do starogrčkog jezika. Između ostalog, bio je tu i srbski. Kada je trebalo da izaberem, setila sam se 1999. godine, događaja u Srbiji koje sam tada gledala na televiziji i pomislila sam: 'Srbi su nam najbliži! Studiraću srbski.' Otada nikada nisam zažalila zbog ove odluke”, kaže Julija.

Julija Sopiljnjak

Katerina Lane, Russia beyond