RT: „Ljudi žele da znaju istinu“: Veteran Crvene armije o oslobađanju Aušvica i prekrajanju istorije

27.01.2020. god.

Sovjetski veteran Ivan Martinuškin prisetio se 60. godišnjice oslobođenja Aušvica. Bilo je to „masovno slavlje“ sa prepoznavanjem uloge Crvene armije, ali se, međutim, petnaest godina posle, nešto promenilo.

Kako vreme prolazi, ti su jubilarni događaji postali "različiti u tonu" i stavovi prema sovjetskim veteranima su se "drastično promenili." U Evropi se više ne slažu o njihovoj ulozi u oslobađanju Poljske. Martinuškin kaže da su počele da se pojavljuju "implicitne optužbe" da je Crvena armija bila "agresor" koja nije oslobodila Poljsku. U 2015. godini odnosi Moskve i ostatka Evrope postali su toliko mračni, da Putin nije čak ni formalno pozvan na obeležavanja 70 godina od oslobođenja Aušvica.

Govoreći za RT povdom 75. godišnjice ovog događaja, Martinuškin kaže da je tokom godina bio iznenađen kada je otkrio da su mnogi Poljaci i drugi evropljani počeli da veruju da su američki vojnici oslobodili Aušvic. Čak i kada je otišao da učestvuje u snimanju dokumentarnog filma u Krakov, neki Poljaci koje je sreo bili su "nepokolebljivi" da su ih Amerikanci oslobodili.

„Nisu mogli da shvate zašto su u zabludi. To je nešto što im se urezalo u pamćenje", rekao je on, dodavši da se ne ljuti na one koji ne znaju celu priču.

"Ne uzimam to k srcu. Na taj način su vaspitani. To su informacije koje su im date."

Dug put

Martinuškin je imao 20 godina kada su ga 1943. ubacili u voz i poslali na linije fronta, obučen za rukovanje mitraljezom i minobacačem. Krajem 1944. godine, Crvena armija je oslobodila ruske teritorije i prešla na Poljsku.

„Pre prelaska granice, naši komandanti su nam mnogo pričali. Rekli su da je Poljska naš saveznik, da je žrtva rata. Naša misija je oslobađanje bratske zemlje Poljske. Govoreno nam je o njihovoj kulturi“, priseća se on.

Do januara 1945. nekoliko je sovjetskih frontova bilo spremno za pokretanje ofanzive. Bilo je određeno za 20. januar, ali s obzirom da su saveznici pretrpeli velike gubitke, Vinston Čerčil je tražio da se počne ranije, te je ofanziva pomerena na 12. januar.

"Naša divizija napala je naciste blizu Krakova. Nakon nedelju dana neprekidne borbe, probili smo ih“, kaže Martinuškin.

Martinuškin je proslavio svoj 21. rođendan zajedno sa lokalnim Poljacima u njihovoj kući „kao na porodičnoj večeri“.

„Još se sećam koliko je domaćica bila uzbuđena što nas je videla, mladiće. Služila nas je da nije ni sela i razmišljala o našim majkama“, navodi on.

Njegova divizija ubrzo je pokrenuta izvan Krakova i iako je bio komandir, Martinuškin nije tačno znao gde su se uputili.

"Bio sam komandir, ali sam znao za ono što je udaljeno samo nekoliko kilometara dalje, ne više", dodaje on.

„Čitava nemačka vojska bila je u povlačenju, ali su se borili u svakom selu, u svakoj kući."

Svedoci pakla

Jednog dana, izbacivši Nemce iz malog sela, njegova divizija naišla je na ogromno polje s bodljikavom žicom oko njega. Iza žice se mogla videti kao neka vrsta kasarne, zbog čega su ljudi pretpostavili da je reč o nemačkom vojnom logoru.

„Bio je sumrak i rečeno nam je da napravimo kamp pored sela, u blizini žice, i budemo budni“, kaže on.

Ujutro su dobili naređenje da izvrše proboj u okolini logora, ali da je na njih iznutra otvarana vatra. Preko radio-veze su zatražili artiljerijsku podršku, ali su potom obavešteni da su objekti ispred njih logor za zarobljenike, te da nije dopuštena nikakva artiljerijska vatra.

„Tražili su od nas da se uzdržavamo od otvaranja vatre, da bi izbegli žrtve među logorašima“, objašnjava on.

Tek tada, kada su videli logoraše iza ograde u zoru, u Martinuškinovoj diviziji su shvatili da su već stigli do Aušvica. Ispostavilo se da je Martinuškin bio jedan od prvih sovjetskih vojnika koji su ušli u zloglasni koncentracioni logor. „Zatvorenici su prvi shvatili ko smo, te nas počeli pozdravljati“, kaže on.

Postavljanje zapisa ravno

Kasnije je otkriven potpuni užas u tom prostoru, dok je Crvena armija počela da pretražuje zgrade sovjetskih ratnih zarobljenika.

"Videli smo unezverena lica, ljude koji su se tresli od hladnoće. Neki su bili u uniformama zarobljenika, a neki su bili umotani u jastukee ili ćilime. Videli smo njihove oči. U njima je bila iskra topline, znali su da su slobodni i da je pakao u kojem su bili završen."

Pre nego što su ušli u logor, osećao se smrad nečega što gori. I ranije su osetili sličan smrad, ali ovaj put je bio "naročito gadan i težak". Martinuškin je kasnije saznao da su nacisti nedelju dana ranije razneli krematorijum, ali da su leševi još uvek bili oko logora. Bili su raspoređeni u redove i zapaljeni poput trupaca.

Sovjeti su se potom rasporedili u kampu, a ujutro je medicinski bataljon počeo da posećuje zatvorenike, te počela sa radom kuhinja. Martinuškin je kasnije nastavio u tadašnju Čehoslovačku, gde je bio ranjen, a Dan pobede proveo u bolnici.

Nakon rata, Martinuškin se povukao iz vojske, da bi potom dobio posao u objektu namenjenom za projekat atomske bombe. Još uvek je često posećivao Poljsku, ali je primetio mišljenja koja počinju da se menjaju o ratu i sećanjima na ključnu ulogu Crvene armije, koja je zamenjena pričama o američkom junaštvu.

Ipak, uprkos pokušajima „prekrajanja istorije“, on kaže da su ljudi, čak i u zapadnim medijima, uglavnom više zainteresovani za „istinsku priču o Aušvicu“, a ne za „lažne priče današnjice“.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
Tanjug
foto: © Yad Vashem Archives via Reuters / RT/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...