RT: „Padobranci su išli da pobede ili poginu“: bivši komandant Georgij Špak o maršu na Kosovo 1999.

12.06.2019. god.

U noći 12. juna 1999. godine, bataljon ruskih padobranaca je maršem iz Republike Srpske (BiH) na Kosovo, uspostavio kontrolu nad strateški važnim aerodromom Slatina u blizini Prištine. Za NATO trupe koji su planirali da koriste vazdušnu luku, upad ruskih padobranaca bio je potpuno iznenađenje. Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija nisu planirale da dopuste Rusiji da učestvuje u mirovnoj operaciji na teritoriji autonomne pokrajine Srbije i Jugoslavije, ali su nakon marša padobranaca zapadne zemlje bile prisiljene da računaju i na interese Moskve. Komandant padobranaca Georgij Špak, komandant ruskih vazduhoplovnih snaga u periodu od 1996. do 2003. godine, govorio je za RT kako se pripremao plan za upad na Slatinu.

"Trening" za američke špijune

- Georgij Ivanoviču, kada ste dobili naređenje da pripremite jedinicu za pokret iz Bosne na Kosovo?

- Početkom maja 1999. godine, načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije general Anatolij Kvašnin me pozvao me pozvako kod sebe i rekao: "Hitno!". U njegovoj kancelariji, on mi je naredio da odmah odletim u bosanski grad Ugljevik, gde je bio štab mirovne brigade vazduhoplovnih snaga, i da pripremim odred za zauzimanje strateškog aerodroma na Kosovu, što je jedina pista u pokrajini dugačka 2500 metara, koja može primiti bilo koji avion, uključujući i bombardere i teške vojne transportne. Ko kontroliše Slatinu, kontroliše celo Kosovo.

Kvašnin je rekao da vreme operacije za zauzimanje aerodroma nije definisano, te da će moji borci delovati po njegovoj komandi. Dodao je: Spremnost za izvršenje zadatka je trajna, tajnost je potpuna. Ali to je bilo razumljivo.

- Kvašnin je bio inicijator ove racije?

- Mislim da nije. Naravno, Vrhovni komandant je znao za to, a onda je to bio predsednik Boris Jeljcin. Tada su nas "verovatni prijatelji" na Zapadu bili pritisnuli u svim smerovima, a na Rusiju su praktično prestali da računaju u međunarodnim poslovima. U tom smislu, na sve moguće načine, bili smo gurnuti u stranu od vruće tacke sveta u to vreme - bivše Jugoslavije. Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci i Italijani odlučili su da isključe učešće Rusije u mirovnoj operaciji na teritoriji autonomne pokrajine Kosovo. Očigledno, u Jeljcinovoj pratnji bilo je ljudi koji su savetovali predsednika da udari pesnicom i da podseti svet da Rusi još uvek imaju barut u cevima.

- Kako ste pripremili odred za upad na Kosovo?

- Ruski padobranci ne moraju biti spremni za borbu - oni su uvek spremni za to. Vojnici i oficiri u mirovnoj brigadi bili su kao već odabrani, bilo je potrebno samo da se razradi logistika akcije. Stigavši u Ugljevik, počeo sam aktivno da "hodam" sa komandantom brigade, pukovnikom Nikolajom Ignjatovim na lokaciji jedinice. U pokretu smo razgovarali o svim mogućim opcijama za izvršenje zadatka.

- Da li ste se plašili prisluškivanja u kancelarijama štaba?

- Nismo se bojali, znali smo da se svi razgovori snimaju. U odvojenoj zgradi na teritoriji vojnog logora naše brigade bio je deo jedinica vojske SAD. Njena službena funkcija je komunikacija i koordinacija sa ruskom komandom, ali realno, špijunaža. Na kraju mog službenog puta u Bosnu, nakon što sam već razradio detaljan plan za upad na Kosovo, mi i komandant brigade imali smo malo "tračeva" protiv Amerikanaca.

- Na koji način?

Na sastanku komandnog štaba u štabu ruske mirovne brigade, pitam šefa obaveštajne službe (koji je prethodno bio upozoren): "Kako u slučaju neophodnosti, možemo blokirati treću američku oklopnu diviziju stacioniranu u blizini?" Glavni se diže i veselo izveštava: “Druže komandante, kompletna komanda i kontrola američkog sistema je kompjuterizovana. Ali glavni komunikacioni kabl nije na teritoriji dislokacije, već spolja, 50m od barijera. Ako se iseče, jedinice neće moći da primaju borbena naređenja." Zahvaljujem se oficiru na jasnom izveštaju i završavam sastanak. Ujutro, u četiri sata, probudili su me i pozvali da pogledam zanimljivu situaciju, kako tristo američkih vojnika brzo zakopava strateški kabl i ubacuje ga preko ograde ...

