BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

RT: Ako se članstvo Kosova, Albanije i Makedonije razmatra u EU, zašto ne i nezavisne Škotske i Katalonije? - Pudždemon

RT: Ako se članstvo Kosova, Albanije i Makedonije razmatra u EU, zašto ne i nezavisne Škotske i Katalonije? - Pudždemon
13.12.2019. god.

 


EU može biti uspešna čak i ako se sastoji od gomile malih nezavisnih nacija, kaže odbegli bivši katalonski lider Karlos Pudždemon u intervjuu bivšem ekvadorskom predsedniku Rafaeli Korei za RT.

Bivšeg predsednika Katalonije traže vlasti u Madridu zbog organizovanja referenduma o nezavisnosti regije pre dve godine. Glasovi koji se protive katalonskoj nezavisnosti stigli su ne samo iz Madrida, već i iz Brisela.

Tadašnji predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker rekao je da bi bilo nemoguće upravljati EU-om, ako ima 98 članica, što bi se, kako je naveo, na kraju moglo dogoditi ako Kataloniji bude dozvoljeno da radi što želi. Pudždemon je rekao da ova vrsta obrazloženja ima očigledan nedostatak.

„Rekli su nam: Prihvatanje Škotske, Katalonije i Flandrije bilo bi previše komplikovano. Mogli bismo to da prihvatimo, ali istovremeno EU je težila ka proširenju broja država članica sa 28 na 30, ili čak 32." 

"Pregovaraju sa Kosovom, Makedonijom i Albanijom o njihovom pridruživanju", rekao je Pudždemon u intervjuu bivšem ekvadorskom predsedniku Rafaelu Korei za RT.


Pudždemon je rekao da EU može biti funkcionalna unija sa bogatim i srećnim stanovnicima, čak i ako bude sastavljena od sićušnih država.

Naravno da postoji očigledna razlika između zemalja koje je spomenuo. Prethodne tri su delovi međunarodno priznatih država. Albanija i Severna Makedonija su suverene nacije, a status Kosova je veoma sporan.

Pudždemon je ustvrdio da se odvojene regije poput Katalonije ne bi trebale drugačije tretirati samo zbog načina na koji su granice postavljene negde u prošlosti.

"Oni što crtaju karte moraju mnogo puta da izvrše promene, jer, srećom, granice se menjaju. Naša težnja je da te promene ne budu sprovedene putem rata, brakova među kraljevskim porodicama i kolonizacijom, već prema volji naroda."


 
 
Pudždemon insistira na tome da treba pozdraviti primer nenasilne borbe za nezavisnost koju su postavili on i njegove pristalice. U suprotnom, kako tvrdi, ljudi sa sličnim težnjama videće da je „jedini način za sticanje nezavisnosti rat i oružani sukob, uz kasniju intervenciju međunarodne zajednice, kao što je bio slučaj sa Jugoslavijom”. Na primer, ostrvo Bugeinvil, koje ima dugu istoriju nasilne borbe za nezavisnost od Papue Nove Gvineje, trenutno pokušava da putem referenduma postane suverena država.

Španska vlada, rekao je on, učinila je upravo suprotno kada su upotrebili silu da prekinu referendum Katalonije za nezavisnost i suđenjem liderima regiona. Madrid, smatra Pudždemon, "ima problema da pregovara i da pristane na ustupke. Gotovo je šovinistički, ovaj poriv da se forsiraju drugi, umesto da razgovaraju sa njima, jer smatraju da je razgovor za kukavice i slabost". Nasuprot tome, Madrid je pregovarao sa baskijskom oružanom grupom ETA, istakao je Pudždemon.

Nezavisna Katalonija dala bi svom narodu isto pravo na samoopredeljenje koje je to uskratila španska vlada, rekao je Pudžemon. Val de Aran (Aranska dolina), mala planinska dolina na severu Katalonije jedno je od mesta gde bi ljudi mogli to tražiti.

„Oni koji žive u tom delu, sebe smatraju zasebnim narodom i oni to jesu. Oni su Oksitanci, imaju svoj jezik. A ako jednog dana odluče da ostvare svoje pravo i glasaju „da“ većinom glasova, mi ćemo ih prepoznati“, nglasio je Pudždemon.

"A ako bilo ko zatraži da postane nezavisna republika, neće biti zbog toga bačeni u zatvor. Niko neće biti proteran, proganjan, kriminalizovan radi vršenja svog prava. Traženje nikada neće biti zločin."


 


Izvor: Vostok / RT



  • Izvor
  • foto: © RT/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...


Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...


Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...

Urednik Vostok vesti nedavno je posetio Vagner Centar u Sankt Peterburgu


Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov dao intervju za TV kanal Rusija 24 i RIA Novosti.  O datumu završetka specijalne operacije


Ostale novosti iz rubrike »