- Ali o predstojećem planu upada na Slatinu američke snage nisu ništa znale?

- Ništa. Nije bilo ni najmanjeg curenja informacija, ni sa naše strane, ni iz srpske vojne komande.

- Zašto ste obavestili Srbe?

- Padobranska jedinica trebalo je da prođe veći deo marša putevima Jugoslavije, tako da je bilo nemoguće delovati bez koordinacije. Gledajući unapred, reći ću da su srbska braća organizovala zeleni koridor po na svojoj zemlji za našu kolonu. Takođe, automobili njihove vojne saobraćajne policije pročistili su put ruskim oklopnim transporterima.

- Vi ste dali komandu za početak operacije?

Rossiйskie desantniki s mirotvorčeskoй missieй OON v Kosove
RIA Novosti
© L. Яkutin

- Ne. Vrativši se u Moskvu, izneo sam preliminarni plan akcije načelniku Generalštaba. Usvojen je u celini, detalji su zatim dorađeni od strane Generalštaba. Želim da naglasim da je operacija pripremljena veoma pažljivo.

Da li je postojao neki drugi plan u slučaju da NATO trupe uđu u borbu sa našom oklopnom grupom?

- Plan B nije postojao. Naši padobranci su otišli u Prištinu da pobede ili umru. Ali ruska vojna komanda i ja, lično sam imao čvrsto uverenje - oružani odgovor na zapanjujuću aroganciju Rusa od NATO-a ne bi usledio. Mogu biti dobri vojnici - Amerikanci, Britanci, Francuzi, Nemci, ali oni nemaju takve borbene kvalitete kao mi. Plus, mirovna operacija je bila međunarodna, tako da bi generali NATO-a izgubili puno vremena za koordinaciju akcija. U stvari, dogodilo se. Drskost je bila opravdana.

Kako je počela ta vojna operacija?

- Po prijemu uslovnog signala iz Generalštaba, komandant Ignjatov je počeo da deluje po planu. 10. juna, brigada je dovedena u stepen borbene spremnosti radi manevra. 1500 padobranaca je na standardnim vozilima jurilo po susedstvu nekoliko sati. Pod tim okriljem, dodeljeni misiji, oklopna vozila BTR-80 su se tiho kretala u područje koncentracije - do aerodroma ispod grada. Dodeljeni su borbeni kompleti - po dva za svakog borca i suvi obroci za deset dana.

U četiri sata 11. juna kolona je počela da se kreće prema jugoslovenskoj granici. Operativnom grupom su komandovali general Valerij Ribkin i general Sergej Pavlov. Na teritoriji Srbije se pridružio general-pukovnik Zavarzin, koga je imenovao Glavni štab. Kretali smo se brzo, 80 km/h.

- Nije bilo pokušaja zadržavanja konvoja na putu?

- Bilo je. Ali nije bilo potrebno usporiti zbog protivljenja NATO trupa. Američki izviđački sateliti otkrili su kretanje kolone kada je već prošla skoro dve trećine puta do Slatine.

U neku ruku Srbi su blokirali kretanje ruskih padobranaca. Naučivši da se Rusi žure prema Kosovu, ljudi u svakom selu su izašli na put - žene i deca su ljubili naše oklopne transportere, plakali od sreće, pevali, davali vojnicima cveće i hranu. General Ribkin, sa kojim smo stalno bili u kontaktu, rekao mi je u dva sata ujutro da je nemoguće voziti se ulicama glavnog grada autonomne regije - Prištinom, jer je celo srbsko stanovništvo izašlo na ulice, putevi su bili prepuni slavljenika. Takođe, kolona je morala da uspori u selu Kosovo Polje. Na Slatinu su došli pred jutro.

- Da li je bilo sukoba pri zauzimanju aerodroma?

- Jedinice jugoslovenske vojske su već otišle, ali članice NATO-a i snage kosovskih Albanaca još nisu došle. Delujući jasno prema planu, ruski padobranci zauzeli su sve strateške objekte, postavili barikade. Do 7:00 12. juna, aerodrom je bio potpuno obezbeđen, pod kontrolom. I uskoro je naišla patrola Britanaca. Mi smo samo nekoliko sati bili ispred njih!

- Kakav je bio prvi susret sa NATO trupama?

- Kasnije sam bio prijavljen kao direktni učesnicik. Britanski tenk "Čiftejn" je naglo stao pored našeg narednika. Nije se pomerio. Izašao je jedan engleski oficir i reko: "Gospodine vojniče, ovo je naša zona odgovornosti, odlazite!" Naš vojnik mu odgovara, da ne znam ništa o tome, da je na dužnosti sa naredbom da nikoga ne pušta unutra. Britanski oficir zahteva da pozove ruskog komandanta. Potom dolazi poručnik Nikolaj Jacikov. On takođe saopštava da ne zna ništa o bilo kakvim međunarodnim ugovorima, te da ispunjava naređenja njegove komande. Englez potom govori da će kontrolni punkt pregaziti tenkom. Ruski oficir komanduje vojniku sa bacačem granata: "Gotovs! Nišani"" . Britanski oficir i dalje preti, ali je vozač tenka već počeo da pokreže tenk unazad... Ne možete uplašiti ruskog padobranca.

- Da li je bilo još pokušaja da se iz Slatine izbaci naši?

- Komandant KFOR-a (međunarodne snage na čelu sa mirovnim operacijama NATO-a na Kosovu), britanski general Majkl Džekson dobio je komandu od komandanta snaga NATO-a u Evropi, američkog generala Veslija Klarka da porazi Ruse. Koliko dugo bi naši padobranci mogli da izdrže protiv 10.000 vojnika NATO-a koji su imali teško oružje i podršku avijacije? Sat ili dva na silu. Ali general Džekson je rekao istorijsku frazu: "Ne želim da budem krivac za početak trećeg svetskog rata." Na tome su se smirili.

Nakon toga, pregovori su održani na nivou ministara spoljnih poslova i ministara odbrane, a Rusija je postala punopravni učesnik mirovne misije. Istina, nismo dobili svoj sektor na Kosovu. Ali naš vojni kontingent ostao je tamo do 2003. godine, dok se u Moskvi nije donela politička odluka o njegovom povratku u Rusiju.

Da li ste se kasnije sreli lično sa generalom Džeksonom?

- Da, više puta. Prvi put u istom junu 1999. godine, doleteo sam u prvom avionu IL-76 sa padobrancima, sa ciljem jačanja ruske grupe na Kosovu. Ni naređenje br. 1 nije prekršeno sa time, ali ja sam uvažavao tog generala.

Šta je broj 1?

- Američkim i NATO vojnicima u borbenim uslovima strogo je zabranjeno da piju alkohol. Istina, nakon obavljanja zajedničkih mirovnih operacija u bivšoj Jugoslaviji, u dokumentu se pojavilo pojašnjenje: "osim tehnike Rusa". Treba napomenuti da su američki generali bili zadovoljni što su došli u štab ruskih mirovnjaka u Ugleviku i u kosovskoj Slatini.

Ali ozbiljno, nakon naše demonstracije vojnih mišića na Kosovu, poštovanje zapadnih generala za nas se primetno povećalo. I političara. Po prvi put u mnogo godina, Rusija je svima pokazala da bez nje svetski problemi ne mogu biti rešeni, da neće uspeti.

Ali za mene je važnije da je tada, u junu 1999. godine, došlo do nezapamćenog porasta patriotske samosvesti i u Rusiji i u Srbiji. Ponovo smo se osetili snažnim, a Srbi su videli da nisu sami u svetu, da je njihova poslovica tačna, "Bog na nebu, Rusija na zemlji!"

Srbija sada prolazi kroz teška vremena zbog svog prijateljstva sa našom zemljom. Ali ljudi tamo vjeruju da ih Rusija neće napustiti. Misli ispravno. Ako smo krajem 1990-ih samo pokazali našu volju na Balkanu, sada je vlast dodana volji.

Izvor: Vostok / RT

Izvor
foto: © RIA Novosti / L. Яkutin/ vostok.rs

Povezane teme
Rusija
Srbija
Kosovo
NATO

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kršljanin za RUSERBIA.COM: BRIKS treba da stvori mehanizam za osudu NATO zločina

Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...

Igor Rzjanin, veteran: Pobedićemo, pravda će biti zadovoljena i za braću Srbe

Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...

Siniša Ljepojević: Srbsko-ruska saradnja nam je danas važnija nego ikad

Siniša Ljepojević, ugledni srbski intelektualac, veteran TANJUG-a, koji je decenijama živeo i radio u Londonu, a sada je i narodni poslanik pokreta „Mi – glas iz naroda“, za Bratstvo...

Rogozin: Srbi su moja braća, ponosim se vama!

Dmitrij Rogozin, poslije višedecenijske uspješne političke karijere u Rusiji, tokom koje obavljao visoke državne funkcije nakon početka SVO otisnuo se na prvu liniju fronta. Tamo je u decembru prošle...